Odbacivanje ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu kao nedopuštenu jer podnosilac nije iscrpeo sva raspoloživa pravna sredstva. U trenutku podnošenja žalbe, postupak po žalbi na rešenje o odbacivanju revizije još uvek nije bio okončan pred nadležnim sudom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4383/2011
17.04.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Vesne Hadžić i Darka Hadžića, oboje iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. aprila 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Vesne Hadžić i Darka Hadžića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 703/93 (sada predmet Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 16885/11) podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 1.700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vesna Hadžić i Darko Hadžić, oboje iz Beograda, izjavili su 26. septembra 2011. godine, preko punomoćnika Vladanke Marković, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 703/93.

U ustavnoj žalbi je navedeno da predmetni postupak traje već 20 godina, iako se ne radi o predmetu većeg stepena složenosti. Podnosioci su istakli zahtev za naknadu nematerijalne štete usled povrede Ustavom zajemčenog prava. Podneskom od 7 novembra 2011. godine podnosioci su dodatno obrazložili ustavnu žalbu.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi ce, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u i spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 16885/11, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosioci ustavne žalbe, kao prvotužilja i trećetužilac, u tom momentu maloletno lice, zajedno sa M.H, kao drugotužiocem, podneli su 1. oktobra 1991. godine Drugom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv označenih tuženih – organizacije za osiguranje i preduzeća, kojom su tražili da sud obaveže tužene da tužiocima solidarno isplate navedene novčane iznose na ime naknade materijalne i nematerijalne štete, prouzrokovane saobraćajnom nezgodom. Povodom ove tužbe formiran je predmet P. 4916/91.

Rešenjem od 11. novembra 1991. godine prekinut je predmetni parnični postupak, do okončanja označenog krivičnog postupka. Tužioci su 28. januara 1992. godine tražili da se predmetni parnični postupak nastavi, s obzirom na to da je označeni krivični postupak pravnosnažno okončan osuđujućom presudom. Postupak je nastavljen na ročištu održanom 15. jula 1992. godine, a predmet je dobio novi broj P. 701/93.

U nastavku postupka, do donošenja prvostepene presude, zakazano je još 48 ročišta, od kojih je 16 održano. Od 32 neodržana ročišta, osam ročišta nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije, članova veća ili zaposlenih u sudu, pet – jer nije došao zastupnik jednog od tuženih pravnih lica, a nije bilo dokaza da je uredno pozvan, pet – jer nije došao uredno pozvan veštak, dok četiri ročišta nisu održana na zahtev tužilaca ili usled njihovog nedolaska na ročište iako su bili uredno pozvani. Parnične stranke su u toku trajanja parnice pokušale da mirno reše spor, te na zahtev tužilaca u periodu od 26. juna 1997. godine do 12. avgusta 1998. godine nisu održavana zakazana ročišta. Na ročištu održanom 30. maja 1995. godine određeno je izvođenje dokaza veštačenjem, tužioci su 28. juna 1995. godine uplatili iznos na ime troškova veštačenja, nalaz sa mišljenjem veštaka dostavljen je sudu 21. februara 1996. godine, a naredno ročište zakazano je za 30. decembar 1996. godine. U toku postupka izvedeni su dokazi veštačenjem putem veštaka saobraćajne i mašinske struke, kao i putem veštaka iz različitih oblasti medicinske struke.

Drugi opštinski sud u Beogradu je 10. novembra 2008. godine zaključio glavnu raspravu, a 18. novembra 2008. godine je doneo presudu P. 701/93, kojom je usvojio tužbeni zahtev prvotužilje i trećetužioca, a odbio tužbeni zahtev drugotužioca. Protiv ove presude drugotužilac i prvotuženi su izjavili žalbe 12. februara 2009. godine, te su septembra 2009. godine spisi predmeta dostavljeni Okružnom sudu u Beogradu radi odlučivanja o žalbama.

Apelacioni sud u Beogradu, pred kojim je nastavljen predmetni postupak po žalbi, nakon uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbiji u 2010. godini, doneo je 14. jula 2011. godine rešenje Gž. 5503/10, kojim je vratio spise predmeta Prvom osnovnom sudu u Beogradu radi dopune postupka, s obzirom na to da nije bila izvršena uredna dostava presude drugotuženom.

Prvi osnovni sud u Beogradu je 1. septembra 2011. godine doneo rešenje P. 16885/11, kojim je prekinuo postupak u ovoj pravnoj stvari zbog prestanka postojanja drugotuženog, koji je 16. decembra 2010. godine obrisan iz registra privrednih subjekata. Podneskom od 11. avgusta 2013. godine prvotužilja i trećetužilac su zatražili nastavak prekinutog postupka. Prvi osnovni sud u Beogradu je 18. marta 2014. godine doneo rešenje da se predmetni parnični postupak nastavlja.

4. Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosioci ukazuju u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud je, pre svega, konstatovao da je postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom od podnošenja tužbe ovde podnosilaca ustavne žalbe Drugom opštinskom sudu u Beogradu 1. oktobra 1991. godine, do odlučivanja Ustavnog suda, trajao 22 i po godine, s tim što je predmetni postupak bio u prekidu dve godine, kao i da taj postupak još nije okončan.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da je sudski postupak po svojoj prirodi jedinstvena celina, koja počinje pokretanjem postupka, podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka, u konkretnom slučaju, uzme u obzir celokupni period trajanja parničnog postupka.

Dvadesetogodišnje trajanje predmetnog parničnog postupka, koliko je taj postupak trajao ne računajući period prekida, samo po sebi, ukazuje da postupak nije okončan u granicama razumnog roka, a što potvrđuje i činjenica da je o tužbenom zahtevu prvi put odlučeno tek nakon skoro 18 godina. Ustavni sud ukazuje da čak osam ročišta nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije, članova veća ili zaposlenih u sudu, kao i da u periodu od 30. maja 1995. godine do 30. decembra 1996. godine nije zakazano nijedno ročište. Takođe, Ustavni sud ukazuje da je drugostepeni sud tek nakon skoro dve godine od dostavljanja spisa predmeta radi odlučivanja o žalbi, doneo rešenje kojim je spise vratio prvostepenom sudu radi dopune postupka, s obzirom na to da je u toku trajanja drugostepenog postupka, a nakon više od godinu dana od dostavljanja spisa, drugotuženi brisan iz registra.

Ustavni sud je ocenio i da je postavljeni zahtev za podnosioce bio od velikog značaja, ali i da su sami podnosioci svojim ponašanjem, u izvesnoj meri, doprineli navedenoj dužini trajanja postupka. Naime, četiri ročišta nisu održana na zahtev podnosilaca ili usled njihovog nedolaska, iako su bili uredno pozvani, što je produžilo postupak za godinu i po dana. Ustavni sud konstatuje i da u periodu od 14 meseci nisu držana ročišta na zahtev podnosilaca, jer je bio u toku postupak mirnog rešavanja spora.

Prema oceni Ustavnog suda, predmetni parnični postupak je bio u izvesnoj meri složen, jer je trebalo izvesti dokaz veštačenjem putem veštaka različitih struka i oblasti.

6. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da izvesna složenost predmetnog postupka, kao i doprinos podnosilaca navedenoj dužini trajanja postupka, ne mogu da budu opravdanje za dvadesetogodišnje trajanje postupka, tako da odgovornost za tako dugo trajanje postupka leži, pre svega, na parničnom sudu, koji ima i zakonsku obavezu da preduzme sve one radnje u postupku koje imaju za cilj da se postupak sprovede brzo i efikasno.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe u predmetnom parničnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1 Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 1.700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde i državne uprave.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja postupka, kao i doprinos podnosilaca. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu nedelotvornim postupanjem nadležnih sudova. Pri tome Ustavni sud je imao u vidu sopstvenu praksu i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

S obzirom na to da predmetni parnični postupak još nije okončan, Ustavni sud je kao način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke naložio nadležnim sudovima da preduzmu sve mere kako bi se taj postupak okončao u najkraćem roku.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odbacivanje ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti