Odbacivanje ustavne žalbe kao delimično neosnovane i delimično neblagovremene u parničnom postupku
Kratak pregled
Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu. Deo žalbe protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda odbačen je kao neosnovan, dok je deo protiv nižestepenih presuda odbačen kao neblagovremen, jer se rok računa od dostavljanja drugostepene odluke kada je vanredni lek nedozvoljen.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Jovana Pavlovića iz Kaća, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. maja 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Jovana Pavlovića izjavljena protiv presude Osnovnog suda u Novom Sadu P. 6888/06 od 29. oktobra 2007. godine, presude Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 266/08 od 7. maja 2009. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda G.zz1 349/10 od 9. juna 2010. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Jovan Pavlović iz Kaća podneo je Ustavnom sudu 11. oktobra 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Osnovnog suda u Novom Sadu P. 6888/06 od 29. oktobra 2007. godine, presude Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 266/08 od 7. maja 2009. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda G.zz1 349/10 od 9. juna 2010. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije i povrede prava na pravično suđenje, zajemčenih članom 21. i članom 32. stav 1, kao i zbog povrede člana 145. Ustava Republike Srbije.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbama člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojom se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravana sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena sva pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda G.zz1 349/10 od 9. juna 2010. godine odbačen zahtev za zaštitu zakonitosti tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljen protiv ustavnom žalbom takođe osporene presude Opštinskog suda u Novom Sadu P. 6888/06 od 29. oktobra 2007. godine i presude Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 266/08 od 7. maja 2009. godine. Kako Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi odlučuje u okviru postavljenog zahteva, Sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe nije naveo ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na to da mu je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Naime, podnosilac navodi isključivo razloge koji se odnose na odluke koje su prethodile osporenom rešenju Vrhovnog kasacionog suda, smatrajući da su iste nezakonite. Imajući u vidu da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi se mogli dovesti u vezu sa tvrdnjom da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda G.zz1 349/0 od 9. juna 2010. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, te da je postupak pred Vrhovnim kasacionim sudom trajao nepuna tri meseca, Ustavni sud je, saglasno odredbi 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, jer nisu ispunjene sve pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
4. U vezi sa delom ustavne žalbe kojim se osporavaju presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P. 6888/06 od 29. oktobra 2007. godine i presuda Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 266/08 od 7. maja 2009. godine, Ustavni sud je zauzeo pravni stav da je u parničnom postupku, u slučaju kada revizija zakonom nije dozvljena, donošenjem odluke o žalbi protiv presude iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Ovakvo pravno stanovište može se primeniti i kada izjavljeni zahtev za zaštitu zakonitosti nije bio dozvoljeno pravno sredstvo, odnosno kada nije izjavljen na propisan način. Kako je u konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti odbačen kao nedozvoljen, Ustavni sud je ocenio da je donošenjem odluke o žalbi protiv prvostepene presude iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Zbog toga se i blagovremenost predmetne ustavne žalbe u odnosu na osporene presude ceni u odnosu na dan dostavljanja drugostepene odluke. Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe osporenu drugostepenu presudu primio pre 8. aprila 2010. godine, kada je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti, a da je ustavna žalba izjavljena 11. oktobra 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ista u ovom delu neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.
5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša Slijepčević