Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu N.P. kao neosnovanu u pogledu trajanje pritvora. Sud je utvrdio da su organi pružili relevantne i dovoljne razloge za produženje mere, ocenivši da trajanje nije nerazumno dugo s obzirom na okolnosti ovog slučaja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4394/2024
28.04.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća, i sudije dr Dobrosav Milovanović, dr Zoran Lončar, dr Ranka Vujović, Maja Popović, dr Nikola Banjac, dr Milan Rapajić i dr Mihajlo Rabrenović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. P. iz Ruskog Sela kod Kikinde, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. aprila 2026. godine, doneo je

 

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba N. P. izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Zrenjaninu Kž.2. 115/24 od 14. marta 2024. godine u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. P. iz Ruskog Sela kod Kikinde podnela je Ustavnom sudu, 4. aprila 2024. godine, preko punomoćnika B. P, advokata iz Kikinde, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Zrenjaninu Kž.2. 115/24 od 14. marta 2024. godine, zbog povrede prava iz člana 27. stav 1, čl. 30. i 31. i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava iz člana 5. stav 1. tačka c), člana 5. stav 4. i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Kako su prava garantovana označenim odredbama Evropske konvencije zajemčena Ustavom, to Ustavni sud postojanje njihove povrede ceni u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je „osporenim rešenjem ne samo da je nezakonito produžen pritvor, već je pritvor podnositeljki produžen retroaktivno, odnosno pobijanim rešenjem je određeno da će pritvor trajati počev od 12. februara 2024. godine, na koji način su grubo povređene odredbe čl. 30. i 31. Ustava“; da je „podnositeljka od momenta 23. februara 2024. godine (datum donošenja rešenja Višeg suda u Zrenjaninu Kž.2. 90/24, kojim se ukida rešenje o pritvoru) pa do 29. februara 2024. godine, kada je doneto nezakonito rešenje o produženju pritvora (dakle celih 6 dana) bila nezakonito lišena slobode, bez ikakvog pravnog osnova i bez ikakve sudske odluke“; da Viši sud u Zrenjaninu nije obrazložio na valjan način zbog čega se pritvor ne može zameniti blažom merom, zatim zbog čega je produžavanje pritvora neophodna mera, te nije dao valjane razloge zbog čega lišenje slobode podnositeljke traje toliko dugo; da razlozi za produžavanje pritvora moraju biti relevantni i dovoljni, a što u konkretnom slučaju nije ispunjeno.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenih ustavnih prava, da poništi osporeno rešenje, da utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500.000,00 dinara, te da se Odluka Ustavnog suda objavi u „Službenom glasniku RS“. Takođe, podnositeljka je tražila i troškove za sastav ustavne žalbe.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

- da je rešenjem Osnovnog suda u Kikindi Kpp. 28/22 od 6. oktobra 2022. godine prema okrivljenoj, ovde podnositeljki ustavne žalbe, određen pritvor, a koji joj se računa od 4. oktobra 2022. godine od 16,55 časova kada je lišena slobode;

- da je pritvor prema podnositeljki više puta produžavan;

- da je Osnovno javno tužilaštvo u Kikindi 24. oktobra 2022. godine podiglo optužnicu Kt. 576/22 protiv okrivljene N. P, ovde podnositeljke, i R.P, zbog krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika. Navedena optužnica je potvrđena rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.2. 1896/22 od 12. decembra 2022. godine;

- da je rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.1. 547/23 od 18. oktobra 2023. godine ukinuta presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K. 450/22 od 12. aprila 2023. godine, a predmet je vraćen prvostepenom sudu na novi glavni pretres pred potpuno izmenjenim većem, a okrivljenima R.P. i podnositeljki je produžen pritvor do 17. decembra 2023. godine;

- da je rešenjem Osnovnog suda u Kikindi Kv. 28/24 od 9. februara 2024. godine prema okrivljenima R.P. i podnositeljki ustavne žalbe, produžen pritvor za 60 dana. Prema ovom rešenju pritvor podnositeljki je mogao da traje do 9. aprila 2024. godine;

- da je rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu Kž.2. 90/24 od 23. februara 2024. godine uvažena žalba branioca okrivljenih, te je ukinuto rešenje Osnovnog suda u Kikindi Kv. 28/24 od 9. februara 2024. godine, a predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje;

- da je rešenjem Osnovnog suda u Kikindi Kv. 66/24 od 29. februara 2024. godine prema okrivljenima R.P. i N. P. produžen pritvor. Pritvor prema ovom rešenju je trajao počev od 12. februara 2024. godine, a najduže do 12. aprila 2024. godine. Pritvor je produžen na osnovu člana 211. stav 1. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/19, 27/21 – Odluka US i 62/21 – Odluka US);

- da je osporenim rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu Kž.2. 115/24 od 14. marta 2024. godine odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenih izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Kikindi Kv. 66/24 od 29. februara 2024. godine.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka (član 30. stav 1.); da sud trajanje pritvora svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, da ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (član 31. stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (član 31. stav 2.); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor određen (član 31. stav 3.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/19, 27/21 – Odluka US i 62/21 – Odluka US) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako postoje okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti (član 211. stav 1. tačka 3.); da se od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (član 216. stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (član 216. stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (član 216. stav 3.); da će se ako se optuženi već nalazi u pritvoru, a veće nađe da još postoje razlozi zbog kojih je pritvor bio određen ili da postoji razlog iz člana 211. stav 1. tačka 4. ovog zakonika, doneti posebno rešenje o produženju pritvora, da posebno rešenje veće donosi i kad treba odrediti ili ukinuti pritvor, da žalba protiv rešenja ne zadržava izvršenje rešenja (član 425a stav 5.); da pritvor koji je određen ili produžen po odredbama st. 1. do 5. ovog člana, može trajati do upućivanja optuženog, odnosno osuđenog u zavod za izvršenje krivičnih sankcija, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene u prvostepenoj presudi (član 425a stav 6.).

Odredbama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05 - ispravka, 107/05 - ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 i 35/19), između ostalog, propisano je da će se ko upotrebom sile protiv nekog lica ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo oduzme tuđu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, kazniti zatvorom od dve do deset godina (član 206. stav 1.).

5. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da joj je osporenim rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu Kž.2. 115/24 od 14. marta 2024. godine povređeno pravo na ograničeno trajanje pritvora iz člana 31. Ustava i pravo na obrazloženu sudsku odluku iz člana 32. stav 1. Ustava. Pri tome, podnositeljka navodi da Viši sud u Zrenjaninu u napred navedenom rešenju nije obrazložio na valjan način zbog čega se pritvor ne može zameniti blažom merom, zatim zbog čega je produžavanje pritvora neophodna mera, te nije dao valjane razloge zbog čega lišenje slobode podnositeljke traje toliko dugo. Takođe, podnositeljka ističe i da razlozi za produžavanje pritvora moraju biti relevantni i dovoljni, a što u konkretnom slučaju nije ispunjeno.

Ustavni sud je istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava cenio kroz pravo na ograničeno trajanje pritvora, budući da su navodi kojima se obrazlaže povreda identični.

Ustavni sud ističe da postojanje osnovane sumnje na kojoj se zasniva lišenje slobode, utemeljene na relevantnim dokazima, predstavlja suštinski deo garancija protiv proizvoljnog hapšenja i predstavlja conditio sine qua non kako za određivanje, tako i za produženje mere pritvora. Istovremeno, Ustavni sud naglašava da se ne može upuštati u instanciono odlučivanje/rezonovanje, kao i da nije u njegovoj nadležnosti da ceni da li na osnovu dokaza na kojima se zasniva rešenje o određivanju ili produženju mere pritvora, proizlazi osnovana sumnja da je neko lice izvršilo krivično delo.

Ustavni sud je u više svojih odluka (videti, pored ostalih, Odluku Už-4940/2010 od 31. marta 2011. godine, tačka 5. obrazloženja) zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. stav 2. Ustava, podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Prilikom ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu polazi od već zauzetog stava da ustavno jemstvo da sud trajanje pritvora svodi na najkraće vreme, imajući u vidu razloge pritvora, znači obavezu nadležnih sudova da u svojim odlukama navedu relevantne i dovoljne razloge kojima se opravdava trajanje mere pritvora, kao i da u vođenju postupka u kome se prema okrivljenom primenjuje mera pritvora pokažu primerenu hitnost.

Ustavni sud konstatuje da trajanje pritvora od podizanja optužnice do završetka krivičnog postupka Ustavom i Zakonikom nije ograničeno, ali je nadležni sud, saglasno odredbama člana 31. Ustava i člana 210. st. 2. i 3. i člana 216. Zakonika o krivičnom postupku, dužan da trajanje pritvora svede na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom, i da u određenim vremenskim intervalima, po službenoj dužnosti i bez predloga stranaka, ispita da li još postoje razlozi za zadržavanje lica u pritvoru ili ne, odnosno da pažljivo ispita opravdanost produženja pritvora s obzirom na okolnosti svakog konkretnog slučaja i podrobno obrazloži razloge zbog kojih smatra da legalni i legitimni ciljevi pritvora i dalje postoje. Ukoliko takvi razlozi i dalje postoje, pritvor se rešenjem produžava do dalje odluke suda, a najduže dok ne istekne kazna zatvora izrečena prvostepenom presudom. Takođe, nadležni sud je dužan da sa naročitom hitnošću postupa u pritvorskim predmetima. Inače, podnositeljka se u pritvoru nalazila počev od 4. oktobra 2022. godine kada je lišena slobode, tako da je zaključno sa 4. aprilom 2024. godine, kada je podnela ustavnu žalbu, podnositeljka u pritvoru boravila jednu godinu i šest meseci.

Ocenjujući u konkretnom slučaju navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je nadležni sud, po službenoj dužnosti, blagovremeno i bez predloga okrivljene ispitao opravdanost produženja pritvora, odnosno utvrdio i naveo dalje postojanje zakonskog osnova za pritvor, obrazlažući razloge zbog kojih je smatrao da je produženje pritvora opravdano. Nadležni sud je na ustavnopravno prihvatljiv način utvrdio da su ispunjeni zakonski uslovi i razlozi za dalje zadržavanje okrivljene u pritvoru. Takođe, Ustavni sud nalazi da su nadležni sudovi za svoju odluku da prema podnositeljki ustavne žalbe produže pritvor dali relevantne i dovoljne razloge. Tačnije, nadležni sudovi su opravdanost i zakonitost produženja mere pritvora obrazložili na ustavnopravno prihvatljiv način, koji, po oceni Ustavnog suda, nije posledica arbitrernog i proizvoljnog postupanja, pri čemu su jasno i detaljno obrazložili postojanje pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku.

Kako je najkraće neophodno vreme trajanja pritvora relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, Ustavni sud je ocenio da se konkretno trajanje pritvora objektivno ne može smatrati nerazumno dugim. Pri tome je Ustavni sud ocenio da su Osnovni sud u Kikindi i Viši sud u Zrenjaninu u rešenjima Kv. 66/24 od 29. februara 2024. godine i Kž.2. 115/24 od 14. marta 2024. godine dali dovoljno i jasno obrazloženje za produženje pritvora podnositeljki.

Takođe, Ustavni sud naročito napominje da je Viši sud u Zrenjaninu u osporenom rešenju cenio mogućnost primene blaže mere i obrazložio zašto se svrha zbog koje je produžen pritvor ne može ostvariti drugom, blažom merom.

Polazeći od svega napred navedenog, Ustavni sud je ocenio da su neosnovane tvrdnje podnositeljke ustavne žalbe da joj je osporenim rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu Kž.2. 115/24 od 14. marta 2024. godine povređeno pravo na ograničeno trajanje pritvora zajemčeno odredbom člana 31. stav 2. Ustava.

Imajući u vidu sve napred izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), u ovom delu ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu i odlučio kao u prvom delu izreke.

6.1. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da joj je povređeno i pravo na slobodu i bezbednost. Povredu navedenog prava podnositeljka obrazlaže tvrdnjom da je „od 23. februara 2024. godine (datum donošenja rešenja Višeg suda u Zrenjaninu Kž.2. 90/24, kojim se ukida rešenje o pritvoru) pa do 29. februara 2024. godine, kada je doneto nezakonito rešenje o produženju pritvora (dakle celih 6 dana) bila nezakonito lišena slobode, bez ikakvog pravnog osnova i bez ikakve sudske odluke“.

Ustavni sud je ocenio ove navode kao očigledno neosnovane. Ustavni sud konstatuje da je rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu Kž.2. 90/24 od 23. februara 2024. godine uvažena žalba branioca okrivljenih, te je ukinuto rešenje Osnovnog suda u Kikindi Kv. 28/24 od 9. februara 2024. godine, a predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Rešenjem Osnovnog suda u Kikindi Kv. 66/24 od 29. februara 2024. godine prema okrivljenima R.P. i N. P. je produžen pritvor. Pritvor prema ovom rešenju je trajao počev od 12. februara 2024. godine, a najduže do 12. aprila 2024. godine.

Ustavni sud je prilikom ocene navoda i donošenja odluke u ovom ustavnosudskom predmetu imao u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava koji je izneo mišljenje da: „kada je nalog za lišenje slobode kasnije poništen od strane višeg suda to nije automatski retroaktivno uticalo na valjanost pritvora“ (videti, između ostalih, Bozano v. France od 18. novembra 1986. godine, predstavka broj 9990/82, stav 55. i Douiyeb v. Holland od 8. avgusta 1999. godine, predstavka broj 31464/96, st. 44. do 45.). Iz navedenog proizlazi da, u konkretnom slučaju, činjenica da je prvostepeno rešenje u navedenom kontekstu bilo ukinuto po žalbi, ne znači da je dalje trajanje pritvora bilo nezakonito, jer vremensko trajanje pritvora od stupanja optužnice na pravnu snagu do završetka glavnog pretresa Ustavom i Zakonikom o krivičnom postupka nije ograničeno, a nadležni sud je osnovanost pritvora kontrolisao u Zakonikom propisanom roku od dva meseca koji se računa od pravnosnažnosti poslednjeg rešenja o produženju pritvora. Takođe, Ustavni sud je naročito imao u vidu da je nakon ukidanja rešenja Osnovnog suda u Kikindi Kv. 28/24 od 9. februara 2024. godine, Osnovni sud u Kikindi rešenjem Kv. 66/24 od 29. februara 2024. godine produžio pritvor podnositeljki. Navedeno rešenje je potvrđeno ovde osporenim rešenjem.

Ustavni sud skreće pažnju da je u Odluci Už-314/2007 od 23. aprila 2009. godine zauzeo stav da je „prilikom odlučivanja o žalbi, viši sud ovlašćen da, ukoliko utvrdi da rešenje o produženju pritvora ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama, a dati razlozi su nejasni, svojim rešenjem ukine rešenje o produženju pritvora i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Donošenjem ovakvog rešenja ne znači da je pritvor ukinut, jer drugostepeni sud nije ni bio u mogućnosti da ispituje da li postoje zakonom propisani razlozi za dalje preduzimanje mere pritvora prema okrivljenom“.

6.2. Ustavni sud ukazuje da se, imajući u vidu fazu krivičnog postupka u kojoj je doneto osporeno rešenje, u konkretnom slučaju ne može postaviti pitanje povrede prava podnositeljke ustavne žalbe iz člana 30. stav 1. Ustava, s obzirom da su tom odredbom utvrđeni uslovi pod kojima nekom licu može biti određen pritvor kao krivično - procesna mera lišenja slobode, tako da se ova odredba odnosi na donošenje rešenja o određivanju pritvora, a ne na rešenje o produženju pritvora, kojim se preispituje da li i dalje postoje razlozi za zadržavanje okrivljenog u pritvoru (videti Odluku Ustavnog suda Už-1197/2008 od 13. novembra 2008. godine).

6.3. Imajući u vidu sve napred navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio na osnovu člana 36. stav 1. tač. 5) i 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už - 633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na www.ustavni.sud.rs).

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

 

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Slični dokumenti

• Už 16567/2024: Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe zbog trajanja pritvora M. K. A
• Už 3180/2023: Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe na produženje pritvora okrivljenom
• Už 1522/2024: Odluka Ustavnog suda Srbije o odbijanju žalbe zbog trajanja pritvora
• Už 13777/2023: Odluka o odbijanju ustavne žalbe zbog produženja pritvora nakon podizanja optužnice
• Už 11171/2022: Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog produženja pritvora i hitnosti
• Už 1412/2019: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na dostavljanje sudske odluke o žalbi na pritvor
• Už 14360/2022: Određivanje pritvora okrivljenom za teško ubistvo i organizovani kriminal