Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao skoro devet godina. Uprkos doprinosu podnosilaca, preovlađuju propusti sudova, te se dosuđuje naknada nematerijalne štete od po 500 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4397/2012
25.09.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić , predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević , Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S . S . iz sela M . kod L . i R . S . iz sela G . kod L , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. septembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. S . i R . S . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 6067/05 povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Naro dne banke Srbije na dan isplate. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredsta va - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. S. iz sela M. kod L. i R. S. iz sela G. kod L, su 31. maja 2012. godine, preko punomoćnika Z. S, advokata iz L, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog član om 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 6067/05.

Podnosioci ustavne žalbe smatraju da im je navedeno ustavno pravo povređeno zbog toga što je predmetni parnični postupak trajao preko osam godina. Predlažu da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi im pravo na naknadu nematerijalne štete i troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu P. 2265/12 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu P. 6067/05), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac T. S. je 20. maja 2003. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Leskovcu protiv tuženih R. S. i S. S, ovde podnosilaca ustavne žalbe, radi zaštite od prekomernih imisija.

Prva dva ročišta koja su bila zakazana za 6. april i 6. maj 2004. godine nisu održana zbog sprečenosti predsednika sudskog veća. Do donošenja prve prvostepene presude, od još ukupno devet ročišta, dva nisu održana, od čega jedno zbog nepotpunog sastava sudskog veća, a drugo zbog toga što su se spisi predmeta nalazili kod veštaka. U ovom delu postupka izveden je dokaz uviđajem na licu mesta i saslušanjem parničnih stranaka. Pored toga, preko različitih veštaka dva puta je sprovođeno poljoprivredno veštačenje na iste okolnosti, jer su tuženi imali primedbe na nalaz prvog veštaka.

Rešenjem Okružnog suda u Leskovcu Gž. 1758/05 od 9. decembra 2005. godine ukinuta je prva prvostepena presuda P. 3593/03 od 20. aprila 2005. godine.

U ponovnom postupku, zbog neusaglašavanja mišljenja veštaka, veštačenje je ponovo sprovedeno preko trećeg veštaka, a zatim je na predlog tužioca, veštačenje povereno četvrtom veštaku. Na predlog tuženih, koji su na nalaz četvrtog veštaka stavili primedbe, preko Zavoda za p. sprovedeno je i peto veštačenje na iste okolnosti. U ovom delu postupka, od ukupno devet zakazanih ročišta, tri nisu održana zbog toga što su se spisi nalazili kod veštaka, odnosno zbog neblagovremenog uručenja nalaza punomoćnicima stranaka.

Druga po redu prvostepena presuda P. 6067/05 je doneta 6. septembra 2007. godine, a postupak je, nakon što se Viši sud u Leskovcu rešenjem od 31. januara 2012. godine oglasio stvarno nenadležnim za postupanje po žalbi, pravnosnažno okončan u pogledu glavne stvari presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 261/12 od 14. marta 2012. godine, dok je dopunskom presudom tog suda od 7. novembra 2012. godine odlučeno o zahtevu tuženih za naknadu troškova postupka.

4. Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuju podnosioci u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vodi u okviru razumnog roka ili ne uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je postupak čija se dužina osporava trajao nepunih devet godina, što bi samo po sebi moglo da ukazuje da nije okončan u okviru razumnog roka. Polazeći od toga da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja koje u sporu treba raspraviti, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, po stupanja sudova koji su vodili postupak, kao i značaja prava o kome se raspravljalo za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Imajući u vidu da su podnosioci ustavne žalbe u predmetnom postupku imali procesni položaj tuženih, Ustavni sud nalazi da su podnosioci imali interes da se osporeni postupak okonča u kratkom roku, kako bi se otklonila neizvesnost u pogledu njihovih prava i obaveza prema tužiocu.

Nadalje, Ustavni sud smatra da se, s obzirom na činjenična i pravna pitanja koja je trebalo raspraviti u konkretnom slučaju, nije radilo o složenom postupku.

Ispitujući ponašanje podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da su se podnosioci redovno odazivali pozivima suda, kao i to da su zbog primedbi koje su imali na prethodno date nalaze, dva puta tražili da se veštačenje na iste okolnosti poveri drugim veštacima, što je prvostepeni sud prihvatio. Ovim se ne želi reći da isticanje primedbi na nalaz veštaka i traženje da se veštačenje sprovede preko drugih veštaka nije dozvoljeno u smislu korišćenja svih raspoloživih procesnih sredstava u cilju uspeha u sporu, ali je po nalaženju Ustavnog suda, korišćenje navedenih procesnih ovlašćenja od strane podnosilaca ustavne žalbe, doprinelo dužini trajanja postupka.

Analizirajući postupanje sudova, Ustavni sud konstatuje da je prvostepeni sud prvo ročište zakazao skoro godinu dana posle podnošenja tužbe i da ukupno tri ročišta nisu održana zbog sprečenosti predsednika veća, odnosno nepotpunog sastava veća. Pored toga, Ustavni sud konstatuje da je žalbeni postupak trajao nepune četiri i po godine.

Polazeći od toga da se u konkretnom slučaju nije radilo o složenom postupku i da podnosioci svojim ponašanjem – korišćenjem procesnih ovlašćenja, nisu u bitnoj meri doprineli dužini trajanja istog, Ustavni sud je ocenio da se razlozi za skoro devetogodišnje trajanje predmetnog postupka nalaze prevashodno na strani redovnih sudova, na prvom mestu Okružnog i Višeg suda u Leskovcu.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe u predmetnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava te je , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 i 18/13 - Odluka US ), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade ne materijalne štete svakom u iznosu od po 500 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su pretrp eli podnosi oci ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, dužinu trajanja postupka, manji doprinos na strani podnosilaca, ali značaj prava o kome se raspraavljalo za podnosioce. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda , praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju su podnosi oci ustavn e žalbe pretrpeli zbog neefikasnog postupanja nadležnih sudova.

U pogledu zahtev a podnosi laca za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi Ustavni sud se poziva na obrazloženje dato u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na www.ustavni.sud.rs ).

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti