Odluka o povredi prava na pravično suđenje zbog neadekvatne naknade štete

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje, jer iznosi dosuđeni na ime nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku nisu adekvatni. Sud je odredio pravičnu naknadu u skladu sa praksom Evropskog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4398/2019
16.09.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Vladan Petrov i dr Dragana Kolarić, u postupku po ustavnim žalbama D. J . iz Vršca i Ž . P . iz G. kod Vršca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. septembra 20 21. godine, doneo je

O D L U KU

1. Usvaja se ustavna žalba D. J . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Pančevu Gž. rr. 141/19 od 26. marta 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Usvaja se ustavna žalba Ž. P . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Pančevu Gž rr. 68/19 od 12. marta 2019. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

3. Utvrđuje se pravo D. J . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Pančevu Gž. rr. 141/19 od 26. marta 2019. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 39/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

4. Utvrđuje se pravo Ž. P . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu p resude Višeg suda u Pančevu Gžrr. 68/19 od 12. marta 2019. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 39/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. J . iz Vršca i Ž . P . iz G . kod Vršca su, 24. aprila 2019. godine, preko punomoćnika D . M, advokata iz Vršca, Ustavnom sudu podneli ustavne žalbe protiv presuda Višeg suda u Pančevu iz tač. 1. i 2. izreke , zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na rehabilitaciju i naknadu štete i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, iz čl. 32, 35. i 36. Ustava Republike Srbije.

Osporenim presudama Višeg suda u Pančevu je pravnosnažno odlučeno o tužbama podnosilaca ustavnih žalbi za isplatu novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 39/10, a koje su protiv Republike Srbije podnet e u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), i to dosuđivanjem novčan ih obeštećenja u iznosima od 300, odnosno 340 evra u dinarskoj protivvrednosti , sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), navedene ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja i odlučivanja.

U ustavnim žalb ama se ističe da dosuđen e naknad e nematerijalne štete ne mo gu biti pravičn e, jer sud nije vodio računa o tome da se radi o stečajnom postupku koji je po svojoj prirodi hitan, a koji traje duže od osam godina, da podnosioci ni su doprinel i trajanju postupka, da su predmet i od velikog značaja za podnosi oce s obzirom na to da se radi o neisplaćenim zaradama koje su ostvarili kod društvenog preduzeća „Promet“ Vršac, sada stečajnog dužnika, kao i da su dosuđeni iznos i niži od iznosa koje je dosuđivao Ustavni sud dok je u njegovoj nadležnosti bila naknada nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao i od iznosa koje dosuđuje Evropski sud za ljudska prava u ovakvim slučajevima.

Predlaže se da Ustavni sud usvoji ustavn e žalb e, utvrdi da su osporenim presud ama Višeg suda u Pančevu povređena prava podnosi laca na pravično suđenje, pravo na rehabilitaciju i naknadu štete i pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz čl. 32, 35. i 36. Ustava, poništi osporen e presud e i naloži Višem sudu u Pančevu da donese nov e odluk e, da podnosiocima dosudi naknadu nematerijalne štete zbog povrede navedenih ustavnih prava u iznosu od po 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije, sa zakonskom zateznom kamatom od dana utvrđenja do konačne isplate.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavn e žalb e i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjima Privrednog suda u Pančevu usvojen i su prigovor i podnosi laca ustavn ih žalb i i utvrđeno da je podnosi ocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se kod tog suda vodi nad stečajnim dužnikom DP „P .“ u stečaju Vršac u predmetu St. 39/10, a u kome su podnosi oci prijavil i svoj a potraživanje iz radnog odnosa prema stečajnom dužniku, koja su im u tom postupku priznat a i delimično namiren a.

Presudama Osnovnog suda u Vršcu tužena Republika Srbija – Privredni sud u Pančevu je obavezana da podnosiocima na ime novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u navedenom stečajnom postupku isplati 300 evra ( Draganu Jovanovu) i 400 evra ( Željki Petrovski), u dinarskoj protivvrednosti , sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja, pa do konačne isplate, dok su tužbeni zahtevi preko dosuđenih do traženih iznosa od po 1.000 evra odbijeni. Tužena je obavezana da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka.

Rešavajući o žalbama tužene, Viši sud u Pančevu je, osporenom presudom iz tačke 1. izreke, odbio žalbu tužene i potvrdio ožalbenu prvostepenu presudu Osnovnog suda u Pančevu u odnosu na Dragana Jovanova, dok je presudom iz tačke 2. izreke preinačio prvostepenu presudu tako što je tuženu obavezao da Željki Petrovski na ime novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u navedenom stečajnom postupku, umesto 400 evra koliko je dosuđeno prvostepenom presudom, isplati iznos od 340 evra, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

4. Odlučujući o ustavnim žalb ama u delu izjavljenom protiv presuda Višeg suda u Pančevu iz tač. 1. i 2. izreke zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se tvrdnj e podnosi laca o učinjenoj povredi označenog ustavnog prava zasniva ju na navodima o tome da je visina novčanog obeštećenja koja im je dosuđena zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

U vezi sa osnovanošću ovih navoda i tvrdnji podnosilaca, a koji se odnose na osporene presud e, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju u konkretnom slučaju.

Ustavni sud nalazi da su u konkretnom slučaju od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine).

Naime, Evropski sud se u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosuđena od strane „redovnih“ sudova, zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“ Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke, niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud je odbacio predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnim žalb ama, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osporavaju presud e kojima su podnosi ocima pravnosnažno dosuđen a novčan a obeštećenj a za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja su utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplat e svoj a pravnosnažn o dosuđen a potraživanj a iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda zajemčenog prava mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, u ovom ustavnosudskom predmetu ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už-277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M. K, D. M. i S. J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnosiocima ustavn ih žalbi povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplat e svoja potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – stečajnog dužnika koji je preduzeće u društvenoj svojini, Ustavni sud je utvrdio da je podnosi ocima osporen im presud ama Višeg suda u Pančevu iz tač. 1. i 2. izreke , kojima im je na ime novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Pančevu St. 39/10, pravnosnažno dosuđen iznos od 300, odnosno 340 evra , u dinarskoj protivvrednosti , povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tač. 1. i 2. izreke.

5. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud se takođe poziva na obrazloženje Odluke Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.

Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnosilaca ustavn ih žalb i na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tač . 3. i 4. izreke, utvrdio pravo podnosilaca ustavn ih žalb i na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presud a Višeg suda u Pančevu iz tač. 1. i 2. izreke, kao i za sve ostale iznose koji su podnosiocima ustavn ih žalb i eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 39/10. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Nakon što je podnosiocima utvrdio povredu prava na pravično suđenje i utvrdio pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je našao da je bespredmetno razmatranje ustavn ih žalb i u odnosu na istaknute povrede prava na rehabilitaciju i naknadu štete i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz čl. 35. i 36. Ustava, te je stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavn e žalb e odbacio, rešavajući kao u drugom delu tač . 1. i 2. izreke.

7. S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka o povredi prava na pravično suđenje zbog neadekvatne naknade štete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti