Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u ostavinskom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao deset godina. Sud je utvrdio odgovornost nižestepenih sudova za odugovlačenje i dosudio podnosiocu naknadu nematerijalne štete od 900 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević , predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Rankovića iz Negotin a, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. novembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Zorana Rankovića i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Negotin u u predmetu P. 507/08 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nemater ijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Ranković iz Negotina je 4. januara 2010. godine, preko punomoćnika Dragane Videnović i Mileta Petkovića, advokata iz Bora, Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vo đen pr ed Opštinskim sudom u Negotin u u predmetu P . 507/08, k ao i zbog povrede načela o sudskoj zaštit i i prava na pravično suđenje , na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo , iz čl. 22 , 32. i 36. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je podnosilac 25. jula 2002 . godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Negotin u; da je prvostepeni sud doneo presudu P. 885/02 od 18. januara 20 07. godine kojom je odbijen njegov tužbeni zahtev; da je protiv navedene presude izjavio žalbu koju je Okružni sud u Negotinu usvojio rešenjem Gž. 1104/07 od 30. juna 2008. godine, tako što je ukinuo osporenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na po novno suđenje; da je, u ponovnom postupku, Opštinski sud u Negotinu doneo presudu P. 507/08 od 4. septembra 2009. godine kojom je ponovo odbijen tužbeni zahtev; da je protiv navedene presude izjavio žalbu i da do dana podnošenja ustavne žalbe nije pravnosnažno odlučeno o predmetu spora.

Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji žalbu, utvrdi povredu označenih Ustavom garantovanih prava, naloži nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku, kao i da mu se odredi pravo na naknadu nematerijalne štete. Podnosilac je istakao i zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Ukoliko se zbog trajanja postupka ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), kojom se uređuje postupak po ustavnoj žalbi, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena sva pravna sredstva, dakle i pre nego što je postupak okončan.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Negotinu P. 507/08 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 25. jula 2002. godine podneo O pštinskom sudu u Negotinu t užbu radi utvrđenja obima zaostavštine , posle smrti supruge.

Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 885/02.

Do donošenja rešenja P. 885/02 od 26. maja 2003. godine kojim je odre đeno da postupak u ovom sporu miruje, počev od 26. maja 2003. godine, jer parnične stranke nisu pristupile na z akazano ročište, prvostepeni sud je odložio dva ročišta (od 25. septembra 2002. godine i 27. februara 2003. godine), na predlog parničnih stranaka, a rad i pokušaja mirnog rešenja spora, dok je na ročištima koja su održana (od 31. oktobra 2002. godine, 28. januara i 10. aprila 2004. godine) sprovodio dokazni postupak uvidom u ostavinski predmet i saslušanjem parničnih stranaka.

Na ročištu od 25. avgusta 2003. godine, po predlogu tužioca, sud je dozvol io povraćaj u pređašnje stanje. Tokom daljeg postupka, do donošenja prvostepene presude P. 885/02 od 18. januara 2007. godine, sud je zakazao 27 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je 11 ročišta odloženo zbog nedolaska pozvanih svedoka na zakazana ročišta , nedostavljanja u ostavljenim rokovima traženih finansijskih izveštaja, nedostavljanja nalaza i mišljenja sudskih veštaka i nedolaska veštaka koje je trebalo saslušati.

Opštinski sud u Negotinu je doneo presudu P. 885/02 od 18. januara 2007. godine , kojom je odbio tužbe ne zahteve tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe i obavezao tužioca da tuženima nadoknadi troškove parničnog postupka.

Tužilac je protiv navedene prvostepene presude izjavio žalbu, koju je Okružni sud u Negotinu rešenjem Gž. 1104/07 od 30. juna 2008. godine usvojio, ukinuo presudu Opštinskog suda u Negotinu P. 885/02 od 18. januara 2007. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno da je potrebno da prvostepeni sud raspravi sporna pravna pitanja, te da , nakon toga , odluči o osnovanosti kako osnovnog, tako i eventualnog tužbenog zahteva.

Predmetu je, pred prvostepenim sudom, dodeljen novi broj P. 507/08. Sud je, do donošenja druge po redu prvostepene presude, zakazao sedam ročišta za glavnu raspravu (od 11. septembra, 15. oktob ra, 18. novembra i 16. decembra 2008. godine i 22. januara, 9. jula i 4. septembra 2009. godine), od kojih su odložena tri ročišta (od 11. septembra, 15. oktobra i 18. novembra 2008. godine), zbog neuredne dostave poziva tužiocu. Na ročištima koja su održana sud je dozvolio proširenje tužbenog zahteva u odnosu na novooznačene tužene i sproveo dokazni postupak saslušanjem parničnih stranaka.

Opštinski sud u Negotinu je presudom P. 507/ 08 od 4. septembra 2009. godine ponovo odbio sve zahteve tužioca i obavezao ga na plaćanje parničnih troškova.

Tužilac je 7. decembra 2009. godine protiv navedene prvostepene presude izjavio žalbu, koju je Apelacio ni sud u Beogradu presudom Gž . 10350/10 od 28. marta 2012. godine odbio kao neosnovanu i potvrdio presudu Opštinskog suda u Negotinu P. 507/08 od 4. septembra 2009. godine.

Pismeni otpravak drugostepene presude je 18. maja 2012. godine dostavljen parničnim strankama.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsk o pravo zajemčeno Ustavom, pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale i da građani imaju pravo da se obrate međunarodnim institucijama radi zaštite svojih sloboda i prava zajemčenih Ustavom (član 22. ); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. ).

Za ocenu navoda ustavne žalbe od značaja su odredbe člana 10. st. 1. i 2. Zakona o parničnom postupku ( "Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), kojima je bilo propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je ocenio da se podnosilac, u suštini , poziva na povredu prava na suđenje u razumnom roku, garantovanog članom 32. stav 1. Ustava, a da se samo formalno pozvao na povrede ostalih označenih ustavnih prava i načela.

U odnosu na period za koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak, od dana njegovog pokretanja do dana okončanja, predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo 25. jula 2002. godine, podnošenjem tužbe O pštinskom sudu u Negotinu, i da je okončan nakon deset godina od njegovog pokretanja, donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 10350/10 od 28. marta 20 12. godine.

Prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe u konkretnom slučaju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Ispitujući uticaj svih navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je, na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti , ocenio da je dužini postupka pre vashodno doprinelo postupanje prvostepenog suda. Naime, O pštinski sud u Negotin u je prvi put odlučio o tužbenom zahtevu presudom P. 885/02 od 18. januara 2007. godine, posle gotovo punih pet godina od podnošenja tužbe. Do donošenja navedene presude, prvostepeni su d je odložio čak 11 ročišta za glavnu raspravu.

Ustavni sud je ocenio da je ukupnoj dužini trajanja parničnog postupka doprinelo i postupanje drugostepenog sud a koji je o žalbi izjavljenoj 7. decembra 2009. godine protiv prvostepe ne presude, kada je postupak već trajao više od sedam godina , odlučio nakon dve godine i četiri meseca, presudom Gž. 10350/10 od 28. marta 2012. godine.

Ustavni sud je našao da složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari ne mogu opravdati navedeno trajanje postupka. Pri tome, Ustav ni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe nije značajnije doprineo dužini trajanja postupka, kao i da je imao legitiman i nteres da sud u razumnom roku okonča predmetni postupak, u kom je tražio utvrđenje obima zaostavštine posle smrti supruge. Podnosilac ustavne žalbe je u izvesnoj meri, ipak, doprineo dužini trajanja postupka time što je prvostepeni sud na zajednički predlog parničnih stranaka dva puta odložio ročišta za glavnu raspravu, radi pokušaja mirnog rešenja spora (ročišta od 25. septembra 2002. godine i 27. februara 2003. godine) i što je rešenjem P. 885/02 od 26. maja 2003. godine odredio mirovanje postupka, zbog nedolaska parničnih stranaka na zakazano ročište, pa je postupak mirovao do 25. avgusta 2003. godine.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom član a 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Negotinu u predmetu P. 507/08.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno ukupnu dužinu trajanja parničnog postupka , postupanje sudova i značaj koji predmet spora ima za p odnosioca ustavne žalbe . Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo prevashodno zb og neažurnog i neadekvatnog postupanja sudova, uzimajući u obzir i doprinos podnosioca dužem trajanju postupka.

7. Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe u preostalom delu, u odnosu na ostale istaknut e povrede prava i načela iz čl. 36. i 22. Ustava, Ustavni sud je ocenio da se podnosilac us tavne žalbe samo formalno pozvao na povredu označenih ustavnih pr ava i načela, a da pri tome nije naveo ustavnopravne razloge kojima se potkrepljuju tvrdnje o njihovoj povredi ili uskraćivanju.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, i odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

Povodom zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, ukazuje se da je odredbama člana 6. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se u postupku pred Ustavnim sudom ne plaća taksa i da učesnici u postupku pred ovim sudom snose svoje troškove.

8. Na osnovu navedenog, kao i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u ostavinskom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti