Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku. Postupak, koji je započeo kao izvršni a nastavljen kao parnični, trajao je preko 13 godina, što je ocenjeno kao nerazumno dugo trajanje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4401/2012
25.09.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije, dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija D raškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi B. S . iz L, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. septembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. S . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u predmetu Iv. 1551/98, a potom u parničnom postupku koji je vođen pred istim sudom u predmetu P. 1628/02, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odbija se kao neosnovan zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. S . iz L. podneo je 31. maja 2012. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i povrede prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u predmetu Iv. 1551/98, a potom u parničnom postupku koji se vodio pred istim sudom u predmetu P. 1628/02.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je Privredno društvo za distribuciju električne energije „J .“ DOO – E. L . podnel o 1998. godine Opštinskom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave protiv izvršnog dužnika, ovde podnosioca ustavne žalbe; da je rešenjem Opštinskog suda u Leskovcu Iv. 1551/98 od 2. oktobra 1998. godine usvojeno predloženo izvršenje; da je navedeno rešenje dostavljeno podnosiocu ustavne žalbe tek 30. januara 2002. godine; da je podnosilac protiv navedenog rešenja izjavio prigovor 31. januara iste godine; da je rešenjem Opštinskog suda u Leskovcu Ipv(iv). 19/02 od 4. aprila 2002. godine rešenje o izvršenju stavljeno van snage i ukinute sve sprovedene radnje , a postupak nastavljen kao povodom prigovora protiv platnog naloga; da je presudom Opštinskog suda u Leskovcu P. 1628/02 od 9. novembra 2006. godine usvojen tužbeni zahtev tužioca Privrednog društva za distribuciju električne energije „J .“ DOO – E. L; da je rešenjem Višeg suda u Leskovcu Gž. 188/10 od 30. marta 2012. godine odbijena žalba tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrđena presuda Opštinskog suda u Leskovcu P. 1628/02 od 9. novembra 2006. godine. Podnosilac je istakao zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnsilac ustavne žalbe , utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta Opšti nskog suda u Leskovcu Iv. 1551/98 i kopiju spisa predmeta Osnovnog suda u Leskovcu P. 1831/12, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Javno preduzeće „E.“ L. iz L . podnelo je , kao izvršni poverilac , 28. septembra 1998. godine Opštinskom sudu u Leskovcu (u daljem tekstu: Opštinski sud) predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave protiv izvršnog dužnika B . S, ovde podnosioca ustavne žalbe. Opš tinski sud je rešenjem Iv. 1551/98 od 2. oktobra 1998. godine usvojio predlog za izvršenje. Navedeno rešenje je 30. januara 2002. godine dostavljeno izvršnom dužniku, koji je 31. januara iste godine izjavio prigovor.

Opštinski sud je rešenjem Ipv(iv). 19/02 od 4. aprila 2002. godine ukinuo rešenje o izvršenju i sve sprovedene radnje, te je postupak nastavljen u parnici kao povodom prigovora protiv platnog naloga.

Osporenom presudom Opštinskog suda P. 1628/02 od 9. novembra 2006. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca Privrednog društva za distribuciju električne energije „J.“ DOO – E. L . i obavezan tuženi B . S . da tužiocu na ime duga isplati iznos od 7. 209,10 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21. avgusta 1998. godine, dok je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi na isplatu zakonske zatezne kamate na iznos duga za period od 8. do 21. avgusta 1998. godine.

Osporenom presudom Višeg suda u Leskovcu Gž. 188/10 od 22. marta 2012. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Opštinskog suda P. 1628/02 od 9. novembra 2006. godine.

4. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud najpre konstatuje da se izvršni postupak započet podnošenjem predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave i parnični postupak povodom izdavanja platnog naloga moraju ceniti kao jedinstvena celina. Dalje, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vodi u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije, kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da su postupci čije se trajanje osporava započeli podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu 28. septembra 1998. godine, a pravnosnažno okončani donošenjem presude Višeg suda u Leskovcu Gž. 188/10 od 22. marta 2012. godine. Navedeno trajanje postupka od preko 13 godina nesumnjivo ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja treba utvrditi i raspraviti, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke, u postupku, postupanje sudova koji vode postupke i priroda, odnosno značaj zahteva o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, trajanje sudskog postupka od preko 13 godina, ne može biti opravdano nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće da utiču na njegovu dužinu, ovo posebno imajući u vidu da je rešenje o izvršenju Iv. 1551/08 od 2. oktobra 1998. godine dostavljeno izvršnom dužniku tek u januaru 2002. godine, te činjenicu da je parnični postupak koji se vodio radi isplate duga za električnu energiju trajao skoro deset godina, od donošenja rešenja Opštinskog suda Ipv(iv). 19/02 od 4. aprila 2002. godine do donošenja presude Višeg suda u Leskovcu Gž. 188/10 od 22. marta 2012. godine.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud nalazi da je podnosiocu ustavne žalbe u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u predmetu Iv. 1551/98, a potom u parničnom postupku koji je vođen pred istim sudom u predmetu P. 1628/02 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je stoga ustavnu žalbu usvojio, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US).

5. U pogledu navoda ustavne žalbe koji se odnose na povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe nije naveo ustavnopravne razloge koji bi se mogli dovesti u vezu sa tvrdnjom da mu je osporenim sudskim odlukama povređena Ustavom zajemčena prava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, kao u odnosnom delu tačke 1. izreke.

6. Ispitujući zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud smatra da samo utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava predstavlja pravično zadovoljenje podnosioca, posebno imajući u vidu značaj predmeta spora. Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu i sledeće okolnosti: da podnosilac nije izjaviljivao ustavnu žalbu za vreme trajanja parničnog postupka, već tek nakon prijema drugostepene presude; da ustavna žalba u ovom slučaju očigledno nije podneta radi ubrzanja sudskog postupka, što treba da bude osnovna svrha ovog pravnog sredstva kada je u pitanju okončanje postupka u razumnom roku, već je podneta radi isplate zahtevane novčane naknade. Stoga je Ustavni sud zahtev podnosioca za naknadu nematerijalne štete odbio kao neosnovan, saglasno članu 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu.

7. Imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe nije dostavio dokaz o pretrpljenoj materijalnoj šteti, Ustavni sud je ocenio da nema uslova za odlučivanje o ovom zahtevu, rešavajući kao u tački 3. izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu .

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka o povredi prava na suđenje u razumnom roku u sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti