Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući da je u upravnom postupku za vraćanje zemljišta, koji traje preko dvadeset godina, povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku. Dosuđena je naknada nematerijalne štete i naloženo je nadležnom organu da postupak okonča u najkraćem roku.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4406/2020
26.06.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „A.“ d.o.o. Šabac, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. juna 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba privrednog društva „A.“ d.o.o. Šabac i utvrđuje da je st. 2. i 3. izreke rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 30/20 od 19. februara 2020. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništavaju se st. 2. i 3. izreke rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 30/20 od 19. februara 2020. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi izvršnog dužnika podnetoj protiv rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Ii. 335/19 od 24. jula 2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo „A.“ d.o.o. Šabac podnelo je Ustavnom sudu, 12. maja 2020. godine, preko punomoćnika N. D, advokata iz Šapca, ustavnu žalbu protiv st. 2. i 3. izreke rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 30/20 od 19. februara 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je predlog za izvršenje podnosioca odbačen kao neuredan, jer je pogrešno naveden matični broj izvršnog poverioca, mada je na jednom od dva mesta na kojima se nalazi taj broj tačno naveden, kao i zbog toga što nije naznačena izvršna isprava iako se iz predloga za izvršenje vidi da je na početku predloga navedeno da potraživanje potiče na osnovu izvršne isprave – presude Osnovnog suda u Šapcu P. 3368/10 od 19. jula 2010. godine, pri čemu Zakon o izvršenju i obezbeđenju ne propisuje posebnu formu za sačinjivanja predloga za izvršenje, niti kojim redom će se u predlogu navesti njegovi obavezni elementi.

Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu prava podnosiocu na pravično suđenje i da poništi osporeno rešenje Višeg suda u Sremskoj Mitrovici.

J. Z. je 2. aprila 2025. godine kao treće (zainteresovano) lice podneo Ustavnom sudu izjašnjenje na dostavljenu ustavnu žalbu.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, podneo je Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici, 3. jula 2019. godine, predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika J.Z.

U predlogu je, između ostalog, navedeno da je izvršni poverilac „A.“ Šabac, da je adresa izvršnog poverioca …, Šabac, da je matični broj H, a poreski identifikacioni broj … . Dalje je navedeno da je pravnosnažnom i izvršnom presudom Osnovnog suda u Šapcu P. 3368/10 od 19. jula 2010. godine izvršni dužnik J.Z. obavezan da izvršnom poveriocu isplati na ime duga za kupljenu robu iznos od 132.412,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27. aprila 2010. godine do konačne isplate i iznos od 1284 evra, sa kamatom određenom u visini eskontne stope Evropske centralne banke počev od 1. oktobra 2009. godine do isplate u dinarskoj prtivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan plaćanja, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 31.524,00 dinara, sve u roku od osam dana po prijemu prepisa presude. Napomenuto je da je uz predlog dostavljena označena presuda. Takođe, navedeno je da, kako izvršni dužnik svoju obavezu nije ispunio u određenom roku, niti do dana podnošenja predloga, izvršni poverilac predlaže da sud donese rešenje kojim se usvaja predlog izvršnog poverioca „A.“ Šabac, ul. …, MB: H1, PIB: … i dozvoljava izvršenje protiv izvršnog dužnika J.Z. (navedeni su i adresa i matični broj), radi naplate novčanog potraživanja na ime duga i to iznosa od 132.412,00 dinara, sa zakonsko zateznom kamatom počev od 27. aprila 2010. godine do konačne isplate, iznosa od 1284 evra, sa kamatom određenom u visini eskontne stope Evropske centralne banke počev od 1. oktobra 2009. godine do isplate u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan plaćanja, i na ime troškova parničnog postupka u iznosu od 31.524,00 dinara, kao i troškova izvršenja koliko budu izneli na celokupnoj imovini izvršnog dužnika koju poseduje.

Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici je rešenjem Ii. 335/19 od 24. jula 2019. godine dozvolio predloženo izvršenje (urađen je skraćeni prepis rešenja tako što je stavljen otisak štambilja suda na predlogu za izvršenje koji sadrži tekst kojim se usvaja predloženo rešenje.).

Protiv prvostepenog rešenja izvršni dužnik je izjavio žalbu koja je rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 1368/19 od 6. novembra 2019. godine odbačena kao neblagovremena.

Naknadno, Viši sud u Sremskom Mitrovici je utvrdio da je žalba izvršnog dužnika bila blagovremena.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 30/20 od 19. februara 2020. godine, stavom prvim izreke, stavljeno je van snage rešenje tog suda Gž. 1368/19 od 6. novembra 2019. godine, stavom drugim izreke, usvojena je žalba izvršnog dužnika, ukinuto je rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Ii. 335/19 od 24. jula 2019. godine, odbačen je predlog za izvršenje, obustavljen je izvršni postupak i ukinute su sve sprovedene izvršne radnje, stavom trećim izreke, podnosilac ustavne žalbe obavezan je da izvršnom dužniku naknadi troškove žalbenog postupka.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja, između ostalog, navedeno je: da je pobijanim rešenjem dozvoljeno izvršenje na osnovu izvršne isprave - presude Osnovnog suda u Šapcu P. 3368/10 od 19. jula 2010. godine; da su odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine strogo formalnog karaktera, te se nedostaci predloga za izvršenje u smislu pogrešnog označavanja identifikacionih podataka ili nenavođenja obaveznih elemenata koje predlog mora da sadrži, ne mogu konvalidirati u žalbenom postupku; da s obzirom na strogi formalizam Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine predlog za izvršenje podnosioca ustavne žalbe koji je zastupan po punomoćniku advokatu je neuredan i nepotpun, u smislu odredaba člana 59. stav 1. u vezi sa članom 50. stav 1. Zakona, jer je pogrešno naveden matični broj podnosioca ustavne žalbe kao pravnog lica, kao obavezni identifikacioni podatak, i ne sadrži sve obavezne podatke, tj. u predlogu za izvršenje nije naznačena izvršna isprava, kao obavezni element u smislu odredbe člana 66. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16-autentično tumačenje i 113/17-autentično tumačenje) propisano je: da sud i javni izvršitelj postupaju, po pravilu, na osnovu podnesaka i drugih pismena, ali mogu i da saslušaju stranku ili učesnika u postupku izvan ročišta radi razjašnjenja pojedinih pitanja ili izjašnjenja o predlogu stranke (član 14. stav 1.); da se u izvršnom postupku i postupku obezbeđenja shodno primenjuje zakon kojim se uređuje parnični postupak, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno (član 39.); da se u predlogu za izvršenje naznačavaju identifikacioni podaci o izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku (član 30.), izvršna isprava, potraživanje izvršnog poverioca, jedno sredstvo ili jedan predmet ili više sredstava i predmeta izvršenja ili zahtev da se izvršenje odredi na celokupnoj imovini izvršnog dužnika, i drugi podaci koji su potrebni za sprovođenje izvršenja (član 59. stav 1.); da se uz predlog za izvršenje prilaže se izvršna isprava u originalu, overenoj kopiji ili prepisu, i druga isprava određena ovim zakonom, s tim što izvršna isprava mora da sadrži potvrdu o izvršnosti (član 59. stav 2.); da se u rešenju o izvršenju navode sud, izvršni poverilac i izvršni dužnik s identifikacionim podacima (član 30), izvršna isprava, potraživanje izvršnog poverioca, sredstva i predmeti izvršenja, uputstvo o pravu na izjavljivanje pravnog leka i drugi podaci koji su potrebni za sprovođenje izvršenja (član 66. stav 1.).

Odredbama člana 130. stav 1. Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br. 110/09, 70/11, 19/12, 89/13, 96/15, 104/15, 113/15-ispravka, 39/16, 56/16 i 77/16) propisano je da kad je predlog za izdavanje platnog naloga ili predlog odluke u bilo kom drugom postupku tako sastavljen da potpuno odgovara rešenju koje bi se imalo doneti, a podnet je u potrebnom broju primeraka, može se izdati skraćeni prepis rešenja stavljanjem otisaka štambilja koji sadrži tekst kojim se usvaja predloženo rešenje. Stranka koja pismeno predaje sudu može tekst štambilja sa svim potrebnim podacima unapred odštampati na samom pismenu, sa svim potrebnim upisima.

5. Razmatrajući navode podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud je zaključio da podnosilac povredu prava zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava zasniva na tvrdnji da je Viši sud u Šapcu proizvoljno primenjeno merodavno procesno pravo na njegovu štetu, kada je odbacio njegov predlog za izvršenje. Ustavni sud ukazuje da je osporenim rešenjem Višeg suda u Šapcu usvojena žalba izvršnog dužnika i odbačen predlog za izvršenje podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog poverioca, sa obrazloženjem da je predlog neuredan, zbog greške u matičnom broju izvršnog poverioca i neoznačavanja izvršne isprave u predlogu za izvršenje.

Ustavni sud ukazuje da se prilikom razmatranja garancija iz člana 32. stav 1. Ustava ne zaustavlja samo na formalnoj primeni, već ide i korak dalje, tj. sagledava osporenu odluku i u svetlu garancija koje su nastale kroz praksu kako Ustavnog suda, tako i Evropskog suda za ljudska prava.

Jedna od takvih garancija se odnosi na poštovanje prava na pristup sudu, kojim se strankama obezbeđuje pravo da svaki zahtev koji se odnosi na njihova građanska prava bude razmotren pred sudom i da se o njemu donese meritorna odluka, kada su za to ispunjene procesne pretpostavke (o pravu na pristup sudu kao elementu prava na pravično suđenje vidi presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Golder protiv Ujedinjenog Kraljevstva, od 21. februara 1975. godine). Ustavni sud ukazuje na opšti princip da su sudovi obavezni da primene pravila postupka izbegavajući kako preterani formalizam koji bi ugrozio pravičnost postupka, tako i potpunu fleksibilnost koja bi obesmislila proceduralne zahteve predviđene zakonima. Zapravo, pravo na pristup sudu, odnosno pravo na pristup sudu pravnog leka, je ugroženo kada pravila prestaju da služe ciljevima pravne sigurnosti i primerenog sprovođenja pravde i stvore neku vrstu barijere koja sprečava stranku da nadležan sud odluči o njegovom ili njenom zahtevu u meritumu (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Eṣim protiv Turske, br. 59601/09, 17. septembra 2013. godine, st. 20. i 21.).

Primenjujući navedeno na konkretni slučaj, Ustavni sud ocenjuje da je obavezna izvršna radnja koju treba da preduzme izvršni poverilac u cilju uspešnog određenja izvršenja jeste podnošenje urednog i potpunog predloga za izvršenje. U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje da je odredbama člana 59. Zakona o izvršenja i obezbeđenju iz 2015. godine propisano koje elemente mora da sadrži predlog i koje isprave moraju da se prilože uz predlog (urednost i potpunost predloga za izvršenje). U situaciji podnošenja neurednog ili nepotpunog predloga za izvršenja procesna sankcija je odbacivanje predloga (Odluka Ustavnog suda Už-3928/2020 od 6. juna 2024. godine). Cilj navođenje svih zakonskih elemenata u predlogu za izvršenje i prilaganja potrebnih isprava jeste da se omogući organima izvršnog postupka da efikasno i delotvorno sprovode izvršenje.

Ustavni sud je, najpre, konstatovao da je podnosilac ustavne žalbe kao izvršni poverilac u predlogu za izvršenje naveo identifikacione podatke stranaka i izvršnu ispravu kojom mu je utvrđeno potraživanje, a u zahtevu je ponovio identifikacione podatke stranaka, s tim što je u navođenju matičnog broja izvršnog poverioca dodao još jednu cifru (tako da je broj imao devet umesto propisanih osam cifara), zatim potraživanje, bez navođenja izvršne isprave kojom je utvrđeno, i opredelio sredstvo i predmet izvršenja. U takvoj situaciji drugostepeni izvršni sud je našao da je predlog za izvršenje neuredan, zbog greške u matičnom broju izvršnog poverioca i neoznačavanja izvršne isprave, te je ovaj predlog odbacio, a da prethodno nije konstatovao da su u samom predlogu, za razliku od zahteva, bili tačno navedeni svi zakonom propisani elementi i nije ocenio od kakvog je procesnog značaja navedeno za rešavanje o predlogu za izvršenje. U smislu osnovnog teksta Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine za urednost predloga za izvršenje od pravnog značaja bilo je da se u predlogu navedu zakonski elementi, ali zakonom nije bilo određeno posebno mesto za navođenje tih zakonskih elemenata.

Ustavni sud nalazi da je za ocenu pravičnosti izvršnog postupka potrebno da se ceni izvršni postupak u celini, znači da se ceni postupanje prvostepenog suda u izvršnom postupku. Praksa izvršnih sudova jeste da rešenje kojim se usvaja predlog za izvršenje u celini predstavlja podneti predlog na kojem se stavlja otisak štambilja suda koji sadrži tekst kojim se usvaja predloženo rešenje, odnosno radi se skraćeni prepis rešenja. To je urađeno i u konkretnom slučaju, iako osnovnim tekstom Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine nije bilo propisano da se radi skraćeni prepis rešenja kada se donosi rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave. U svakom slučaju, uslov da se radi skraćeni prepis rešenja jeste da je predlog za izvršenje sastavljen tako da u svemu odgovara rešenju o izvršenju koje bi se imalo doneti.

Prema oceni Ustavnog suda, kada u konkretnom slučaju predlog za izvršenje u celini nije odgovarao rešenju o izvršenju koje bi se imalo doneti, prvostepeni izvršni sud je trebao da donese posebni akt u formi rešenja o izvršenju, a u skladu sa svojom obavezom iz člana 66. stav 1. osnovnog teksta Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine (koji nosi naziv „sadržina rešenja o izvršenju“), u kom rešenju se navode sud, izvršni poverilac i izvršni dužnik, sa identifikacionim podacima (član 30.), izvršna isprava, potraživanje izvršnog poverioca, sredstva i predmeti izvršenja (a koji svi elementi su tačno navedeni i u predlogu za izvršenje, ali ne u njegovom zahtevu). Takav poseban akt suda u formi rešenja o izvršenju sa nabrojanim zakonskim elementima, po nalazu Ustavnog suda, otklonio bi „nesklad“ između predloga za izvršenje i samog zahteva u predlogu. Posebno u vezi navođenja matičnog broja podnosioca koji je tačno naveden u predlogu, ali je napravljena tehnička greška u navođenju ovog identifikacionog podatka u samom zahtevu predloga, Ustavni sud ocenjuje da je izvršni sud mogao da koristi mogućnost iz člana 14. stav 1. osnovnog teksta Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine, a kojim je propisano da sud i javni izvršitelj postupaju, po pravilu, na osnovu podnesaka i drugih pismena, ali mogu i da saslušaju stranku ili učesnika u postupku izvan ročišta radi razjašnjenja pojedinih pitanja ili izjašnjenja o predlogu stranke.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je Viši sud u Sremskoj Mitrovici merodavno pravo primenio na preterano formalistički, a samim tim na ustavnopravno neprihvatljiv način, pri čemu je takva primena bila na štetu podnosioca ustavne žalbe. Stoga je ocenio da je st. 2. i 3. izreke osporenog rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 30/20 od 19. februara 2020. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, pa je usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem st. 2. i 3. izreke osporenog rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 30/20 od 19. februara 2020. godine i određenjem da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Ii. 335/19 od 24. jula 2019. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

6. Sud imao u vidu izjašnjenje treće strane, ali je ocenio da ono nije od uticaja na drugačiju odluku.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti