Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu Ljiljane Jevtić Živanović, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku. Parnični postupak je trajao preko 14 godina, što je Sud ocenio kao neprihvatljivo dugo, posebno jer je prvostepena presuda dva puta ukidana.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4409/2011
23.10.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ljiljane Jevtić Živanović iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. oktobra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba Ljiljane Jevtić Živanović i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim o pštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 3292/05 povređeno pravo podnositeljke na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, do k se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljiljana Jevtić Živanović iz Beograda je 28. septembra 2011. godine Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 3292/05 od 10. juna 2009. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 12349/10 od 8. juna 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se vodio pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 3292/05.

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi, između ostalog, navela: da su prvostepeni i drugostepeni sud doneli nepravične odluke na njenu štetu; da je sud trebalo da dosudi troškove u korist tužene, te da odluka da svaka stranka snosi svoje troškove nije zasnovana na stvarnom stanju stvari u postupku. Zahtev za naknadu nematerijalne štete nije istakla.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom član 32. stav 1. Ustava , na čiju se povredu poziva podnositeljka ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 727/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

M. J. iz Beograda podneo je 6. decembra 1996. godine Prvom opštinskom sudu u Beogradu (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv tužene Ljiljane Jevtić Živanović, zbog smetanja poseda. Tuž ena je 18. aprila 2000. godine podnela protivtužbu kojom je tražila da se utvrdi njeno pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti.

Opštinski sud je presudom P. 7412/96 od 25. avgusta 2000. godine, u stavu prvom izreke, usvojio tužbeni zahtev tužioca, dok je u stavu drugom odbijen protivtužbeni zahtev tužilje kao neosnovan. Tužena je protiv navedene presude izjavila žalbu.

Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 9785/00 od 20. aprila 2001. godine ukinuo ožalbenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Presuda je ukinuta zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Rešenjem Opštinskog suda P. 3850/01 od 13. maja 2002. godine obustavljen je parnični postupak i određeno je da će postupak biti nastavljen po odredbama vanparničnog postupka.

Postupajući po žalbi tužioca Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 11131/02 od 20. novembra 2002. godine ukinuo rešenje Opštinskog suda P. 3850/01 od 13. maja 2002. godine i predmet vratio tom sudu na ponovni postupak.

Presudom Opštinskog suda P. 7800/02-96 od 26. septembra 2003. godine odbijeni su tužbeni zahtev tužioca i protivtužbeni zahtev tužene kao neosnovani. Protiv navedene presude parnične stranke su izjavile žalbu.

Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 8091/04 od 23. marta 2005. godine ukinuta je ožalbena presuda i predmet vraćen Opštinskom sudu na ponovno postupanje. Presuda je ukinuta zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Opštinski sud je osporenom presudom P. 3292/05 od 10. juna 2009. godine, u stavu prvom izreke , odbio tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan, dok je u stavu drugom izreke odbacio protivtužbeni zahtev tužene.

Postupajući po žalbama parničnih stranaka, Apelacioni sud u Beogradu je osporenom presudom Gž. 12349/10 od 8. juna 2011. godine potvrdio presudu Opštinskog suda P. 3292/05 od 10. juna 2009. godine.

4. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vodio u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak čije se trajanje osporava započeo podnošenjem tužbe Opštinskom sudu, 6. decembra 1996. godine, a da je okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 12349/10 od 8. juna 2011. godine. Navedeno trajanje postupka od 14 godina i šest meseci nesumnjivo ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja treba utvrditi i raspraviti, ponašanje podno sioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postup ak i priroda, odnosno značaj zahteva o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, trajanje sudskog postupka od preko 14 godina ne može biti opravdano nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće da utiču na njegovu dužinu. Ovo posebno ako se ima u vidu da je prvostepena presuda dva puta ukidana zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog sud a za ljudska prava, prema kojem sama činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, samo po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti npr. predmete Pavlyulynets v. Ukraine, od 6. septembra 2005. godine i Cvetković protiv Srbije, od 10. juna 2008. godine).

S obzirom na izneto, ustavnopravna ocena sprovedenog parničnog postupka, zasnovana na praksi Ustavnog suda i standardima međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u prvom delu izreke.

5. U vezi sa istaknutom povredom prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da podnositeljka ustavne žalbe nije navela ustavnopravne razloge koji bi se mogli dovesti u vezu sa tvrdnjom da joj je u osporenom izvršnom postupku povređeno navedeno ustavno pravo, imajući u vidu da osporava presudu Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 3292/05 od 10. juna 2009. godine i presudu Apelacionog suda u Beogradu Gž. 12349/10 od 8. juna 2011. godine u pogledu odluke sudova o troškovima parničnog postupka.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, i rešio kao u odnosnom delu izreke.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti