Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog preteranog formalizma

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Odbacivanje predloga za izvršenje na osnovu privremene mere, jer je traženo donošenje rešenja umesto zaključka, predstavlja preterani formalizam i povredu prava na pristup sudu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tama š Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi O . T . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, n a sednici Veća održanoj 7. juna 2018. godine , doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba O. T . i utvrđuje da je rešenjima Drugog osnovnog suda u Beogradu I. 2921/15 od 13. novembra 2015. godine i IPV(I). 462/15 od 24. decembra 2015. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbija se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. O. T . iz Beograda podnela je Ustavnom sudu, 6. juna 2016. godine, preko punomoćnika I. S, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenj a Drugog osnovnog suda u Beogradu I. 2921/15 od 13. novembra 2015. godine i IPV(I). 462/15 od 24. decembra 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnositeljkin predlog za izvršenje odbačen sa obrazloženjem da je u predlogu za izvršenje traženo donošenje rešenja o izvršenju na osnovu rešenja o privremenoj meri, a da je trebalo predložiti donošenje samo zaključka o sprovođenju privremene mere; da činjenica da je podnositeljka preko punomoćnika iz reda advokata predložila donošenje rešenja o izvršenju, a ne zaključka o dozvoli izvršenja, nije mogla da predstavlja razlog za odbacivanje njenog predloga za izvršenje, jer je rešenje širi oblik odluke od zaključka, pa se rešenjem može odlučivati i o onome o čemu se odlučuje zaključkom, ali ne i obrnuto.

Podnositeljka ustavne žalbe je predložila Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi osporeno drugostepeno rešenje. Tražila je naknadu zbog povrede ustavnog prava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u priloženu i drugu relevantnu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavno sudskoj stvari:

Drugi osnovni sud u Beogradu je rešenjem P. 2785/15 od 12. oktobra 2015. godine usvojio predlog za određenje privremene mere tužilje O . T, ovde podnositeljk e ustavne žalbe, te je naloženo tuženom M . T . da odmah po prijemu prepisa rešenja stan tužilje a koji koristi sa svojom porodicom , priključi na električnu mrežu i omogući mirno i nesmetano snabdevanje stana tužilje električnom energijom, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Izvrši poverilac O. T . je 6. novembra 2015. godine podnela predlog za izvršenje Drugom osnovnom sudu u Beogradu protiv izvršnog dužnika M . T, u kojem je traženo da izvršni sud na osnovu pravnosnažnog i izvršnog rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu P. 2785/15 od 12. oktobra 2015. godine , po predlogu izvršnog poverioca, odredi prinudno izvršenje protiv izvršnog dužnika radi priključenja stana izvršnog poverioca na električnu mrežu i omogućavanja mirnog i nesmetanog snabdevanja stana izvršnog po verioca električnom energijom, te da naloži izvršnom dužniku da stan izvršnog poverioca odmah po prijemu rešenja suda priključi na električnu mrežu i izvršnom poveriocu omogući da se stan mirno i nesmetano snabdeva električnom energijom.

Drugi osnovni sud u Beogradu je osporenim rešenjem I. 2921/15 od 13. novembra 2015. godine odbacio predlog izvršnog poverioca . U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno: da kako je predlog za izvršenje podneo u ime izvršnog poverioca punomoćnik iz reda advokata, a ist im je traženo donošenje rešenja o izvršenju na osnovu rešenja o priv remenom meri, te kako je članom 285. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano da rešenje kojim se određuje privremena mera već ima pravno dejstvo pravnosnažnog rešenja o izvršenju, to je punomoćnik izvršnog poverioca iz reda advokata mogao samo da predloži donošenje zaključka o sprovođenju privremene mere, a ne donošenje rešenja o izvršenju.

Veće Drugog osnovnog sud a u Beogradu je osporenim rešenjem IPV(I). 462/2015 od 24. decembra 2015. godine odbi lo kao neosnovan prigovor izvršnog poverioca, te je potvrdilo pobijano rešenje sudije pojedinca. Osporeno drugostepeno rešenje je dostavljeno punomoćniku izvršnog poverioca 5. maja 2016. godine.

Drugi osnovni sud u Beogradu je rešenjem P. 2785/15 od 10. maja 2017. godine konstatovao da se tužba smatra povučenom u parničnom postupku u kome je doneto rešenje o privremenoj meri .

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 285. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11 i 109/13-Odluka US), koji je bio merodavan u konkretnom slučaju bilo je propisano da rešenje kojim se određuje privremena mera ima pravno dejstvo pravnosnažnog rešenja o izvršenju.

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud pre svega naglašava da je pravilnu primenu merodavnog prava nadležan da ceni instancion i (viši) sud u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna, odnosno arbitr erna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i utemeljenosti iznetih ustavnopravnih razloga, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene materijalnog, odnosno procesnog prava. Na ovakav zaključak upućuje i stav Evropskog suda za ljudska prava izražen u presudi Khamidov protiv Rusije, od 15. novembra 2007. godine (broj aplikacije 72118/01, stav 170.), u kojoj je taj sud konstatovao da nije njegov zadatak da donosi odluku umesto domaćih sudova koji su u najboljoj poziciji da ocene prezentovane dokaze, ustanove činjenično stanje i tumače domaće pravo, te da, u principu, Evropski sud neće intervenisati, osim ukoliko su odluke domaćih sudova arbitrerne ili očigledno neosnovane.

Ustavni sud najpre ukazuje da je podnesak podnositeljke ustavne žalbe , koji je podnet na osnovu rešenja o privremenoj meri , odbačen, sa obrazloženjem da rešenje kojim se određuje privremena mera već ima pravno dejstvo pravnosnažnog rešenja o izvršenju, te je punomoćnik podnositeljke iz reda advokata mogao samo da predloži donošenje zaključka o sprovođenju privremene mere, a ne donošenje rešenja o izvršenju.

Ustavni sud ukazuje da se u svakom konkretnom slučaju, a imajući u vidu njegove karakteristike i osobenosti, mora ispitati da li je primena procesnog prav a bila ustavnopravno prihvatljiva. Kad je reč o primeni procesnih pravila, Ustavni sud ukazuje na opšti princip da su sudovi obavezni da primene pravila postupka izbegavajući kako preterani formalizam koji bio ugrozio pravičnost postupka, tako i potpunu fleksibilnost koja bi obesmislila proceduralne zahteve predviđene zakonima. Zapravo, pravo na pristup sudu je ugroženo kada pravila prestaju da služe ciljevima pravne sigurnosti i primerenog sprovođenja pravde i stvore neku vrstu barijere koja sprečava stranku da nadležan sud odluči o njegovom ili njenom zahtevu u meritumu (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Eṣim protiv Turske, broj 59601/09, 17. septembra 2013. godine, stav 21.).

Ustavni sud ocenjuje da je u konkretnom slučaju odbacivanje podnositeljkinog podneska predstavljao preterani formalizam izvršnog suda koji je doveo do povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na pristup sudu, kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Naime, Ustavni sud ukazuje da rešenje kojim se određuje privremena mera ima pravno dejstvo rešenja o izvršenju (član 285. stav 2. Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine), što znači da se, na zahtev lica u čij u korist je privremena mera određena, izvršenje sprovodi, bez tzv. predhodne dozvole izvršenja. Ovakvo zakonsko rešenje (koje formalno nije bilo propisano Zakonom o izvršnom postupku iz 2004. godine), predstavlja zakonsko rešenje sui generis, jer se u izvršnom postupku, mimo opšteg pravila, izostavlja jedna faza u izvršnom postupku – faza određenja izvršenja. Ovakvo zakonsko rešenje je u korist izvršnog poverioca, s obzirom na to da se pojednostavljuje procedura u prinudnom ostvarivanju prava iz rešenja o privremenoj meri, a sa druge strane, nameće se obaveza izvršnom sudu da odmah pristupi sprov ođenju izvršenja prava iz privremene mere (bez prethodnog donošenja rešenja o izvrešenju). Međutim, navedena zakonska odredba ne propisuje neku posebnu formu i sadržinu predloga koji se podnosi na osnovu rešenja o privremenoj meri, niti njegov naziv. Imajući u vidu navedeno, kao i sam cilj odredbe člana 285. stav 2. Zakon a o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine (efi kasnije i lakše ostvarivanje prava izvršnog poverioca iz rešenja o privremenoj meri), Ustavni sud ocenjuje da je u konkretnom slučaju za dozvolu sprovođenja izvršenja bilo dovoljno što je u podnesku podnositeljke ustavne žalbe traženo da se odredi prinudno izvršenje prava iz privremene mere. Pri tome, Ustavni sud ukazuje da sud u izvršnom postupku u fazi sprovođenja izvršenja , po pravilu, po službenoj dužnosti, preduzima radnje sprovođenja izvršenja (bez prethodnih predloga izvršnog poverioca) , a sa druge strane, na sudu je obaveza da zna u kojoj formi može da donese određenu vrstu odluke u fazi sprovođenja izvršenja . S obzirom na to da se u konkretnom slučaju radi o fazi sprovođenja izvršenja, to je izvršni sud, po oceni Ustavnog suda, trebalo podnesak podnositeljke da tretira kao incijativu za sprovođenja izvršenja, za koju inicjativu nije zakonom propisana posebna forma i sadržina. Na kraju, ali ne manje važno, podno siteljka je tražila prinudno ostvarivanje prava koje je od egzistencijalnog z načaja za nju i njenu porodicu – da se njen stan priključi na električnu mrežu i da se omogući da se stan mirno i nesmetano snabdeva električnom energijom.

Pored navedenog, Ustavni sud ocenjuje da činjenica da je podnositeljka ustavne žalbe podnela podnesak na osnovu rešenja o privremenoj meri, u formi i sadržini predloga za izvršenja, ne može se posmatrati na njenu štetu. Predlog za izvršenje predstavlja podnesak izvršnog poverioca čija je sadržina izričito regulisana imperativnim zakonskim normama iz Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine, te ova vrsta podneska sadrži zakonske elemente koj i se odnose kako na fazu određenja izvršenja, tako i na fazu sprovođenja izv ršenja, znači radi se o jednom opštem podnesku, pa predlog za izvršenje sadrži sve ono što bi sadržao i podnesak kojim se traži donošenja zaključka o sprovođenju izvršenja na osnovu rešenja o privremenoj meri (a i više) .

Polazeći od svega izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 , 18/13 -Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je rešenjima Drugog osnovnog suda u Beogradu I. 2921/15 od 13. novembra 2015. godine i IPV(I). 462/15 od 24. decembra 2015. godine povr eđeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Međutim, Ustavni sud konstatuje da se štetne posledice u konkretnom slučaju ne mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu IPV(I). 462/15 od 24. decembra 2015. godine, u smislu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, jer je parnični postupak koji je vođen pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 2785/15, u kojem je doneto rešenje o privremenoj meri od 12. oktobra 2015. godine, pravnosnažno okončan rešenjem kojim se smatra da je tužba povučena (na ovaj način je Ustavni sud postupio i u ranije donetoj Odluci Už-2944/2014 od 29. septembra 2016. godine, zatim kada je tokom izvršnog postupka otvoren stečaj nad izvršnim dužnikom, videti Odluku Už-503/2009 od 2. novembra 2011. godine, ili kad iz nekog drugog razloga nije bilo moguće poništiti rešenje izvršnog suda, videti Odluku Už-1947/2013 od 14. aprila 2016. godine).

7. U vezi sa zahtevom podnositeljke ustavne žalbe da joj Ustavni sud dosudi naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ocenjuje da je utvrđenje p ovrede prava na pravično suđenje adekvatna satisfakcij a, te je odbio zahtev podnositeljke za naknadu nematerijalne štete, odlučujući kao u tački 2 . izreke, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog preteranog formalizma

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti