Usvojena ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku. Postupak administrativnog izvršenja rušenja nelegalnog objekta, pokrenut 1979. godine, nije okončan ni nakon više od 30 godina, što je posledica isključivog propusta nadležnog organa.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Maje Uluć iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. marta 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Maje Uluć i utvrđuje da je u postupku administrativnog izvršenja koji se vodi pred Odeljenjem za inspekcijske poslove opštinske uprave gradske opštine Vračar u Beogradu – Građevinska inspekcija u predmetu broj 356-11/2013 (ranije predmet broj 356-134/1979 Odeljenja za inspekcijske poslove opštine Vračar u Beogradu), podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak adminis trativnog izvršenja iz tačke 1. okončao čim se za to steknu zakonski uslovi.

3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Maja Uluć iz Beograda podnela je 28. septembra 2011. godine, preko punomoćnika Vladimira Rajkovića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredb om člana 32. stav 1 . Ustava Republike Srbije, u postupku administrativnog izvršenja navedenom u izreci .

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da je postupak administrativnog izvršenja radi rušenja nelegalno sagrađenog objekta pokrenut još 197 9. godine i da zbog neefikasnog postupanja prvostepenog upravnog organa bez opravdanih razloga traje već 32 godine; da je zaključak o dozvoli izvršenja rešenja kojim je naloženo rušenje objekta donet 1980. godine, ali da nadležni organ do 2011. godine nije preduzeo ni jednu jedinu aktivnost; da podnositeljka ima status stranke u predmetnom postupku, jer je nosilac prava sukorišćenja na zemljištu na kome je nelegalni objekat podignut.

Podnositeljka ustavne žalbe dalje navodi da je nadležni organ, na zahtev izvršenika, rešenjem od 20. septembra 2011. godine odložio izvršenje zaključka o dozvoli izvršenja, i to na osnovu nalaza i mišljenja veštaka datog u drugom postupku pre sedam godina; da nisu bili ispunjeni zakonski uslovi za odlaganje izvršenja; da se podnositeljka više puta obraćala drugostepenom organu predstavkama u kojima je ukazivala na nedelotvorno postupanje nadležnog organa.

Ustavnom žalb om se predlaž e da Ustavni sud naloži nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni postupak administrativnog izvršenja okončao u najkraćem roku. Takođe se predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenog ustavnog prava i utvrdi pravo podnositeljki ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete .

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u kopiju spisa predmeta broj 356-11/2013 Odeljenja za inspekcijske poslove opštinske uprave gradske opštine Vračar u Beogradu – Građevinska inspekcija (ranije predmet broj 356-134/1979 Odeljenja za inspekcijske poslove opštine Vračar u Beogradu), kao i dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

M. K. (T.), majka podnositeljke ustavne žalbe, obratila se 3. oktobra 1979. godine Komitetu za komunalne, građevinske i stambene poslove opštine Vračar u Beogradu zahtevom da se poruše veranda i špajz, bespravno sazidani ispred stana u J. 3 u Beogradu. Zaključkom nadležnog organa od 16. novembra 1979. godine je utvrđeno da ne postoje uslovi za vođenje postupka bespravne gradnje protiv S. B, jer je u postupku utvrđeno da ona koristi verandu, ali da nije izvela bespravne radove. M. K. je, kao zakonski zastupnik mal. podnositeljke ustavne žalbe i K. K, 14. januara 1980. godine izjavila žalbu protiv navedenog zaključka, u kojoj je istakla , pored ostalog, da nije dobijena saglasnost ranijih vlasnika za predmetnu dogradnju, niti su mal. K. K. i podnositeljka ustavne žalbe – koje su na osnovu ugovora o poklonu zaključenog 1976. godine postale suvlasnici zgrade u J. 3 u Beogradu, takvu saglasnost mogle dati. Drugostepeni organ je rešenjem od 16. januara 1980. godine poništio zaključak i vratio predmet prvostepenom organu na ponovno odlučivanje.

Komitet za komunalne, građevinske i stambene poslove opštine Vračar u Beogradu doneo je 1. aprila 1980. godine rešenje broj 356-134/79, kojim je utvrđeno da je investitor verande koja se nalazi u dvorištu zgrade u J. 3 u Beogradu R. B. i naloženo S. B. da, u roku od deset dana od dana prijema rešenja, ukloni verandu dimenzija 1,65x5,80m, formiranu na parapetnom zidu, bravarske konstrukcije, zastakljenu, pokrivenu crepom, sa tavanicom od lesonita, koja se nalazi ispred ulaza u stan u J. 3 u Beogradu, koji koristi imenovana kao nosilac stanarskog prava.

Zaključkom Komiteta za komunalne, građevinske i stambene poslove opštine Vračar u Beogradu broj 356-134/79 od 11. avgusta 1980. godine utvrđeno je da je rešenje od 1. aprila 1980. godine postalo izvršno i dozvoljeno je prinudno izvršenje tog rešenja.

Podnositeljka ustavne žalbe i K. B. su 10. avgusta 2011. godine podnele Odeljenju za inspekcijske poslove opštine Vračar u Beogradu – Građevinska inspekcija „zahtev za rekonstrukciju predmeta broj 356-134/79 i nastavak postupka sprovođenja rušenja bespravno izgrađenog objekta u ovoj upravnoj stvari“, navodeći da su suvlasnici sa po ½ na svim objektima koji se nalaze na k.p. 3190, KO Vračar i nosioci prava sukorišćenja na toj parceli, na čemu zasnivaju svoju stranačku legitimaciju u ovom postupku.

I. J. iz Beograda, ćerka izvršenika, podnela je 15. septembra 2011. godine zahtev za odlaganje izvršenja rešenja od 1. aprila 1980. godine, koji je usvojen rešenjem Odeljenja za inspekcijske poslove opštine Vračar u Beogradu – Građevinska inspekcija od 25. novembra 2011. godine, iz razloga što je, prema nalazu i mišljenju veštaka datom 15. februara 2005. godine, I. J. i njenom suprugu opšta životna sposobnost posle saobraćajne nesreće umanjena za 50-60%. Podnositeljka ustavne žalbe i K. B. su 8. decembra 2011. godine izjavile žalbu protiv navedenog rešenja, navodeći, pored ostalog: da je rušenje predmetnog objekta bilo zakazano za 28. novembar 2011. godine; da presuda Apelacionog suda Gž. 13893/10 od 4. maja 2011. godine, na koju se poziva podnositeljka zahteva, nema nikakve veze sa postupkom administrativnog izvršenja; da su tražioci izvršenja suvlasnici stana koji podnositeljka zahteva koristi po osnovu zakupa; da parnični sud ne može izdati dozvolu za izgradnju objekta. Sekretarijat za imovinsko-pravne i građevinske poslove grada Beograda je rešenjem od 7. februara 2012. godine uvažio žalbu i poništio rešenje od 25. novembra 2011. godine.

Zaključkom Odeljenja za inspekcijske poslove opštine Vračar u Beogradu – Građevinska inspekcija od 28. marta 2012. godine odbačen je kao neblagovremen «predlog za obnovu postupka sa obustavom izvršenja», koji je I. J. podnela 24. novembra 2011. godine. Nadležni organ je istakao da podnosilac zahteva I. J. nije bila stranka u postupku koji je okončan rešenjem od 1. aprila 1980. godine, već njena majka, pa nema osnova da se traži obnova postupka na osnovu člana 239. stav 1. tačka 9) Zakona o opštem upravnom postupku. Rešenjem od 1. juna 2012. godine drugostepeni organ je odbio žalbu I. J. izjavljenu protiv navedenog zaključka.

Prvostepeni organ je u ponovnom postupku doneo rešenje broj 356-14/2012 od 14. maja 2012. godine, kojim se odbija zahtev za odlaganje izvršenja kao neosnovan, budući da je zaključkom od 28. marta 2012. godine odbacio kao neblagovremen predlog za ponavljanje postupka. Drugostepeni organ je rešenjem od 15. juna 2012. godine odbio žalbu I. J. izjavljenu protiv navedenog prvostepenog rešenja.

Prvostepeni organ je 30. novembra 2011. godine doneo rešenje o izricanju novčane kazne izvršeniku, s pozivom na član 276. Zakona o opštem upravnom postupku i naložio izvršenje rešenja od 1. aprila 1980. godine, pod pretnjom izricanja nove, veće novčane kazne. Navedeno rešenje poništeno je drugostepenim rešenjem od 22. aprila 2013. godine, jer je pobijano rešenje dostavljeno licu koje nije bilo ovlašćeno za zastupanje.

Izvršenje u predmetnom postupku je ponovo bilo zakazano za 26. novembar 2012. godine, ali nije sprovedeno, jer «izvršenik nije obezbedio pristup mestu izvršenja, niti je bio prisutan». Prinudno izvršenje odloženo je za 20. decembar 2013. godine, a 18. decembra 2013. godine doneto je rešenje broj 356-11/2013, kojim se postupak prinudnog izvršenja rešenja od 1. aprila 1980. godine, kao i zaključka o dozvoli izvršenja tog rešenja, odlaže do pravnosnažnog okončanja postupka legalizacije pred Sekretarijatom za poslove legalizacije objekata grada Beograda u predmetu broj 351.21-1238/2013. U obrazloženju rešenja je navedeno da je u postupku utvrđeno da je izvršenik I. J. 21. novembra 2013. godine podnela zahtev za legalizaciju bespravno izvedenih radova, koji su predmet izvršenja, zbog čega je u smislu člana 33. stav 1. Zakona o legalizaciji objekata i člana 271. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku, ocenjeno da postoje opravdani razlozi za odlaganje predmetnog izvršenja.

4. Odredbom član a 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosi teljka ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe sledećih zakona:

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01) propisano je: da se postupak ima voditi brzo i sa što manje troškova i gubitka vremena za stranku i druga lica koja učestvuju u postupku, ali tako da se pribavi sve što je potrebno za pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da je stranka lice po čijem zahtevu je pokrenut postupak ili protiv koga se vodi postupak ili koje, radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa, ima pravo da učestvuje u postupku (član 39.); da kad drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, ili da je dispozitiv pobijanog rešenja nejasan ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, on će dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, a ako drugostepeni organ nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar (član 232. stav 1.).

Odredbama člana 242. ovog zakona propisano je: da stranka može tražiti ponavljanje postupka u roku od jednog meseca, i to u slučaju iz člana 239. tač. 9 ) do 11 ) - od dana kad joj je dostavljeno rešenje (stav 1. tačka 5)); da se p o proteku roka od pet godina od dostavljanja rešenja stranci, ponavljanje upravnog postupka ne može tražiti niti se može pokrenuti po službenoj dužnosti (stav 3.); da se p onavljanje izuzetno može tražiti, odnosno pokrenuti i posle roka od pet godina samo iz razloga navedenih u članu 239. tač. 2), 3) i 5 ) ovog zakona (stav 4.).

Ostalim odredbama Zakona predviđeno je: da predlog za ponavljanje postupka, po pravilu, ne odlaže izvršenje rešenja po kome se ponavljanje traži, ali organ koji je nadležan za odlučivanje o predlogu za ponavljanje postupka, ako ima dovoljno razloga za ocenu da bi taj predlog bio uvažen, može rešiti da se odloži izvršenje dok se ne odluči o ponavljanju postupka (član 250. stav 1.); da se rešenje doneseno u postupku izvršenja izvršava kad postane izvršno (član 261. stav 2.); da se izvršenje radi ispunjenja nenovčanih obaveza izvršenika sprovodi administrativnim putem (član 266. stav 1.); da organ nadležan za sprovođenje administrativnog izvršenja donosi, po službenoj dužnosti ili po predlogu tražioca izvršenja, zaključak o dozvoli izvršenja, a da se zaključkom konstatuje da je rešenje koje treba izvršiti postalo izvršno i određuju način i sredstva izvršenja, kao i da je protiv ovog zaključka dopuštena žalba nadležnom drugostepenom organu (član 268. stav 1.); da se u postupku administrativnog izvršenja može izjaviti žalba koja se odnosi samo na izvršenje, a njome se ne može pobijati pra vilnost rešenja koje se izvršava (član 270. stav 1.); da će se a dministrativno izvršenje obustaviti po službenoj dužnosti i sprovedene radnje poništiti ako se utvrdi da je obaveza u celini izvršena, da izvršenje nije bilo uopšte dopušteno, da je bilo sprovedeno prema licu koje nije u obavezi, ako tražilac izvršenja odustane od svog zahteva, odnosno ako je izvršna isprava poništena ili ukinuta (član 271. stav 1.); da će se administrativno izvršenje odložiti ako se utvrdi da je u pogledu izvršenja obaveze dozvoljen poček, ili je umesto privremenog rešenja koje se izvršava doneseno rešenje o glavnoj stvari koje se razlikuje od privremenog rešenja, kao i da odlaganje izvršenja odobrava organ koji je doneo zaključak o dozvoli izvrš enja (član 271. stav 2.); da ako je izvršenik dužan da nešto dopusti ili trpi, pa postupa protivno toj obavezi, ili ako je predmet izvršenja izvršenikova radnja koju ne može umesto njega da izvrši drugo lice, organ koji sprovodi izvršenje prinudiće izvršenika na ispunjenje obaveze prinudnom merom, odnosno novčanom kaznom (član 276. stav 1.).

Zakonom o legalizaciji objekata („Službeni glasnik RS“, broj 95/13 od 31. oktobra 2013. godine), koji je stupio na snagu 1. novembra 2013. godine, propisano je: da se rušenje objekata koji su izgrađeni, odnosno rekonstruisani ili dorađeni bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju do dana stupanja na snagu ovog zakona, neće izvršavati do pravnosnažno okončanog postupka legalizacije (član 33.); da se p ostupak legalizacije pokreće po zahtevu vlasnika bespravno izgrađenog objekta, odnosno njegovog dela, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 40. stav 1.).

5. Podnositeljka ustavne žalbe smatra d a joj je u postupku administrativnog izvršenja rešenja nadležnog organa kojim je naloženo rušenje bespravno podignutog objekta u J. 3 u Beogradu, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemče no odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Ispitujući dopuštenost ustavne žalbe ratione temporis, s obzirom na to da su rešenj e kojim je naloženo rušenje predmetnih radova i zaključak kojim je dozvoljeno nj egovo izvršenje doneti pre proglašenja Ustava , Ustavni sud je nesumnjivo utvrdio da u vreme podnošenja ustavne žalbe nije bilo sprovedeno izvršenje rešenja Odeljenja za inspekcijske poslove opštine Vračar u Beogradu broj 356-134/1979 od 1. aprila 1980. godine. Imajući u vidu da je povreda na koju se ukazuje u ustavnoj žalbi trajnog karaktera, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba ratione temporis dopuštena (videti, na primer, presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetima Ilić protiv Srbije, od 9. oktobra 2007. godine, st. 52. do 54. i Kostić protiv Srbije, od 25. novembra 2008. godine, st. 44. do 46.).

Ispitujući dopuštenost ustavne žalbe ratione personae, Ustavni sud je pošao od odredbe člana 39. Zakona o opštem upravnom postupku, kojom je određeno da je stranka u upravnom postupku lice po čijem zahtevu je pokrenut postupak ili protiv koga se vodi postupak ili koje, radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa, ima pravo da učestvuje u postupk u. Ustavni sud je uvidom u spise predmeta broj 356-11/2013 Odeljenja za inspekcijske poslove opštinske uprave gradske opštine Vračar u Beogradu – Građevinska inspekcija (ranije predmet broj 356-134/1979 Odeljenja za inspekcijske poslove opštine Vračar u Beogradu), utvrdio da je nadležni organ, postupajući po zahtev u koji je 3. oktobra 1979. godine podnet u ime tada maloletne podnositeljke ustavne žalbe , doneo rešenje o rušenju bespravno sagrađenog objekta, da u tom postupku podnositeljka ima svojstvo stranke i da je nesumnjiv njen pravni interes da se postupak administrativanog izvršenja okonča u razumnom roku.

Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta označenog ustavnog prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je imao u vidu da je pojam razumnog trajanja upravnog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom slučaju, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa koji vode postupak, kao i od prirode zahteva, odnosno značaja istaknutog prava za podnosioca. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da isključivu odgovornost za navedeno trajanje ovog postupka snosi prvostepeni organ, koji u periodu od dvadeset godina nije preduzimao nikakve radnje u cilju sprovođenja predmetnog izvršenja, iako je u roku određenom zakonom doneo zaključak o dozvoli izvršenja rešenja od 1. aprila 1980. godine. Ovaj sud, takođe, nalazi da u konkretnom slučaju nije bilo mesta donošenju rešenja o izricanju novčane kazne izvršeniku u smislu člana 276. Zakona o opštem upravnom postupku, budući da nije reč o dužnikovoj radnji koju umesto njega ne može izvršiti drugo lice. Stoga ni činjenice da „izvršenik nije obezbedio pristup mestu izvršenja, niti je bio prisutan», ne mogu poslužiti kao opravdanje za nesprovođenje zakazanog izvršenja.

Ustavni sud ukazuje da postupak administrativnog izvršenja po svojoj prirodi ne spada u složene postupke, posebno stoga što se izvršenje sprovodi na osnovu izvršnog rešenja, čija se pravilnost ne može osporavati žalbom. Takođe, u Zakonu o opštem upravnom postupku su taksativno navedeni razlozi i slučajevi u kojima se može obustaviti, odnosno odložiti izvršenje, što umnogome olakšava postupanje nadležnog organa u tom postupku.

Ustavni sud nalazi da je odluka u ovom predmetu bila od velikog značaja za podnositeljku ustavne žalbe, kao vlasnika objekta uz koji je predmetni objekat izgrađen i sukorisnika na tom zemljištu. Ustavni sud konstatuje da je zaključak o dozvoli izvršenja rešenja kojim je naloženo rušenje bespravno podignutog objekta donet još 1980. godine i da tražilac izvršenja nema na raspolaganju pravna sredstva za ubrzanje postupka, s obzirom na to da se u postupku adminitrativnog izvršenja može podneti žalba, odnosno tužba zbog „ćutanja administracije“, jedino u slučaju nedonošenja navedenog zaključka u roku predviđenom zakonom.

Polazeći od toga da predmetni postupak administrativnog izvršenja traje već 33 godine i da je rešenjem od 18. decembra 2013. godine izvršenje odloženo zbog podnetog zahteva za legalizaciju, Ustavni sud je ocenio da je propuštanjem O deljenja za inspekcijske poslove opštine Vračar u Beogradu da sprovede izvršenje rešenja broj 356-134/1979 od 1. aprila 1980. godine, povređeno pravo podnosi teljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava . Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak administrativnog izvršenja koji se vodi pred Odeljenjem za inspekcijske poslove opštinske uprave gradske opštine Vračar u Beogradu – Građevinska inspekcija u predmetu broj 356-11/2013 (ranije predmet broj 356-134/1979 Odeljenja za inspekcijske poslove opštine Vračar u Beogradu), okončao čim se za to steknu zakonski uslovi.

7. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete koju je pretrpe la podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je najpre imao u vidu da je podnositeljka ustavne žalbe bila maloletna u vreme pokretanja predmetnog postupka i da se tek 2011. godine obratila nadležnom organu zahtevom za nastavak postupka sprovođenja rušenja bespravno izgrađenog objekta. Ustavni sud je, takođe, imao u vidu da je podnositeljka 28. septembra 2011. godine Sudu podnela i ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Odeljenjem za inspekcijske poslove opštine Vračar u Beogradu – Građevinska inspekcija u predmetu broj 356-18/2013 (ranije predmet broj 356-47/1997, zbog neizvršenja rešenja o rušenju bespravno izvedenih radova na istom objektu u J. 3 u Beogradu. Odlučujući o toj ustavnoj žalbi, Ustavni sud je, na sednici održanoj 26. marta 2014. godine, doneo Odluku Už-4416/2011, kojom je usvojio ustavnu ustavnu žalbu i utvrdio pravo podnositeljki na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narod ne banke Srbije na dan isplate.

Polazeći od navedenog, a na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovan e povred e prava na suđenje u razumnom roku ostvari objavljivanjem ove odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

8. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić