Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji je trajao skoro 11 godina. Podnosiocima je dosuđena naknada nematerijalne štete zbog neefikasnog postupanja prvostepenog suda, dok je žalba odbačena u delu o pravičnosti suđenja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. M . iz Bijeljine i R. I . iz Mionice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. februara 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. M . i R . I . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani u predmetu P 1. 1287/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Velikoj Plani P1. 876/05) povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 900 evra svakom , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. M . iz Bijeljine i R . I . iz Mionice podneli su Ustavnom sudu, 6. jula 201 5. godine, preko punomoćnika D. N , advokata iz Smederevske Palanke, ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1. 6871/13 od 6. marta 201 5. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani u predmetu P1. 1287/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Velikoj Plani P1. 876/05), zajemčenog odredbom člana 32. stav 1 . Ustava Republike Srbije , kao i „prava na sudsku odluku zasnovanu na Ustavu i zakonu u smislu odredaba člana 145. Ustava Republike Srbije “. Ustavni sud je, s obzirom na sadržinu navoda i razloga iznetih ustavnoj žalbi, zaključio da podnosioci, u suštini ukazuju na povredu prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenih članom 32. stav 1. Ustava.

Podnosioci smatraju da im je osporenom presudom povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, s obzirom na to da je radni spor, koji su vodili protiv poslodavca – „G.“ a.d. iz Velike Plane, trajao duže od devet godina . Po mišljenju podnosilaca, osnovni razlog za trajanje postupka van granica razumnog roka za presuđenje, između ostalog, bio je u tome što je prva prvost epena presuda delimično preinačena, a delimično ukinuta, pa je ponovo vođen prvostepeni postupak povodom dela tužbenog zahteva . Podnosioci ističu da je pravosnažno odbijen deo njihovog zahtev a za isplatu razlike terenskog dodatka, zbog pogrešnog pravnog zaključka da je za obračun terenskog dodatka, za deo utuženog perioda , bio važeći Aneks pojedinačnog kolektivnog ugovora, a ne Opšti kolektivni ugovor koji važi za celu Republiku Srbiju. Priznavši važnost „nižeg“ normativnog akta, koji pritom nije bio ni potpisan od strane reprez entativnog sindikata „N.“, drugostepeni sud je povredio pravo podnosilaca na donošenje odluke koja je u skladu sa Ustavom i zakonom, a na štetu podnosilaca. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da su im povređen a označena ustavna prava, poništi osporenu presudu u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužilaca, kao i da im naknadi troškove ustavnosudskog postupka. Podnosioci su podneli i zahtev za nadoknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) je sadržinski identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta sada Osnovnog suda u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani P1. 1287/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Velikoj Plani P1. 876/05 ) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

B. M . i R . I , ovde podnosioci ustavne žalbe, podneli su 11. jula 2005. godine pojedinačne tužbe Opštinskom sudu u Velikoj Plani protiv DP „G.“ iz Velike Plane, radi isplate terenskog dodatka. Istog dana, od strane još tri tužioca podne te su pojedinačne tužbe protiv istog tuženog. Po tužbi tužioca B . M , ovde podnosioca ustavne žalbe, formiran je predmet P1. 878/05, a po tužbi tužioca R. I , takođe, podnosioca ustavne žalbe, je formiran predmet P1. 879/05. Opštinski sud u Velikoj Plani je rešenjem P1. 876/05 od 25. jula 2005. godine odredio spajanje postupaka po podnetim tužbama, radi zajedničkog raspravljanja i presuđenja, te odredio da će se postupak ubuduće voditi pod brojem P. 876/05. Po datoj naredbi 23. septembra 2005. godine da se dostave tužbe tuženom na odgovor, tuženi je 25 . oktobra 200 5. godine dao odgovor i dostavio dokaze . Prvo ročište je bilo zakazano za 5. jun 2006. godine.

Do donošenja prve prvostepene presude je bilo zakazano osam ročišt a za glavnu raspravu, od kojih dva ročišta nisu održana, i to jedno jer je nalaz određenog sudskog veštaka strankama uručen neposredno na ročištu, a drugo zbog izostanka veštaka . U dokaznom postupku, sprovedeno je finansijsko veštačenje, stranke su se izjasnile na nalaz i mišljenje veštaka, a veštak ja saslušan u pogledu primedbi na obavljeno veštačenje. Punomoćnik tužilaca je precizirao tužbene zahteve tužilaca, prema nalazu veštaka ali je svoj podnesak predao neposredno na ročištu, zbog čega je to ročište i odloženo.

Presudom Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 876/05 od 9. novembra 2007. godine odbijeni su u celini kao neosnovani tužbeni zahtev tužilaca, među kojima su i podnosioci ustavne žalbe. Pismeni otpravak prvostepene presude je u decembru 2008. godine, nakon više od jedne godine od datuma donošenja presude dostavljen strankama . Punomoćnik tužilaca je 11. decembra 2008. godine izjavio žalbu protiv prvostepene presude, a naredba za dostavljanje spisa, tada nadležnom , Okružnom sudu u Smederevu data je 26. januara 200 9. godine. Nakon uspostavljanja nove mreže sudova i reorganizacije pravosuđa u 2010. godini, Apelacioni sud u Beogradu je postao nadležan za postupanje u drugoj instanci umesto Okružnog suda u Smederevu.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 1371/10 od 13. maja 2010. godine preinačena je presuda Opštinskog suda u Velikoj Plani P. 876/05 od 9. novembra 2007. godine , tako što je tuženi obavezan da tužiocima isplati na ime terenskog dodatka određene novčan e iznos e po mesecima, sa zako nskom zateznom kamatom, za period od juna 2002. do aprila 2004. godine, dok je u preostalom delu prvostepena presuda ukinuta i predmet upućen Osnovnom sudu u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani, na koji je nakon 1. januara 2010. godine prešla nadležnost za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari, radi ponovnog odlučivanja. U obrazloženju drugostepene presude je , između ostalog, navedeno da je prvostepena presuda preinačena u određenom delu zbog pogrešne primene materijalnog prava, dok je u preostalom delu, opet zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno, zbog čega je presuda ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu, na ponovno odlučivanje. Tuženi je protiv navedene drugostepene presude podneo reviziju 5. novembra 2010. godine.

U ponovnom prvostepenom postupku, predmetu je dodeljen nov broj P1. 1287/10.

Apelacioni sud u Beogradu je doneo rešenje Gž1. 1371/10 od 27. jula 2011. godine da je nedopuštena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 1371/10 od 13. maja 2010. godine.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 631/11 od 19. oktobra 2011. godine, odbačena je kao nedozvoljena revizija tuž enog izjavljena protiv navedene drugostepene presude, jer vrednost predmeta spora za svakog od tužilaca nije prelazila dinarsku protivvrednost od 100.000 evra. Ovo rešenje je primljeno 29. novembra 2011. godine u Osnovni sud u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani.

Prvo ročište u ponovnom prvostepenom postupku bilo je zakazano za 12. septembar 2012. godine. Do donošenja presude su zakazan a tri ročišta, od kojih je jedno održano na kome je i zaključena glavna rasprava. Punomoćnik tužilaca je prethodno precizira o tužbeni zahtev, a razlozi za neodržavanje ročišta su bili u neurednoj dostav i poziva punomoćniku tužilaca i sprečenosti postupajućeg sudije.

Presudom Osnovnog suda u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani P1. 1287/10 od 14. novembra 2012. godine je delimično usvojen tužbeni zahtev tužilaca, među njima i podnosilaca ustavne žalbe, te tuženi obavezan da im i za mesec maj 2004. godine isplati određene iznose na ime terenskog dodataka, ali su odbijeni tužbeni zahtev tužilaca u preostalom delu, kojim su tražili da se tuženi obaveže da im isplati razliku terenskog dodatka u određenim novčanim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom za period od juna 2004. godine do maja 2005. godine.

Tužioci i tuženi su izjavili žalbe protiv prvostepene presude 14 . januara 201 3. godine. Navodi žalbe punomoćnika tužilaca su istovetni navodima ustavne žalbe u delu kojim se osporava zakonitost osporene presude.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 2178/13 od 23. aprila 2013. godine vraćeni su nerazmotreni spisi predmeta prvost epenom sudu, radi dopune postupka, a zbog grešaka u izradi pismenog otpravka presude.

Rešenjem Osnovnog suda u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani P1. 1287/10 od 4. juna 2013. godine je ispravljena prvostepena presuda u uvodu presude.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 6 871/13 od 6. marta 2015 . godine ožalbena presuda Osnovnog suda u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani P1. 1287/10 od 14. novembra 2012. godine, ispravljena rešenjem 4. juna 2013. godine, je potvrđena, a žalbe stranaka su odbijene kao neosnovane, te odlučeno da se odbiju kao neosnovani njihovi zahtevi za naknadu troškova postupka po žalbi.

Pismeni otpravak drugostepene presude je 4. juna 201 5. godine dostavljen punomoćniku tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe.

4. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnosi oci ustavne žalbe poziva ju, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo 11. jula 2005. godine, podnošenjem tužbi tužilaca Opštinskom sudu u Velikoj Plani i da je okončan 4. juna 2015. godine, uručenjem punomoćniku tužilaca presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 6871/13 od 6. marta 2015. godine, iz čega proizlazi da je postupak trajao devet godina i skoro 11 meseci.

Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, ocenio da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka.

Polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova, kao i od značaja prava o kome ce u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja konkretnog parničnog postupka.

Razmatrajući uticaj svakog od navedenih činilaca na trajanje osporenog postupka, Ustavni sud je ocenio da predmetni postupak nije bio naročito činjenično i pravno složen, iako je vođen jedinstveni postupak po tužbama pet tužilaca, te obavljeno veštačenje od strane veštaka finansijske struke, za koje je bilo potrebno stručno znanje, kojim sud ne raspolaže. Postupak je bio usložnjen , te duže trajao, zbog izjavljivanj a nedozvoljenog vanrednog pravnog leka od strane tuženog, što je uticalo da u ovom sporu rešava i sud treće instance.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioce ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da su podnosioci, kao tužioci, imali legitiman interes da ce o njihovom tužbenom zahtevu, kojim su tražili isplatu terenskog dodatka iz radnog odnosa, odluči u razumnom roku. Ispitujući ponašanje podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da oni svojim ponašanjem , kao tužioci u sporu, nisu doprineli dužem trajanju postupka . Ova ocena Suda zasniva se na činjenici da je samo jedno ročište bilo odloženo njihovom krivicom, odnosno zato što je njihov punomoćnik neposredno na ročištu predao precizirani tužbeni zahtev, što je uslovilo odlaganje ročišta i ostavljanje roka za izjašnjenje drugoj parničnoj strani .

Ispitujući postupanje nadležnog suda u predmetnom parničnom postupku, Ustavni sud je, na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, ocenio da je dužini postupka prvenstveno doprinelo neefikasno i nedelotvorno postupanje prvostepenog suda , kako Opštinskog suda u Velikoj Plani, tako i kasnije nadležnog Osnovnog suda u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani. Naime, pred Opštinskim sudom je prvo ročište bilo zakazano tek posle 11 meseci od podnošenja tužbi, bez obzira na to što je bilo pet tužilaca i spojeni njihovi postupci. Takođe, iako je prva presuda P. 876/05 od 9. novembra 2007. godine doneta posle dve godine i skoro četiri mesec a od podnošenja tužbe, p resuda je, ipak, delimično preinačena, a delimično ukinuta, te predmet vraćen na ponovno suđenje. Takođe, trajanju spora doprinelo je i to što je Opštinski sud pismeni otpravak presude, tek, nakon više od jedne godine dostavio punomoćniku tužilaca , te što je u ponovnom prvostepenom postupku, sada, pred Osnovnim sudom u Smederevu - Sudska jedinica u Velikoj Plani prvo ročište bilo zakazano 11 meseci posle vraćanja spisa predmeta iz Vrhovnog kasacionog suda , koji je rešavao o izjavljenoj reviziji tuženog, kao i što je taj prvostepeni sud ispravljao presudu zbog grešaka u kucanju u uvodu presude.

Ustavni sud konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

5. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocima ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od po 900 evra svakom, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, posebno ukupnu dužinu trajanja osporenog postupka, postupanje sudova, izvesnu složenost postupka i vrstu spora. Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu kompenzaciju podnosiocima za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu nedelotvornim postupanjem prvostepenog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe da je podnosiocima osporenom presudom ugroženo „pravo na sudsku odluku zasnovanu na Ustavu i zakonu u smislu odredaba člana 145. Ustava“, kojima je u suštini istak nuta povre da prava na pravično suđenje, Ustavni sud je uvidom u osporeni deo presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 6871/13 od 6. marta 2015. godine , utvrdio da ona sadrži detaljno i jasno obrazloženje, zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava, te je stoga polazeći od prethodno navedenog, ocenio da se navodi ustavne žalbe ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za t vrdnje o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava. Ovakav pravni stav Sud je zauzeo i u Rešenju Už-8811/2014 od 28. decembra 2015. godine.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu u odnosu na osporenu presudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća na to da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da , u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na stanovište koje je izraženo , pored mnogih drugih u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na : www.ustavni.sud.rs).

7. S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.