Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora. Utvrđeno je da su sudovi dali dovoljne i relevantne razloge za produženje pritvora zbog opasnosti od ponavljanja krivičnog dela i da nije povređena pretpostavka nevinosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Jovan Ćirić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. B . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. januara 2020. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Z. B . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Kv. 991/17 od 30. marta 2017. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž2. 577/17 od 20. aprila 2017. godine u odnosu na istaknut e povred e prava iz člana 31. stav 2. i člana 34. stav 3. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje .

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. B . iz Beograda podne o je Ustavnom sudu, 24. maja 201 7. godine, preko punomoćnika B. P , advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja označen ih u izreci, zbog povrede prava na slobodu i bezbednost, prava na ograničeno trajanje pritvora i prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu , zajemčen ih odredb ama člana 27. stav 3, člana 31. i člana 34. stav 3. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporavaju rešenje o produženju pritvora prema podnosi ocu ustavne žalbe u fazi glavnog pretresa, zbog postojanja opasnosti da će puštanjem na slobodu u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo .

U ustavnoj žalbi je navedeno da postojanje opravdane sumnje, koja je, možda , postojala pre 12 meseci, u vreme određivanja pritvora, više ne postoji, jer je 3. februara 2017. godine sud saslušao maloletnu oštećenu koja je izričito izjavila da je njen odnos sa optuženim, odnos trener – učenik, kao i da je u njemu videla zamenu za oca, jer se o njoj brinuo, te je isključila mogućnost da je između njih bio bilo kakav seksualni odnos. Podnosilac je takođe naveo i to da je r. klub „R .“, čiji je on vlasnik i trener faktički ne postoji i ne funkcioniše, te nema članove za tekuću godinu, niti prostorije u kojima bi radio, te su stoga apsurdni navodi iz osporenog rešenja da postoji opasnost da će okrivljeni ponoviti delo budući da u r. klubu dolazi u kontakt sa većim brojem dece. Podnosilac je istakao da sud nije postupao sa naročitom hitnošću, jer već tri puta produžava pritvor zato što na pretres nije pristupio veštak. Podnosilac je naveo da drugostepeni sud nijednom rečju ne navodi koje su to osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni uz elektronski nadzor ponoviti delo.

Povredu prava na pretpostavku nevinosti podnosilac zasniva na tvrdnji da je sud uzeo kao utvrđenu činjenicu da je okrivljeni izvršio krivično delo koje je predmet postupka sledećim navodima: „ ... iz spisa predmeta proizlazi opravdana sumnja da je okrivljeni izvršio delo…. da je sa oštećenom imao vaginalne i oralne seksualne odnose…pa čak i da je po oceni veća a kako stoji po navodima optužnog akta okrivljeni pokazao naročitu upornost“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku, iz navoda ustavne žalbe i dostavljene dokumentacije, utvrđeno je da je osporenim rešenj ima pravnosnažno produžen pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe, radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka , u fazi glavnog pretresa, saglasno odredbi člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, dakle, zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju na opravdanu bojazan da će podnosilac ustavne žalbe boravkom na slobodi ponoviti krivično delo.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je navedeno da iz spisa predmeta proizlazi postojanje opravdane sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo obljuba sa detetom iz člana 180. stav 1. Krivičnog zakonika, na taj način što je, prema navodima optužnog akta , u periodu od početka marta meseca 2016. godine pa do 18. maja 2016. godine u svom stanu u Beogradu izvršio obljubu i sa njom izjednačeni čin sa detetom – maloletnom oštećenom rođenom 26. jula 2002. godine, na taj način što je iskoristio poznanstvo sa majkom oštećene kao i poverenje koje je uživao kod oštećene, jer je trener i vlasnik k . kluba čiji je oštećena član, pa je tako koristeći činjenicu da majka oštećene radi po smenama i da je tada maloletna oštećena van nadz ora roditelja sa istom uspostavljao komunikaciju, dogovarao se sa oštećenom da se nađu u njegovom stanu na navedenoj adresi, a kada je oštećena došla kod okrivljenog u stan, sa njom imao vaginalne i oralne seksualne odnose, a prilikom prvog seksualnog odnosa početkom marta meseca oštećenu deflorisao. Dalje je navedeno da činjenica da je okrivljeni trener maloletnoj oštećenoj, kao i osnovana sumnja da je inkriminisane radnje krivičnog dela koje mu se stavljaju na teret preduzimao u dužem vremenskom periodu od početka marta meseca 2016. godine pa do maja meseca 2016. godine, zatim životno dob a oštećene i činjenica da je okrivljeni prethodno bio u emotivnom odnosu sa majkom oštećene, zatim iskaz okrivljenog dat prilikom saslušanja pred Višim javnim tužilaštvom u Beogradu iz kojeg proizlazi da se on nakon podnošenja krivične prijave sastao sa oštećenom , jesu razlozi zbog kojih je drugostepeni sud našao da je neophodno dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru iz razloga propisanih odredbom člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku.

4. Odredbama Ustava, čiju povredu podnosilac ističe u ustavnoj žalbi , utvrđeno je da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito (27. stav 3.); da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora , da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, te da ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (član 31. stav 1.); da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (član 31. stav 2.); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31. stav 3.); da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda (član 34. stav 3.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i dr .) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je : da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti.

Odredbama člana 216. ZKP, pored ostalog je navedeno: da od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor se može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); da pritvor koji je određen ili produžen po odredbama st. 1. do 5. ovog člana može trajati do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, a najduže dok ne istekne vreme trajanja krivične sankcije izrečene u prvostepenoj presudi (stav 6.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava na ograničeno trajanje pritvora, Ustavni sud konstatuje da se suština navoda podnosioca ustavne žalbe o povredi prava iz člana 31. Ustava u odnosu na osporena rešenja zasniva na tvrdnjama da ne postoje razlozi koji bi opravdali jednogodišnje trajanje pritvora prema podnosioc u ustavne žalbe .

Ustavni sud ukazuje na to da je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede zajemčenog prava iz člana 31. Ustava podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da su osporena rešenja doneta u fazi glavnog pretresa, Ustavni sud je ocenu osnovanosti navoda ustavne žalbe u pogledu prava iz člana 31. Ustava, cenio u odnosu na pravo na ograničeno trajanje pritvora posle podizanja optužnice, zajemčenog odredbom člana 31. stav 2. Ustava.

Ustavni sud je, uvidom u osporena rešenj a i dostavljenu dokumentaciju utvrdio da je Apelacioni sud u Beogradu detaljno cenio i obrazlož io sva pitanja koja su u konkretnom slučaju bila bitna za odlučivanje, kako u pogledu postojanja opravdane sumnje za izvršenje krivičn og dela ko je je predmet postupka, a koja proizlazi iz dokaza na osnovu kojih je podignuta optužnica protiv podnosioca ustavne žalbe, tako i postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će optuženi, ako se nađe na slobodi , u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, a zbog čijeg postojanja je nadlež an sud ocenio da je pritvor nužna mera prema podnosiocu ustavne žalbe. Naime, Ustavni sud smatra da okolnost da postoji opravdana sumnja da je podnosilac ustavne žalbe u relativno kratkom vremenskom periodu od početka marta 2016. godine do 18. maja 2016. godine u više navrata, iskorišćavajući poverenje koje je, kao trener uživao kod oštećene, kao i poznanstvo sa njenom majkom, vršio obljubu i sa njom izjednačen čin sa detetom u njegovom stanu, u koji je maloletna oštećena dolazila kada joj je majka bila na poslu, a u međusobnoj povezanosti sa životnom dobi oštećene, koja je rođena 26. jula 2002. godine, te činjenicom da je okrivljeni prethodno bio u emotivnom odnosu sa njenom majkom, a naročito sa činjenicom da su se i nakon podnošenja krivične prijave okrivljeni i oštećena sastali, jesu dovoljno obrazložene okolnosti na osnovu kojih su nadležni krivični sudovi, odlučujući po službenoj dužnosti ocenili da je radi nesmetanog vođenja postupka nužno bilo produžiti pritvor prema podnosiocu, a po oceni Ustavnog suda ovakav stav krivičnih sudova nije očigledno proizvoljan i arbitreran, iako podnosilac ustavne žalbe do sada nije bio osuđivan.

Ispitujući da li je Viši sud u Beogradu postupao sa hitnošću potrebnom u pritvorskom predmetu, Ustavni sud je uvidom u veb-stranicu „Portal sudova Srbije“ www.portal.sud.rs utvrdio da je istraga u predmetnom krivičnom postupku okončana za mesec i po dana, računajući od kada je podnosilac lišen slobode (23. maja 2016. godine), do podizanja optužnice (8. jula 2016. godine), te da je u periodu od narednih osam meseci – od stupanja optužnice na pravnu snagu (12. septembra 2016. godine) do podnošenja ustavne žalbe (24. maja 2017. godine) , Viši sud u Beogradu održao pripremno ročište za glavni pretres i sedam puta zakazao glavni pretres, od čega dva puta pretres nije bio održan.

Pritvor je prema podnosiocu do podnošenja ustavne žalbe 24. maja 2017. godine trajao 12 meseci, računajući od 23. maja 2016. godine, kada je lišen slobode .

Polazeći od toga da je optužnica protiv podnosioca ustavne žalbe podignuta posle nepuna dva meseca od njegovog lišenja slobode , da je sud pripremno ročište za glavni pretres , odnosno glavni pretres zakazivao u razmacima od mesec dana, za čije je održavanje sud sa potrebnom marljivošću vodio računa o ispunjenosti pretpostavki za njihovo održavanje, Ustavni sud je , nasuprot mišljenju podnosioca ustavne žalbe, ocenio da je postupak vođen sa zadovoljavajućom hitnošću, te imajući u vidu da su osporenim drugostepenim rešenjem otklonjene sve manjkavosti prvostepenog rešenja o produženju pritvora prema podnosiocu, i da ono sadrži ustavnopravno prihvatljiv o obrazloženj e svih pitanja koja su u konkretnom slučaju bila bitna za odlučivanje, Ustavni sud je stoga navod e ustavne žalbe o povredi prava iz člana 31. stav 2. Ustava ocenio kao neosnovan e.

6. Po oceni Ustavnog suda, nisu osnovani ni navodi ustavne žalbe da su krivični sudovi u osporenim rešenjima izneli tvrdnju da je podnosilac počinio krivično del o zbog koj eg je sudski postupak još uvek u toku, kojima je obrazložena povreda prava na pretpostavku nevinosti. Ovo stoga što je Ustavni sud, uvidom u osporen o drugostepeno rešenje, utvrdio da su je sud redovnog pravnog leka, obrazlažući postojanje pritvorskog razloga, koristio termine koje je propisao zakonodavac u odredbi člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, te ni u jednom delu donetog rešenja nisu izne te tvrdnj e da je podnosi lac kriv za izvršenje krivičnog dela koja je predmet krivičnog postu pka. Po nalaženju Ustavnog suda, Apelacioni sud u Beogradu se adekvatno distancira o od izražavanja stavova koji bi ukazivali da sud okrivljen og smatra krivim za krivičn o del o koja mu se stavlja na teret pre nego što se njegova krivica utvrdi pravnosnažnom presudom , otklanjajući pri tome nedostakte u obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja, na koje podnosilac ustavne žalbe ukazuje .

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je u odnosu na istaknute povrede prava iz člana 31. stav 2. i člana 34. stav 3. Ustava odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), i odlučio kao u prvom delu izreke.

7. Ispitujući ispunjenost pretpostavki za odlučivanje u odnosu na ostala prava čiju povredu podnosilac ističe u ustavnoj žalbi , Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe nije naveo nijedan ustavnopravno prihvatljiv razlog kojim bi obrazložio povredu prava iz člana 27. stav 3. Ustava, a da se, imajući u vidu fazu krivičnog postupka u kojem su doneta osporena rešenja, navodi ustavne žalbe ne mogu dovesti u vezu sa istaknutom povredom prava iz drugog dela člana 31. stav 1. Ustava. Imajući u vidu to da formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, bez adekvatnog obrazloženja, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom, Ustavni sud je ocenio da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za vođenje postupka u odnosu na istaknutu povredu prava na slobodu i bezbednost garantovanu odredbom člana 27. stav 3. Ustava i povredu prava iz člana 31. stav 1. Ustava.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je u ovom delu , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu, rešavajući kao u drugom delu izreke.

8. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.