Utvrđivanje povrede prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude protiv društvenog preduzeća. Podnositeljki je dosuđena naknada materijalne štete u visini celokupnog potraživanja. Deo žalbe protiv odluka redovnih sudova je odbačen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi K. Đ . iz Aranđelovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. novembra 2022. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba K. Đ . izjavljena protiv presude Prekršajnog suda u Aranđelovcu – Odeljenje u Topoli Pr. I – 4 – 1176/17 od 17. januara 2019. godine i presude Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Kragujevcu Prž. 5015/19 od 11. marta 2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. K. Đ . iz Aranđelovca podne la je Ustavnom sudu, 24. aprila 2019. godine, ustavnu žalbu protiv presude Prekršajnog suda u Aranđelovcu – Odeljenje u Topoli Pr. I – 4 – 1176/17 od 17. januara 2019. godine i presude Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Kragujevcu Prž. 5015/19 od 11. marta 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je okrivljenoj, ovde podnositeljki, povređeno pravo na pravično suđenje time što nije u celosti poštovano njeno pravo na izjavljivanja redovnog pravnog sredstva – žalbe na prvostepenu presudu; da je podnositeljka osporenu prvostepenu presudu primila 27. februara 2019. godine, da je u okviru žalbenog roka angažovala branioca preko kojeg je 4. marta 2019. godine podnela žalbu, a 6. marta 2019. godine dopunu žalbe uz koju je priložila dokaze na koje se pozvala u žalbi; da je prvostepeni sud po prijemu žalbe od 4. marta 2019. godine odmah ekspedovao spise drugostepenom sudu, ne sačekavši istek zakonskog roka od osam dana za izjavljivanje žalbe, čime u postupku ispitivanja žalbe nije uzeta u obzir dopuna žalbe od 6. marta 2019. godine, sa priloženim dokazima na koje se žalba poziva; da se iz obrazloženja osporene drugostepene presude vidi da dopuna žalbe uopšte nije razmatrana; da je odbrana priložila i dostavila dokaze na koje se pozvala u žalbi, ali da oni nisu dostavljeni drugostepenom sudu na odlučivanje.

Podnositeljka je predloži la da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporen e presude.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, iz navoda ustavne žalbe i dostavljene dokumentacije, kao i uvidom u spise predmeta Pr. 1176/17 Prekršajnog suda u Aranđelovcu – Odeljenje u Topoli, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu :

Rešenjem Prekršajnog suda u Aranđelovcu – Odeljenje u Topoli Pr. 1176/17 od 13. juna 2017. godine protiv okrivljene, ovde podnositeljke, pokrenut je prekršajni postupak zbog prekršaja iz člana 82. stav 2. tačka 1, člana 82. stav 2. tačka 11, člana 82. stav 2. tačka 7, člana 82. stav 2. tačka 8, člana 82. stav 2. tačka 9, člana 82. stav 2. tačka 14, člana 82. stav 2. tačka 26. i člana 82. stav 2. tačka 29. Zakona o zaštiti od požara.

Osporenom presudom Prekršajnog suda u Aranđelovcu – Odeljenje u Topoli Pr. I – 4 – 1176/17 od 17. januara 2019. godine okrivljena je oglašena odgovornom za prekršaje iz člana 82. stav 2. u vezi stava 1. tačka 7, člana 82. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1, člana 82. stav 2. u vezi stava 1. tačka 8, člana 82. stav 2. u vezi stava 1. tačka 11, člana 82. stav 2. u vezi stava 1. tačka 26, člana 82. stav 2. u vezi stava 1. tačka 14, člana 82. stav 2. u vezi stava 1. tačka 9. i člana 82. stav 2. u vezi stava 1. tačka 29. Zakona o zaštiti od požara i osuđena je na jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 80.000,00 dinara. U obrazloženju ove presude je, pored ostalog, navedeno: da je okrivljena K. Đ . navela prilikom saslušanja da je tačno da je Uprava za vanredne situacije vršila kontrolu u prostoru ugostiteljskog objekta koji se nalazi u ulici K . … u Aranđelovcu ; da je tačno da je ona odgovorno lice u pravnom licu, ali da su imali problema u vezi sa izradom potrebne dokumentacije za protivpožarnu zaštitu jer je projekat čija je izrada bila u toku jednostavno nestao; da pravno lice i ona kao odgovorno lice u pravnom licu zaista nisu postupili po naloženim merama iz rešenja protivpožarne policije; da ne zna da li je firma P. još uvek aktivna ili je ugašena, a da je u momentu kontrole ona je bila odgovorno lice u navedenom pravnom licu, te da misli da firma sada ne postoji jer je poslovanje preuzela njena ćerka, osnivanjem druge firme; da je u postupku utvrđeno iz odbrane odgovornog lica u pravnom licu K. Đ, uvidom u zapisnik o redovnom inspekcijskom nadzoru, u rešenje od 31. oktobra 2016. godine, uvidom u rešenje od 18. januara 2017. godine, u kopiju povratnice za rešenje i uvidom u zapisnik o kontrolnom inspekcijskom nadzoru od 18. maja 2017. godine da okrivljena kao odgovorno lice u pravnom licu nije do dana 14. marta 2017. godine donela Pravila zaštite od požara u objektu P . Aranđelovac, u ulici K. …, što je utvrđeno dana 18. maja 2017. godine, prilikom vršenja kontrolnog nadzora; da je, uzimajući u obzir okolnost da je okrivljena u potpunosti potvrdila navode iz prekršajnog zahteva, na osnovu svih napred izvedenih dokaza nesumnjivo utvrđeno da je okrivljena kao odgovorno lice u pravnom licu učinila prekršaje koji joj se prekršajnim zahtevom stavljaju na teret, pa je oglašena odgovornom.

Podnositeljka je osporenu prvostepenu presudu primila 27. februara 2019. godine, što proističe iz povratnice koja se nalazi u spisima predmeta . Žalbu protiv presude je u ime podnositeljke 4. marta 2019. godine izjavi la advokat B . L. V . (punomoćje za z astupanje se ne nalazi se u spisima predmeta) , a dopunu žalbe 6. marta 2019. godine. U dopuni ustavne žalbe je, između ostalog, navedeno: da okrivljena ovim podneskom dostavlja kao dopunu svoje žalbe na prvostepenu presudu pisane dokaze na okolnost predaje nepokretnosti – poslovnog objekta u ulici K. … u izvršnom postupku.

Osporenom presudom Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Kragujevcu Prž. 5015/19 od 11. marta 2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca podnositeljke i potvrđena je prvostepena presuda. U obrazloženju ove presude je, pored ostalog, navedeno: da je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo i okrivljenu oglasio odgovornom za prekršaje koji joj se podnetim zahtevom stavljaju na teret, uz date razloge koje prihvata taj sud; da je tokom prvostepenog postupka okrivljenoj data mogućnost da se izjasni o svim navodima zahteva, da je znala koje joj se činjenice i dokazi stavljaju na teret, a da je zapisnik o kontrolnom inspekcijskom nadzoru od 18. maja 2017. godine potpisala bez primedaba; da je prvostepeni sud dokaze izvodio u skladu sa članom 89. Zakona o prekršajima, po predlogu stranaka, da okrivljena prilikom izlaganja odbrane 18. jula 2018. godine, a ni tokom postupka nije imala predloga za izvođenje dokaza, da činjenice koje je utvrdio ovlašćeni organ – Uprava za vanredne situacije prilikom kontrole, nije osporila, ne sporeći da nije postupila na način propisan Zakonom o zaštiti od požara, onako kako joj je naloženo da postup i u roku od 45 dana i sprovede mere protivpožarne zaštite u ugostiteljskom objektu na način propisan zakonom; da je pravilno prvostepeni sud utvrdio odgovornost okrivljene, i to u svojstvu odgovornog lica k ome su u pravnom licu u vreme izvršenja prekršaja bili povereni poslovi koji se odnose na upravljanje, zakonito poslovanje, odnosno proces rada pravnog lica i utvrdio da je prekršaj izvršila iz nehata, a za postojanje odgovornosti shodno odredbama člana 20. Zakona o prekršajima dovoljan je nehat učinioca; da iz spisa predmeta proizlazi da je inspekcijski nadzor Uprave za vanredne situacije obavljen u Aranđelovcu, u ulici K. …, da se radi o restoranu i poslastičarnici – bistrou koji su poslovali u okviru pravnog lica P. Aranđelovac; da je kontrolni nadzor vršen 18. maja 2011. godine u 11:30 časova na istoj adresi, od strane inspektora O. M . O . u prisustvu okrivljene, koja je zapisnik potpisala bez primedaba; da iz odbrane okrivljene i spisa predmeta proizlazi da je navedeno pravno lice u vreme izvršenja prekršaja poslovalo na datoj adresi, te da su neosnovani žalbeni navodi branioca okrivljene u pogledu mesta izvršenja prekršaja; da iz dopisa za privredne registre od 26. jula 2017. godine, priloženog u spise predmeta proizlazi da je privredno društvo pod poslovnim imenom P. Aranđelovac i dalje registrovano u Agenciji za privredne registre – Registar privrednih subjekata, i to sa promenjenim sedištem u Beogradu (Zemun), ulica Dž . …; da, međutim, kako i pored svih preduzetih radnji prvostepeni sud nije mogao obezbediti predstavnika pravnog lica, to je prekršajni postupak protiv pravnog lica razdvojen rešenjem prvostepenog suda od 17. januara 2019. godine na osnovu člana 107. Zakona o prekršajima, a koji će se postupak posebno dovršiti u odnosu na pravno lice.

Prekršajni sud u Aranđelovcu – Odeljenje u Topoli je Prekršajnom apelacionom sudu – Odeljenje u Kragujevcu dopunu ustavne žalbe od 6. marta 2019. godine dostavi o 14. marta 2019. godine, dok je ispod prijemnog pečata drugostepenog suda konstatovano da je „predmet već rešen i ekspedovan“.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu podnositeljka poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.

Odredbama člana 258. Zakona o prekršajima („Služben i glasnik RS, broj 65/13, 13/16, 98/16 i 91/19) (u daljem tekstu: ZOP) propisano je: da se protiv presude i rešenja prekršajnog suda može izjaviti žalba drugostepenom prekršajnom sudu, kao i da se žalba predaje sudu koji je doneo prvostepenu odluku (stav 1.); da se žalba podnosi u roku od osam dana od dana dostavljanja presude ili rešenja (stav 2.).

5. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da joj je osporenim presud ama povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava time što je „prvostepeni sud po prijemu žalbe od 4. marta 2019. godine odmah ekspedovao spise drugostepenom sudu, ne sačekavši istek zakonskog roka od osam dana za izjavljivanje žalbe, čime u postupku ispitivanja žalbe nije uzeta u obzir dopuna žalbe od 6. marta 2019. godine, sa priloženim dokazima na koje se žalba poziva“.

Ustavni sud je, u konkretnom slučaju, utvrdio: da je podnositeljka ustavne žalbe osporenu prvostepenu presudu Prekršajnog suda u Aranđelovcu – Odeljenje u Topoli Pr. I – 4 – 1176/17 od 17. januara 2019. godine primila 27. februara 2019. godine, što proizlazi iz povratnice koja se nalazi u spisima predmeta; da je branilac okrivljene (punomoćje za zastupanje se ne nalazi u spisima predmeta) žalbu protiv prvostepene presude izjavila 4. marta 2019. godine, a dopunu žalbe 6. marta 2019. godine, te da je u dopuni ustavne žalbe, pored ostalog, navedeno, da „okrivljena ovim podneskom dostavlja kao dopunu svoje žalbe na prvostepenu presudu pisane dokaze na okolnost predaje nepokretnosti – poslovnog objekta u ulici K. … u izvršnom postupku“. Ustavni sud je dalje utvrdio da je, saglasno odredbi člana 258. stav 2. Zakona o prekršajima, poslednji dan roka za izjavljivanje žalbe protiv provostepene presude bio 7. mart 2019. godine, te da su žalba branioca okrivljene, kao i dopuna žalbe, bile blagovremene. Ustavni sud je takođe utvrdio da iz spisa predmeta proizlazi da je dopuna žalbe od 6. marta 2019. godine Prekršajnom apelacionom sudu – Odeljenje u Kragujevcu dostavljena 14. marta 2019. godine, odnosno, nakon donošenja osporene presude Prž. 5015/19 od 11. marta 2019. godine, i da kao takva nije razmatrana od strane drugostepenog suda, što proizlazi i iz beleške da je „predmet već rešen i ekspedovan“.

Ustavni sud je stava da iz svega navedenog proizlazi da podnositeljka ustavne žalbe opravdano ukazuje da je drugostepeni sud propustio da razmotri dopunu žalbe od 6. marta 2019. godine , ali da, u konkretnom slučaju, nije došlo do povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Ovo stoga što sama podnositeljka u ustavnoj žalbi ističe da je uz dopunu žalbe od 6. marta 2019. godine „odbrana priložila i dostavila dokaze na koje se pozvala u žalbi“, dok je u dopuni žalbe, između ostalog, istaknuto „da okrivljena ovim podneskom dostavlja kao dopunu svoje žalbe na prvostepenu presudu pisane dokaze na okolnost predaje nepokretnosti – poslovnog objekta u ulici K . … u izvršnom postupku“. Iz svega navedenog , prema mišljenju Ustavnog suda, proizlazi da je podnositeljka dopunom žalbe od 6. marta 2019. godine samo dokumentovala svoje tvrdnje već iznete u žalbi od 4. marta 2019. godine.

S tim u vezi, Ustavni sud je utvrdio da je prekršajni postupak protiv podnositeljke ustavne žalbe vođen pred nadležnim sudom i u skladu sa procesnim garancijama propisanim Zakonom o prekršajima. Takođe, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe ima la mogućnost da u toku postupka iznese svoju odbranu , kao i da iznese argumente u vezi sa izvedenim dokazima, o čemu su se nadležni sudovi u dovoljnoj meri izjasnili. Po oceni Ustavnog suda, Prekršajni sud u Aranđelovcu – Odeljenje u Topoli i Prekršajni apelacioni sud – Odeljenje u Kragujevcu su na ustavnopravno prihvatljiv način ispitali i uzeli u obzir sve materijalne i pravne elemente koji su, objektivno gledano, bili relevantni za pravično donošenje odluke, te je prekršajni postupak protiv podnositeljke okončan donošenjem osporenih presuda u kojima je navedeno dovoljno razloga zbog kojih su nadležni sudovi podnositeljku oglasili odgovornom za prekršaje koji su joj stavljeni na teret zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka, a koji nisu posledica arbitrernog i proizvoljnog postupanja.

Konačno, prvostepeni i drugostepeni sud su na ustavnopravno prihvatljiv način, po slobodnom sudijskom uverenju, cenili i pojedinačno i u međusobnoj povezanosti sve izvedene dokaze koji su od značaja za donošenje sudsk ih odluk a, o čemu sud dali detaljna i jasn a obrazloženj a.

Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

6. S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Utvrđivanje povrede prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti