Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje preko sedam godina. Podnosiocu se dodeljuje naknada nematerijalne štete u iznosu od 700 evra i nalaže se nadležnom sudu da hitno okonča postupak.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Radisava Milenkovića iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. oktobra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Radisava Milenkovića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu I. 1394/06, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu I. 15550/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Nišu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radisav Milenković iz Niša je 13. oktobra 2010. godine preko punomoćnika Danila Nikolića, advokata iz Niša, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu I. 15550/10.

Iako podnosilac ustavne žalbe navodi da postupak traje više od 13 godina, računajući i vreme trajanja parničnih postupaka P. 316/97 i P. 3688/03 koji su prethodili izvršnom postupku, iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da podnosilac ne daje nikakve razloge za osporavanje dužine trajanja parničnih postupaka, posebno zato što su ti postupci pravnosnažno okončani posle četiri, odnosno posle tri godine. Takođe, podnosilac u ustavnoj žalbi samo pominje izvršni postupak I. 1414/01 koji je vođen pre predmetnog izvršnog postupka I. 1394/06. Dakle, iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da podnosilac isključivo ističe povredu prava na suđenje u razumnom roku u osporenom izvršnom postupku I. 1394/06, za koji daje ustavnopravne razloge navodeći da taj postupak neosnovano traje više od pet godina, a i dalje nije okončan. Zahtevao je naknadu nematerijalne štete i naknadu troškova za rad advokata.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/3- US) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava. Odredbom člana 82. stav 2. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Nišu I. 15550/10 utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je, kao izvršni poverilac, 20. marta 2006. godine podneo Opštinskom sudu u Nišu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Z. R, radi duga. Predmet je dobio broj I. 1394/06.

Rešenjem Opštinskog suda u Nišu I. 1394/06 od 16. maja 2006. godine određeno je predloženo izvršenje na nepokretnosti izvršnog dužnika.

Sud je izašao na lice mesta 14. juna 2006. godine i doneo rešenje o popisu nepokretnosti, jer se radi o objektu sagrađenom bez dozvole, nakon čega je sud zaključkom od 4. jula 2006. godine odredio veštačenja od strane sudskog veštaka građevinske struke radi utvrđivanja vrednosti nepokretnosti. Veštak je dostavio sudu svoj nalaz i mišljenje 10. jula 2006. godine kojim je utvrđena vrednost nepokretnosti.

Odlučujući o žalbi izvršnog dužnika, Okružni sud u Nišu je rešenjem Gž. 691/07 od 7. marta 2007. godine ukinuo rešenje Opštinskog suda u Nišu I. 1394/06 od 16. maja 2006. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Zatim je u ponovnom postupku pred prvostepenim sudom predmet dobio broj I. 1249/07 i rešenjem Opštinskog suda u Nišu I. 1249/07 od 19. aprila 2007. godine ponovo je određeno izvršenje po predlogu izvršnog poverioca na nepokretnosti izvršnog dužnika.

Okružni sud u Nišu je, odlučujući o žalbi izvršnog dužnika protiv navedenog rešenja o izvršenju, rešenjem Gž. 2402/07 od 18. juna 2007. godine žalbu odbio kao neosnovanu i potvrdio rešenje Opštinskog suda u Nišu I. 1249/07 od 19. aprila 2007. godine.

Rešenjem Opštinskog suda u Nišu I. 1249/07 od 22. septembra 2008. godine utvrđena je vrednost nepokretnosti u skladu sa nalazom veštaka. Protiv ovog rešenja izvršni dužnik je izjavio žalbu koju je Okružni sud u Nišu usvojio rešenjem Gž. 4373/08 od 6. novembra 2008. godine i ukinuo prvostepeno rešenje. U nastavku postupka pred prvostepenim sudom, po nalogu suda, veštak građevinske struke je izvršio dopunu ranije datog nalaza, te je dopunski nalaz dostavljen strankama. Vrednost nepokretnosti prema dopunskom nalazu veštaka, utvrđena je rešenjem Opštinskog suda u Nišu I. 1249/07 od 17. marta 2009. godine. Okružni sud u Nišu je 13. maja 2009. godine ukinuo prvostepeno rešenje sa nalogom da se utvrdi koliko objekata postoji na parceli i da se obezbede ključevi veštaku kako bi izvršio neposredni uvid na licu mesta. Kako od strane izvršnog dužnika pristup veštaku nije bio omogućen, dat je nalog stručnom licu da vrednost utvrdi na osnovu spoljnjeg izgleda zgrade i pismenih dokaza u spisima, kako je veštak i učinio dopunskim nalazom, pa je doneto rešenje Opštinskog suda u Nišu I. 1249/07 od 28. oktobra 2009. godine o utvrđivanju vrednosti nepokretnosti, koje rešenje je potvrđeno rešenjem Okružnog suda u Nišu Gž. 5724/09 od 10. decembra 2009. godine.

Izvršni dužnik je podneo predlog za odlaganje izvršenja 16. februara 2010. godine, te je po ovom predlogu održano ročište 17. marta 2010. godine na kome su stranke postigle sporazum da se izvršenje odloži za određeni period, i rešenjem od 17. marta 2010. godine odloženo je izvršenje za period do tri meseca, te kako sporazum nije ispoštovan, 9. avgusta 2010. godine, donet je zaključak kojim je određeno ročište za prodaju nepokretnosti 16. septembra 2010. godine. Na ovom ročištu konstatovano je da je vrednost nepokretnosti promenjena, te je veštak priložio dopunski nalaz, na osnovu koga je zaključkom od 16. septembra 2010. godine ponovo utvrđena vrednost nepokretnosti i određeno novo ročište za prodaju.

Uspostavljanjem nove mreže sudova u Republici Srbiji u 2010. godini predmet je dobio broj I. 15550/10 i u nadležnosti je Osnovnog suda u Nišu.

Uvidom u spise predmeta utvrđeno je da je nakon podnošenja ustavne žalbe rešenjem Osnovnog suda u Nišu I. 15550/10 od 25. avgusta 2011. godine izmenjeno rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Nišu od 19. aprila 2007. godine tako što je određeno izvršenje utvrđivanjem vrednosti i prodajom drugih nepokretnosti izvršnog dužnika. Po pravnosnažnosti tog rešenja, zaključkom Osnovnog suda u Nišu I. 15550/10 od 13. oktobra 2011. godine utvrđena je vrednost tih nepokretnosti, nakon čega su održana dva ročišta za javnu prodaju nepokretnosti, te kako nije bilo zainteresovanih lica za kupovinu, u skladu sa zahtevom izvršnog poverioca, nepokretnost mu je dodeljena zaključkom I. 15550/10 od 12. aprila 2012. godine na ime njegovog potraživanja, čime je namiren u visini od 525.647,25 dinara. Nakon dostave ovog zaključka nepokretnost je predata izvršnom poveriocu zaključkom I. 15550/10 od 10. maja 2012. godine i naloženo je Službi za katastar nepokretnosti da upiše pravo svojine izvršnog poverioca na nepokretnostima. U nastavku postupka, nalazom stručnog lica utvrđena je razlika u visini potraživanja izvršnog poverioca prema izvršnom dužniku, nakon čega je donet zaključak o namirenju 5. oktobra 2012. godine i naloženo je izvršnom poveriocu da se izjasni da li mu je izvršni dužnik predao nepokretnost. Po izjašnjenju izvršnog poverioca da mu nepokretnost nije predata, predmet je dat u rad sudskom izvršitelju, radi predaje nepokretnosti, tako da predmet i dalje nije okončan.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je sud dužan da o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da rokovi koje određuje sud za preduzimanje određenih radnji ne mogu biti duži od tri dana, osim ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno (član 5. stav 3.); da se postupanje protivno odredbama st. 1. i 2. ovog člana smatra nesavesnim i nestručnim postupanjem sudije, u smislu odredaba Zakona o sudijama (član 5. stav 5.); da je sud dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja, kada su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja (član 7.).

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Služeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog Zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. U pogledu perioda u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, s obzirom na to da sudski postupak predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da ocena suđenja u razumnom roku mora da obuhvati celokupni period trajanja postupka od momenta podnošenja predloga za izvršenje 20. marta 2006. godine.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da navedeni izvršni postupak od poktretanja do dana odlučivanja o ustavnoj žalbi traje sedam godina i da i dalje nije okončan.

Na osnovu navedenog, kako je izvršni sud bio dužan da saglasno odredbi člana 4. stav 1. ranijeg Zakona o izvršnom postupku i odredbi člana 6. stav 1. važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju postupka hitno, Ustavni sud nalazi da raniji Opštinski sud u Nišu, a zatim Osnovni sud u Nišu nisu postupali efikasno u skladu sa zakonskim ovlašćenjima da bi se izvršni postupak, koji je po svojoj prirodi hitnog karaktera, okončao u najkraćem roku, da bi se izvršni poverilac namirio.

Naime, rešenje o izvršenju je doneto posle dva meseca iako je u skladu sa zakonskim odredbama sud bio dužan da odluči o predlogu za izvršenje u roku od tri dana, dalje, nakon donošenja rešenja o izvršenju drugostepeni sud je posle godinu dana, odlučujući o žalbi izvršnog dužnika ukinuo rešenje o izvršenju i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak, zatim je izvršni prvostepeni sud posle mesec i po dana doneo novo rešenje o izvršenju, a drugostepeni sud je odlučio o žalbi izvršnog dužnika posle dva meseca. Zatim je posle godinu dana nadležni sud utvrdio vrednost nepokretnosti, a posle mesec dana drugostepeni sud je ukinuo navedeno rešenje i nova vrednost nepokretnosti je utvrđena posle četiri meseca, da bi drugostepeni sud posle dva meseca ukinuo prvostepeno rešenje. Na kraju, posle pet meseci prvostepenim rešenjem je utvrđena vrednost nepokretnosti i to rešenje je posle dva meseca potvrđeno od strane drugostepenog suda. Zatim je 25. avgusta 2011. godine izmenjeno rešenje o izvršenju te je posle dva meseca utvrđena vrednost nepokretnosti i u dva navrata je pokušana javna prodaja nepokretnosti i na kraju je nepokretnost posle osam meseci zaključkom dodeljena izvršnom poveriocu. Međutim, izvršni poverilac i dalje nije namiren jer mu izvršni dužnik nije predao nepokretnost, i predmet je dalje dat u rad sudskom izvršitelju radi okončanja postupka.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka, što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj. Osnovni razlog trajanja predmetnog izvršenja je neefikasno delovanje prvo Opštinskog suda u Nišu, a zatim Osnovnog suda u Nišu, njihovo nepostupanje u rokovima propisanim zakonom i nekorišćenje svih procesnih ovlašćenja koja su sudovima stajala na raspolaganju.

Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev u izvršnom postupku za podnosioca ustavne žalbe bio od značaja, a takođe, podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dužini trajanja postupka budući da se iz spisa predmeta moglo utvrditi da nije zloupotrebljavao svoja procesna ovlašćenja.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je raniji Opštinski sud u Nišu, a zatim Osnovni sud u Nišu odgovoran što predmetni izvršni postupak neopravdano dugo traje, već sedam godina, a i dalje nije okončan, te da je navedenim postupanjem tih sudova podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi u Osnovnom sudu u Nišu u predmetu I. 15550/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Nišu I. 1394/06).

Ustavni sud konstatuje da se član 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda sadržinski ne razlikuje od člana 32. stav 1. Ustava, te je postojanje povrede navedenog prava cenio kroz ustavne odredbe.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio u tački 1. izreke, a u tački 3. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede ustavnog prava naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da se postupak iz tačke 1. okonča u najkraćem roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, obračunatom u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede ustavnog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo isključivo zbog neažurnog postupanja nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

U pogledu zahteva podnosioca za određivanje naknade troškova za rad advokata za sastav ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova imajući u vidu da je članom 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu određeno da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. Takođe, odredbom člana 83. stav 1. Zakona utvrđeno je da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Odredbom člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11) predviđeno je da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, licima koja žele da izjave ustavnu žalbu Sud pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

7. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti