Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku zbog prekomernog trajanja upravnog postupka od preko 13 godina. Podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete i naloženo je hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Jovan Ćirić , Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Dragana Kolarić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. M. iz Paraćina, V . V . iz R, gradska opština Sopot, grad Beograd, S. Ž, N . A, T . T, J . M . i P . S, svih iz Beograda, M . S . i B . Ž, ob ojice iz Mladenovca i M . P . iz R . kod Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 1. aprila 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. M, V . V , S. Ž, N . A, T . T, J . M, P . S, M . S, B . Ž . i M . P . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava za grad Beograd u predmetu broj 120-6606/20 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 1.3 00 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. M . iz Paraćina i ostala lica naveden a u uvodu i tački 1. izreke podneli su Ustavnom sudu, 13. aprila 2018. godine, preko punomoćnika J. M, advokata iz Valjeva, ustavnu žalbu , dopunjenu podnescima od 1. jula i 26. decembra 2019. godine i 15. juna 2020. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, „u postupku koji je vođen pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava za grad Beograd u predmetima br . 120-918/2007 i 117-90/17 , Žalbenom komisijom Vlade u predmetima br . 120-01-445/2009-01 i 120-01-25/2018 -01, Vrhovnim sudom Srbije u predmetu U. 8930/07 i Upravnim sudom u predmetima U. 21492/10 i U. 1 07/13, kao i u postupku koji je u vreme izjavljivanja ove ustavne žalbe vođen pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava za grad Beograd u izvršenju rešenja Žalbene komisije Vlade broj 120-01-25/2018-01 od 23. januara 2018. godine“. Ustavni sud je konstatovao da se ustavnom žalbom osporava trajanje jedinstvenog postupka koji se vodi povodom zahteva podnosilaca od 21. avgusta 2007. godine.

U ustavnoj žalbi i njenim dopun ama je detaljno opisan tok navedenog upravnog postupka, uz navođenje razloga koji se odnose na složenost predmeta postupka, postupanje nadležnih upravnih organa i sudova, kao i na ponašanje podnosilaca. Istaknuto je da prvostepeni organ ne postupa po nalozima drugostepenog organa, da drugostepeni organ neće sam da sprovede postupak i reši stvar, iako je po zakonu to morao da uradi, kao i da Upravni sud odbija da sam reši stvar u sporu pune jurisdikcije i vraća predmet na upravni postupak.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku, naloži okončanje postupka i utvrdi pravo podnosilaca na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku svakom u iznosu od po 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan isključivo da ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja zajemčenih prava i sloboda, te stoga i navodi ustavne žalbe moraju, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, očigledno ukazivati na njegovu povredu ili uskraćivanje.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je , u sprovedenom postupku , iz spisa predmeta Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava za grad Beograd broj 120-6606/20 i celokupne priložene dokumentacije, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Podnosioci ustavne žalbe su 21. avgusta 2007. godine Ministarstvu unutrašnjih poslova – Direkcija policije - Policijska uprava za grad Beograd (u daljem tekstu: prvostepeni organ) podneli zahtev za isplatu dodataka na platu po osnovu prekovremenog, noćnog i rada na dane državnih i verskih praznika, koji nisu isplaćeni u poslednje tri godine do podnošenja zahteva .

Prvostepeni organ je rešenjem broj 120-918/07 od 31. avgusta 2007. godine odbio kao neosnovan zahtev podnosilaca. Podnosioci su protiv tog rešenja izjavili žalbu, koja je rešenjem Žalbene komisije Vlade (u daljem tekstu: drugostepeni organ) broj 795-120-01-06346/2007-01 od 11 . oktobra 2007. godine odbijena kao neosnovana. Presudom Vrhovnog suda Srbije U. 8930/07 od 15. oktobra 2009. godine uvažena je tužba podnosilaca i poništeno navedeno drugostepeno rešenje, jer u spisima predmeta nema pojedinačnih rešenja iz kojih bi se moglo utvrditi da su podnosioci ostvarili pravo na koeficijente za obračun plate koji su od 30 do 50% nominalno veći od koeficijenata za druge državne službenike, zbog čega nije moguće oceniti zakonitost pobijanog rešenja.

Nakon što je drugostepeni organ, u izvršenju navedene presude Vrhovnog suda Srbije , rešenjem broj 120-01-445/2009-01 od 20. decembra 2009. godine poništio prvostepeno rešenje od 31. avgusta 2007. godine, doneto je novo negativno prvostepeno rešenje broj 120-167/10 od 22. januara 2010. godiine, koje je potvrđeno drugostepenim rešenjem broj 120-01-330/2010-01 od 25. marta 2010. godine. Upravni sud je presudom U. 21492/10 od 4. oktobra 2012. godine uvažio tužbu podnosilaca, poništio navedeno drugostepeno rešenje i predmet vratio nadležnom organu na ponovno odlučivanje . Ovo iz razloga što u spisima predmeta nisu priloženi Pravilnik o platama radnika Ministarstva unutrašnjih poslova ST 09 str. pov. broj 021-992/96 od 5. aprila 1996. godine i Pravilnik o platama zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova ST 01 str. pov. broj 4908/06-4 od 26. juna 2006. godine, niti je navedeno glasilo u kome su objavljeni, pa se ne može proveriti da li su koeficijenti za obračun i isplatu plate u priloženim pojedinačnim rešenjima određeni u skladu sa odredbama navedenih pravilnika.

Postupajući u izvršenju navedene presude Upravnog suda, drugostepeni organ je doneo rešenje broj 120-01-857/2012-01 od 30. novembra 2012. godine, kojim je odbijena kao neosnovana žalba podnosilaca. P resudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 107/1 3 od 24. septembra 2015. godine uvažena je tužba podnosilaca, poništeno navedeno drugostepeno rešenje i predmet vraćen nadležnom organu na ponovno odlučivanje. Ovo iz razloga što tuženi organ ni u tom upravnom sporu, ni na ponovljeni zahtev suda od 30. juna 2015. godine, kojim mu je naloženo da kompletira spise predmeta, nije dostavio Pravilnik o platama radnika Ministarstva unutrašnjih poslova ST 09 str. pov. broj 021-992/96 od 5. aprila 1996. godine, sa izmenama i dopunama.

U daljem toku postupka doneto je drugostepeno rešenje broj 120-01-383/2015-01 od 27. novembra 2015. godine (dostavljeno podnosiocima 24. marta 2016. godine) , kojim je usvojena žalba podnosilaca i predmet vraćen na ponovni postupak, a potom su doneta prvostepena rešenja broj 117-90/16 od 25. oktobra 2016. godine, broj 117-90/17 od 12. jula 2017. godine, broj 117-90/17-1 od 10. maja 2018. godine, broj 117-90/17-2 od 13. avgusta 2018. godine, broj 117-90/18 od 20. novembra 2018. godine , broj 117-2376/19 od 29. marta 2019. godine, broj 117-2376/19-1 od 9. avgusta 2019. godine i broj 117-6803/19 od 14. novembra 2019. godine , kojima je odbijen zahtev podnosilaca, a koja su poništena drugostepenim rešenjima broj 120-01-1438/2016-01 od 30. decembra 2016. godine, broj 120-01-25/2018-01 od 23. januara 2018. godine, broj 120-01-1110/2018-01 od 29. juna 2018. godine, broj 120-01-1256/2018-01 od 15. oktobra 2018. godine, broj 120-01-676/2019-01 od 11. februara 2019. godine, broj 120-01-2237/2019-01 od 11. juna 2019. godi ne, broj 120-01-2465/2019-01 od 24. septembra 2019. godine i broj 120-01- 77/2020-01 od 31. januara 2020. godine, kojima su usvojene žalbe podnosilaca i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak.

Prvostepenim rešenjem broj 120-4043/20 od 2. juna 2020. godine odbačen je kao nedozvoljen zahtev podnosilaca iz razloga što se radi o zahtevu za naknadu štete zbog neisplaćenih dodataka na platu koji ne može biti predmet upravnog postupka. Navedeno rešenje je poništeno u postupku po žalbi podnosilaca rešenjem drugostepenog organa broj 120-01-359/2020-01 od 23. jula 2020. godine, te je u ponovnom postupku doneto prvostepeno rešenje broj 120-6606/20 od 25. avgusta 2020. godine, kojim je zahtev podnosilaca ponovo odbačen.

Podnosioci ustavne žalbe su izjavili žalbe zbog nedonošenja u zakonom propisanom roku prvostepenih rešenja u izvršenju drugostepenih rešenja od 30. decembra 2016. godine i 31. januara 2020. godine, povodom kojih je drugostepeni organ doneo rešenja od 21. aprila 2017. godine i 26. juna 2020. godine, kojima je naloženo prvostepenom organu da odluči o zahtevu podnosilaca. Takođe, podnosili su i naknadne zahteve zbog nedonošenja drugostepenih rešenja u zakonom propisanom roku.

Prema stanju u spisima predmeta, koji su Ustavnom sudu dostavljeni 23. februara 2021. godine, nije doneto drugostepeno rešenje o žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja od 25. avgusta 2020. godine, koja je drugostepenom organu dostavljena uz akt 120-6606/20 od 8. oktobra 2020. godine.

4. Odredbom član 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/10) , koje su se primenjivale do 31. maja 2017. godine, bilo je propisano: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da ako organ protiv čijeg je rešenja dopuštena žalba ne donese rešenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka ima pravo na žalbu kao da je njen zahtev odbijen, da ako žalba nije dopuštena, stranka može neposredno pokrenuti upravni spor ( član 208. stav 2.); da kad drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, ili da je dispozitiv pobijanog rešenja nejasan ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, on će dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, da ako drugostepeni organ nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar (član 232. stav 1.); da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, da je u tom slučaju drugostepeni organ dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje, te da protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu (stav 2.).

U osnovi istovetne odredbe sadržane su u članu 9. stav 2, članu 151. stav 3. i članu 171. st. 2. i 3. Zakona o opštem upravnom postupku ( „Službeni glasnik RS", br. 18/16 i 95/18 - autentično tumačenje), koje se primenjuju od 1. juna 2017. godine , a odredbom člana 213. stav 2. navedenog zakona je propisano da ako posle početka primene ovog zakona rešenje prvostepenog organa bude poništeno ili ukinuto, dalji postupak se sprovodi prema odredbama ovog zakona.

Odredbom člana 31. stav 3. Zakona o upravnim sporovima ("Službeni list SRJ", broj 46/96 ), koji je bio na snazi do 29. decembra 2009. godine, bilo je propisano da je tuženi dužan da u ostavljenom roku dostavi sudu sve spise koji se odnose na predmet i da ako tuženi i posle drugog zahteva ne dostavi spise predmeta ili ako izjavi da ih ne može dostaviti, sud može rešiti stvar i bez spisa. U osnovi istovetna odredba sadržana je u članu 30. stav 3. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09 ), koji je stupio na snagu 30. decembra 2009. godine.

5. Ispitujući istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od toga da upravni postupak i upravni spor predstavljaju jedinstvenu celinu, te je period merodavan za ocenu o povredi označenog prava počeo da teče 21. avgusta 2007. godine, kada je podnet zahtev za isplatu dodataka na platu po navedenim osnovima, i još nije okončan . Dakle, traje 13 godina i sedam meseci.

Ustavni sud je ocenio da navedeno trajanje postupka, samo po sebi, ukazuje da on nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, imajući u vidu da je pojam razumne dužine trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa, odnosno sudova koji vode postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

U pogledu značaja predmeta postupka, Ustavni sud nalazi da podnosioci ustavne žalbe imaju legitiman interes da nadležni organi o njihovom zahtevu koji se odnosi na potraživanja iz radnog odnosa odluče u okviru standarda razumnog roka .

Ustavni sud je ocenio da ovaj predmet nije činjenično i pravno složen, posebno ako se ima u vidu da su pravna pitanja koja se postavljaju u toku postupka već u dovoljnoj meri razjašnjena u ranije donetim odlukama Ustavnog suda, kao što je Odluka Už-2188/2013 od 26. februara 2016. godine. Iz navedene odluke Ustavnog suda proizlazi da podnosiocima ustavne žalbe za obavljeni rad na izvršenju zadataka preko punog radnog vremena, rad noću i tokom državnog ili verskog praznika, u periodu od 21. avgusta 2004. do 30. juna 2006. godine ne može biti uskraćeno pravo na uvećanu zaradu koja im je u tom slučaju pripadala u skladu sa Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, broj 34/01), dok bi podnosiocima za period od 1. jula 2006. do 21. avgusta 2007. godine pripadalo pravo na uvećanje plate u skladu sa Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama ukoliko bi se utvrdilo da im koeficijent za obračun plate nije uvećan za 30 do 50% u odnosu na druge državne službenike.

Ispitujući postupanje nadležnih upravnih organa, Ustavni sud je konstatovao da je u dosadašnjem toku postupka doneto 12 prvostepenih rešenja, koja su bila osporena žalbama podnosilaca, povodom kojih je done to 14 drugostepenih rešenja, sa gotovo identičnim obrazloženjima. Iz toga se jasno može uočiti da posmatrani postupak obeležava kontinuirano vraćanje predmeta na ponovno rešavanje prvostepenom organu, koji ne postupa po primedbama iz drugostepenog rešenja. U takvim okolnostima, drugostepeni organ je propustio da dopuni postupak i otkloni nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, te da ako nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, svojim rešenjem poništi prvostepeno rešenje i sam reši upravnu stvar, u smislu odred aba člana 232. stav 1. ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku i člana 171. stav 2. važećeg Zakona o opštem upravnom postupku. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP) , da ponavljanje istih naloga nižestepenom organu u okviru jednog postupka ukazuje na nedostatke u procesnom sistemu (ESLjP, presuda Wierciszewska protiv Poljske, predstavka broj 41431/98, od 25. novembra 2003. godine, stav 46.). Pri tome, žalba i tužba zbog „ćutanja uprave“ koje stoje na raspolaganju stranci nisu namenjene za ispravljanje tog nedostatka upravnog postupka, te ih podnosioci ustavne žalbe u najvećem delu osporenog postupka nisu mogli koristiti. Podnosioci su izjavljivali žalbe zbog „ćutanja uprave“ u slučajevima kada je prvostepeni organ kasnio sa donošenjem rešenja u ponovnom postupku, kao i naknadne zahteve za donošenje rešenja drugostepenog organa o njihovim žalbama.

Kada je u pitanju postupanje nadležnih sudova u upravnom sporu, Ustavni sud je konstatovao da su tužbe podnosilaca sva tri puta uvažene i konačna rešenja poništena iz razloga što se u dostavljenim spisima predmeta nije nalazila sva dokumentacija od značaja za odlučivanje . Ustavni sud ukazuje na to da su nadležni sudovi u takvoj situaciji bili ovlašćeni da, u skladu sa odredba ma člana 31. stav 3. ranije važećeg Zakona o upravnim sporovima i člana 30. stav 3. važećeg Zakona o upravnim sporovima, od drugostepenog organa traže dopunu spisa predm eta, ali iz obrazloženja presuda Vrhovnog suda Srbije od 15. oktobra 2009. godine i Upravnog suda od 4. oktobra 2012. godine ne proizlazi da je tako postupljeno, dok je Upravni sud – Odeljenje u Kragujevcu pre donošenja presude od 24. septembra 2015. godine tražio od drugostepenog organa dopunu spisa predmeta, ali tek dve i po godine nakon podnošenja tužbe. Ustavni sud, takođe, napominje da je činjenica da su već vođena dva upravna spora, nalagala Upravnom sudu da brže odluči o trećoj po redu tužbi podnosi laca. Međutim, postupak po toj tužbi je trajao dve godine i devet meseci, uprkos tome što se očekivalo da se po njoj postupa posebno ažurno i spreči prekomerno odugovlačenje postupka.

Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je ocenio da je sporo i neefikasno postupanje nadležnih upravnih organa i sudova u upravnom sporu uticalo na neopravdano dugo trajanja postupka. Stoga je Ustavni sud utvrdio da je u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava za grad Beograd u predmetu broj 120-6606/20 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) , odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocima ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 1.300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja upravnog postupka, neefikasno postupanje upravnih organa i sudova u upravnom sporu , životni standard u državi i činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u odlukama Sinđelić i drugi protiv Srbije, od 19. septembra 2019. godine (predstavka broj 7129/15) i Stojanović i drugi protiv Srbije, od 14. januara 2021. godine (predstavka broj 19322/18), koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnim postupcima koji se, kao i osporeni postupak, vode povodom zahteva policijskih službenika za isplatu dodataka na platu. Evropski sud je odbacio navedene predstavke, uz ocenu da podnosioci predstavki više nemaju prava da tvrde da su žrtve u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer je Ustavni sud utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i dodelio podnosiocima bliže označene novčane iznose na ime naknade nematerijalne štete, koji su niži od iznosa koje je dodeljivao Evropski sud, ali su ipak razumni usled velikog broja podnosilaca predstavki i prilično ograničenog značaja predmeta postupka.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku .

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.