Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u izvršnom postupku koji traje deset godina. Neefikasno postupanje nadležnih sudova je osnovni razlog dugog trajanja, što predstavlja i povredu prava na mirno uživanje imovine.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Preduzeća "Gradnja promet", doo Staro selo, Velika Plana, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustavan Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. septembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Preduzeća "Gradnja promet", doo i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu I. 166/03, povređena prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Privrednom sudu u Požarevcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1, kada se za to steknu zakonski uslovi, okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Preduzeće "Gradnja promet", d.o.o. Staro selo, Velika Plana je preko punomoćnika Dragana Ivanovića, advokata iz Požarevca 13. oktobra 2010. godine podnelo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu I. 166/03 (ranije predmet Opštinskog suda u Smederevu I. 1089/03).

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je kao izvršni poverilac 30. jula 2003. godine podneo predlog za izvršenje Trgovinskom sudu u Požarevcu protiv izvršnog dužnika Preduzeća "Jugovo", a.d. Smederevo (sada "Sićevac-Company" a.d. Kuršumlija), radi namirenja; da je taj sud rešenjem o izvršenju I. 166/03 od 31. jula 2003. godine dozvolio predloženo izvršenje; da budući da izvršenje nije moglo biti sprovedeno preko računa izvršnog dužnika, to je na zahtev izvršnog poverioca zaključkom suda od 20. novembra 2003. godine promenjen način izvršenja, i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika; da je predmet prosleđen Opštinskom sudu u Smederevu radi sprovođenja izvršenja s obzirom na to da trgovinski sudovi nisu sprovodili izvršenja popisom pokretnih stvari dužnika, te je kod tog suda predmet dobio broj I. 1089/03; da od tada Opštinski sud u Smederevu nije preduzeo nijednu izvršnu radnju; da je izvršni poverilac 19. januara 2004. godine predložio da se izvršenje sprovede, pored pokretnih stvari, i na nepokretnostima izvršnog dužnika; da je 1. aprila 2005. godine Opštinski sud u Smederevu prekinuo postupak izvršenja zbog otvaranja postupka prinudnog poravnanja nad izvršnim dužnikom; da je 12. avgusta 2008. godine izvršni poverilac predložio sudu nastavak postupka te je postupak nastavljen 29 januara 2009. godine; da Opštinski sud u Smederevu dalje nije preduzeo nijednu radnju u cilju sprovođenja postupka izvršenja i pored više urgencija podnosioca; da se Osnovni sud u Smederevu rešenjem I. 3658/10 od 4. juna 2010. godine oglasio stvarno nenadležnim za postupanje i predmet je dostavio Privrednom sudu u Požarevcu kao nadležnom sudu; da izvršni postupak i dalje nije okončan ni posle sedam godina; da mu je takvim postupanjem nadležnih sudova povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, i pravo na imovinu; da je 5. oktobra 2010. godine Privredni sud u Nišu otvorio stečajni postupak nad izvršnim dužnikom, a izvršni poverilac je i dalje nenamiren.

Podnosilac je zahtevao naknadu materijalne štete, kao i naknadu troškova za rad advokata za sastav ustavne žalbe. Naknadu nematerijalne štete nije tražio.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS" br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava, dok je stavom 2. navedene odredbe propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Privrednog suda u Požarevcu I. 166/03, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je, kao izvršni poverilac, 28. jula 2003. godine podneo Trgovinskom sudu u Požarevcu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Preduzeća "Jugovo" a.d. iz Smedereva, radi namirenja, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Trgovinskog suda u Požarevcu P. 766/01 od 30. oktobra 2002. godine. Trgovinski sud u Požarevcu je rešenjem I. 166/03 od 31. jula 2003. godine dozvolio predloženo izvršenje. Zaključkom Trgovinskog suda u Požarevcu I. 166/03 od 20. novembra 2003. godine, povodom predloga izvršnog poverioca, dozvoljena je promena načina izvršenja, i to popisom, plenidbom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika i određeno je da će izvršenje sprovesti Opštinski sud u Smederevu. Pred Opštinskim sudom u Smederevu predmet je dobio broj I. 1089/03.

Podneskom izvršnog poverioca od 16. januara 2004. godine predloženo je da se izvršenje sprovede i na nepokretnostima izvršnog dužnika pored izvršenja na pokretnim stvarima.

Rešenjem Opštinskog suda u Smederevu I. 1089/03 od 1. aprila 2005. godine prekinut je postupak predmetnog izvršenja zbog otvaranja postupka prinudnog poravnanja nad izvršnim dužnikom.

Izvršni poverilac je 12. avgusta 2008. godine tražio nastavak postupka izvršenja i rešenjem Opštinskog suda u Smederevu I. 40/09 od 29. januara 2009. godine nastavljen je postupak izvršenja, prekinut rešenjem tog suda I. 1089/03 od 1. aprila 2005. godine. U obrazloženju rešenja je navedeno da je izvršni poverilac podneo predlog za nastavak prekinutog postupka izvršenja iz razloga što je postupak prinudnog poravnanja prema izvršnom dužniku okončan na taj način što je presudom Trgovinskog suda u Požarevcu P. 818/07 od 18. decembra 2007. godine stavljeno van snage prinudno poravnanje zaključeno između izvršnog dužnika i njegovih poverilaca.

Izvršni poverilac je 29. aprila 2010. godine obavestio Osnovni sud u Smederevu da je izvršni dužnik promenio poslovno ime, sedište i adresu u "Sićevac-Company"a. d, Kuršumlija i dostavio je dokaz o tome.

Osnovni sud u Smederevu je 8. jula 2010. godine dostavio spise izvršnog predmeta Privrednom sudu u Požarevcu kao nadležnom sudu.

Rešenjem Privrednog suda u Nišu St. 991/2010 od 5. oktobra 2010. godine otvoren je stečajni postupak nad "Sićevac-Company"a.d, iz Kuršumlije. Rešenjem Privrednog suda u Požarevcu I. 166/03 od 18. aprila 2013. godine prekinut je postupak izvršenja u predmetu I. 166/03 zbog otvaranja stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom "Sićevac-Company"a. d, iz Kuršumlije koji je pravni sledbenik "Jugovo", a.d. Smederevo.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je zajemčeno svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Zakonom o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 28/2000, 73/2000 i 71/01), koji se primenjivao u vreme pokretanja postupka izvršenja, bilo je propisano: da se ovim zakonom određuju pravila po kojima sud postupa radi prinudnog izvršenja sudske odluke koja glasi na ispunjenje obaveze, kao i radi obezbeđenja potraživanja (član 1. stav 1.); da se postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreće na predlog poverioca (član 2. stav 1.); da izvršenje i obezbeđenje određuje i sprovodi sud (član 3.); da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 4. stav 1.); da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 10. stav 1.).

Zakon o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan. Odredbom člana 10. ovog zakona propisano je da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, a članom 222. stav 1. tačka 5) Zakona o parničnom postupku propisano je da sud određuje prekid postupka kad nastupe pravne posledice otvaranja postupka stečaja, dok prema članu 225. tog Zakona prekinuti postupak će se nastaviti kada stečajni upravnik pravnog lica preuzme postupak.

5. U pogledu perioda u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, s obzirom na to da sudski postupak predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da ocena suđenja u razumnom roku mora da obuhvati celokupni period trajanja postupka od momenta podnošenja predloga za izvršenje, 28. jula 2003. godine pa nadalje.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da navedeni izvršni postupak traje deset godina i da i dalje nije okončan.

Na osnovu navedenog, kako je izvršni sud bio dužan da, saglasno odredbama člana 4. stav 1. ranijeg Zakona o izvršnom postupku i člana 6. stav 1. važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju, postupa hitno, Ustavni sud nalazi da Opštinski sud u Smederevu, a zatim Privredni sud u Požarevcu nisu postupali efikasno u skladu sa zakonskim ovlašćenjima da bi se izvršni postupak, koji je po svojoj prirodi hitnog karaktera, okončao u najkraćem roku kako bi se izvršni poverilac namirio.

Naime, Opštinski sud u Smederevu, od kada su mu dostavljeni spisi izvršnog predmeta krajem 2003. godine, do 1. aprila 2005. godine kada je prekinuo izvršenje zbog otvaranja postupka prinudnog poravnanja nad izvršnim dužnikom, dakle, godinu i po dana, nije preduzimao radnje u cilju sprovođenja izvršenja. Postupak je nastavljen 29. januara 2009. godine, odnosno posle šest meseci od zahteva podnosioca za nastavak postupka. Do kraja 2009. godine, do kada je predmet bio u njegovoj nadležnosti, Opštinski sud u Smederevu nije sprovodio predmetno izvršenje. Dalje, od 4. juna 2010. godine predmetni izvršni postupak je u nadležnosti Privrednog suda u Požarevcu, i taj sud do 8. aprila 2013. godine, kada je prekinuo izvršni postupak zbog otvaranja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom, nije preduzeo nijednu radnju u cilju sprovođenja izvršenja. Dalje, taj sud je tek posle dve i po godine od otvaranja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom koji je otvoren 5. oktobra 2010. godine prekinuo postupak izvršenja, shodno zakonskim odredbama.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka, što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj. Osnovni razlog dugog trajanja predmetnog izvršenja je neefikasno delovanje nadležnih sudova, nepostupanje u rokovima propisanim zakonom i nekorišćenje svih procesnih ovlašćenja koja su sudovima stajala na raspolaganju.

Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev u izvršnom postupku za podnosioca ustavne žalbe bio od značaja, s obzirom na sam predmet izvršenja. Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe u desetogodišnjem periodu trajanja izvršnog postupka podnosio nadležnim sudovima više urgencija za sprovođenje izvršenja.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je raniji Opštinski sud u Smederevu, a zatim Privredni sud u Požarevcu odgovoran što predmetni izvršni postupak neopravdano dugo traje, te da je navedenim postupanjem nadležnih sudova podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se u predmetu I. 166/03 vodi pred Privrednim sudom u Požarevcu.

Takođe, Ustavni sud konstatuje i odgovornost Privrednog suda u Požarevcu zbog gubljenja spisa predmeta koji su iz tog razloga rekonstruisani.

Ustavni sud smatra da navedeni propust nadležnih sudova da sprovedu izvršenja u korist podnosioca ustavne žalbe u periodu od deset godina predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine stečene potraživanjem utvrđenim izvršnom ispravom, koje je zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava. S obzirom da prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, treba istaći i stav Evropskog suda u Strazburu po kome propust države da izvrši pravnosnažnu presudu ili drugu izvršnu ispravu izrečenu u korist podnosioca predstavke predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine. Ustavni sud nalazi da svako novčano potraživanje na osnovu izvršne isprave ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje izvršenja kojim je to potraživanje utvrđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine garantovano odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio u tački 1. izreke, a u tački 2. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede ustavnih prava naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da se postupak iz tačke 1. okonča u najkraćem roku, kada se za to steknu zakonski uslovi.

6. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, Ustavni sud konstatuje da nema ustavnopravnih razloga za određivanje ove naknade imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe može ostvariti svoje potraživnje u stečajnom postupku koji se vodi nad izvršnim dužnikom i koji je u toku.

7. Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu. Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević