Odluka Ustavnog suda o razumnom roku u izvršnom postupku obustavljenom

Kratak pregled

Ustavni sud odbija žalbu zbog dužine izvršnog postupka koji je trajao tri i po godine i na kraju obustavljen. Sud je ocenio da je izvršni sud postupao delotvorno, bez odugovlačenja, te da povrede prava na suđenje u razumnom roku nema.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće , u sastavu: predsedni k Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama Preduzeća za p, t. i u. „V.“ d.o.o. iz P. i G. D. iz P, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. jula 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbijaju se kao neosnovane ustavne žalbe Preduzeća za p, t. i u. „V.“ d.o.o. i G D. izjavljene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Pirotu u predmetu I. 1564/07, a zatim pred Osnovnim sudom u Pirotu u predmetu I. 1572/10.

2. Odbacuju se ustavne žalbe podnosilaca iz tačke 1. izjavljene protiv rešenja Osnovnog suda u Pirotu I. 1572/10 od 26. maja 2011. godine i rešenja Višeg suda u Pirotu Gž. 262/11 od 5. jula 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. P. za p, t. i u. „V.“ d.o.o. iz P. i G. D. iz P. su 28. septembra 2011. godine, preko punomoćnika B. R, advokata iz P, podneli Ustavnom sudu pojedinačne ustavne žalbe izjavljene protiv rešenja Osnovnog suda u Pirotu I. 1572/10 od 26. maja 2011. godine i rešenja Višeg suda u Pirotu Gž. 262/11 od 5. jula 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Ustavni sud je istovremeno razmatrao obe ustavne žalbe.

Podnosioci ustavne žalbe su naveli: da su kao izvršni poverioci Opštinskom sudu u Pirotu podneli pojedinačne predloge za izvršenje protiv izvršnog dužnika Stambene zadruge „P. s.“ iz P. radi duga; da je rešenjem Opštinskog suda u Pirotu I. 1564/07 od 24. decembra 2007. godine usvojeno predloženo izvršenje Preduzeća „V.“ d.o.o, a rešenjem I. 1659/07 od 24. decembra 2007. godine usvojen je predlog za izvršenje G. D; da su navedeni izvršni postupci, kao i izvršni postupci koje su pokrenuli drugi izvršni poverioci protiv istog izvršnog dužnika, spojeni radi jednovremenog odlučivanja i da su se dalje vodili pod brojem I. 1564/07; da je Osnovni sud u Pirotu kao nadležan sud od 2010. godine rešenjem I. 1572/10 od 15. marta 2011. godine prekinuo postupak izvršenja zbog brisanja izvršnog dužnika iz privrednog registra i nepostojanja pravnog sledbenika izvršnog dužnika, a osporenim rešenjem Osnovnog suda u Pirotu I. 1572/10 od 26. maja 2011. godine obustavljen je postupak izvršenja iz istih razloga; da je osporenim rešenjem Višeg suda u Pirotu Gž. 262/11 od 5. jula 2011. godine potvrđeno prvostepeno rešenje o obustavi izvršnog postupka; da je pogrešan stav prvostepenog i drugostepenog suda da izvršni dužnik nema pravnog sledbenika, s obzirom na to da se prema članu 67. Zakona o zadrugama, u slučaju prestanka zadruge, posle namirenja poverioca i povraćaja udela zadrugarima, zadružna imovina prenosi na Zadružni savez Srbije za osnivanje novih zadruga, odnosno za razvoj zadrugarstva; da mu je neopravdanim trajanjem izvršnog postupka više od četiri godine, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Podnosioci su tražili naknadu štete u smislu člana 6. stav 1. Zakona o sudijama.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pr avna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je po svojoj sadržini identična odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Pirotu I. 1572/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe Preduzeće „V.“ d.o.o. iz P. je 24. decembra 2007. godine, kao izvršni poverilac, podneo Opštinskom sudu u Pirotu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Stambene zadruge „P. s.“ iz P, radi duga, a na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Trgovinskog suda u Nišu P. 599/07 od 14. juna 2007. godine, i to popisom, procenom i prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika. Rešenjem Opštinskog suda u Pirotu I. 1564/07 od 24. decembra 2007. godine određeno je predloženo izvršenje.

Podnosilac ustavne žalbe G. D. je 24. decembra 2007. godine, kao izvršni poverilac, podneo Opštinskom sudu u Pirotu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Stambene zadruge „P. s.“ iz P, radi duga, a na osnovu pravnosnažnog rešenja Trgovinskog suda u Nišu Iv. 1280/07 od 16. januara 2007. godine, i to popisom, procenom i prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika.

Opštinski sud u Pirotu je rešenjem I. 1659/07 od 24. decembra 2007. godine odredio predloženo izvršenje.

Punomoćnik podnosioca G. D. je 18. januara 2008. godine predložio sudu da se predmet I. 1659/07 spoji predmetu I. 1564/07 radi jednovremenog odlučivanja. Na zapisniku sa ročišta održanog pred Opštinskim sudom u Pirotu od 6. oktobra 2008. godine, konstatovano je da su oba izvršna postupka spojena radi jednovremenog odučivanja i da se predmet dalje vodi pod brojem I. 1564/07. Izvršni sud je zatim naložio da se izvrši veštačenje od strane veštaka građevinske struke.

Rešenjem Opštinskog suda u Pirotu I. 1564/07 od 21. januara 2009. godine utvrđena je vrednost nepokretnosti izvršnog dužnika, a zaključkom o prodaji I. 1564/07 od 24. februara 2009. godine određeno je ročište za prodaju nepokretnosti izvršnog dužnika putem javnog nadmetanja, za 13. april 2009. godine. Zapisnikom od 13. aprila 2009. godine konstatovano je da se niko nije pojavio kao zainteresovan za kupovinu nepokretnosti izvršnog dužnika, te je određeno novo ročište za 18. maj 2009. godine, i to sa umanjenom tržišnom cenom za 1/3, a što je određeno zaključkom o prodaji I. 1564/07 od 13. aprila 2009. godine. Rešenjem I. 1564/07 od 18. maja 2009. godine utvrđeno je da ni to ročište za javno nadmetanje nije uspelo i određeno je da će se postupak nastaviti na zahtev jedne od stranaka, po isteku tri meseca, a najkasnije do godinu dana. Zatim je zaključkom o prodaji I. 1564/07 od 15. oktobra 2009. godine određeno novo ročište za prodaju nepokretnosti za 18. novembar 2009. godine. Zapisnikom od 18. novembra 2009. godine ponovo je konstatovano da se niko nije javio kao zainteresovan. Zapisnikom u predmetu I2. 61/10 od 4. marta 2010. godine sačinjenim pred Osnovnim sudom u Pirotu, kao nadležnim sudom od 2010. godine, određeno je novo veštačenje od strane veštaka građevinske struke, a na ročištu od 23. marta 2010. godine naloženo je veštaku da dostavi izveštaj o tržišnoj vrednosti nepokretnosti.

Rešenjem I2. 61/10 od 14. aprila 2010. godine utvrđena je vrednost nepokretnosti izvršnog dužnika, a zaključkom I2. 61/10 od 26. maja 2010. godine određeno je ročište za prodaju nepokretnosti za 9. jul 2010. godine. Zapisnikom od 9. jula 2010. godine konstatovano je da je ponovo neuspela javna prodaja nepokretnosti i zatim je određeno veštačenje od strane veštaka ekonomske struke.

Rešenjem Osnovnog suda u Pirotu I. 1572/10 (I. 1564/07) od 15. marta 2011. godine određeno je da se prekida predmetni postupak izvršenja, i da će se postupak nastaviti kad pravni sledbenik izvršnog dužnika preuzme postupak, ili na predlog stranke kad prestanu razlozi prekida. U obrazloženju rešenja je navedeno da je uvidom u veb-sajt Agencije za privredne registre Republike Srbije, sud utvrdio da je 24. novembra 2010. godine izvršni dužnik brisan iz privrednog registra.

Izvršni poverioci su 22. marta 2011. godine izjavili žalbu protiv navedenog rešenja o prekidu izvršnog postupka i predložili sudu nastavak postupka, navodeći da je imovina stečajnog dužnika prešla u svojinu Republike Srbije, te predložili da sud pozove pravnog sledbenika da preuzme postupak i da odmah odredi prodaju nepokretnosti po ceni koja je veštačenjem utvrđena.

Rešenjem Višeg suda u Pirotu Gž. 130/11 od 14. aprila 2011. godine ukinuto je prvostepeno rešenje kojim je prekinut izvršni postupak i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Pirotu I. 1572/10 (I. 1564/07) od 26. maja 2011. godine obustavljen je postupak izvršenja u predmetu I. 1572/10. U obrazloženju rešenja je navedeno: Uvidom u veb-sajt Agencije za privredne registre Republike Srbije, utvrđeno je da je izvršni dužnik – Stambena zadruga „P. s.“ brisana iz registra dana 24. novembra 2010. godine. Članom 68. stav 2. Zakona o izvršnom postupku propisano je da potraživanje prestaje usled prestanka stranke koja nema pravnog sledbenika, a članom 4. Uredbe o postupanju državnih organa, organizacija i pravnih lica prema neaktivnim privrednim subjektima iz registra privrednih subjekata („Službeni glasnik RS“, broj 49/06) propisano je da se na postupke koji se vode pred sudovima, državnim organima i organizacijama, organima Autonomne pokrajine kao i pravnim licima koji postupak vode kao povereni posao, u kojima je jedna strana brisani subjekt, primenjuju zakoni kojima se uređuju ti postupci u delu koji se odnosi na prekid, odnosno obustavu postupka. Stoga je sud, u smislu člana 68. stav 2. Zakona o izvršnom postupku, izvršni postupak obustavio, s obzirom na to da je izvršni dužnik prestao da postoji, a nema pravnog sledbenika.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Pirotu Gž. 262/11 od 5. jula 2011. godine potvrđeno je prvostepeno rešenje o obustavi postupka I. 1572/10 od 26. maja 2011. godine.

U obrazloženju ovog drugostepenog rešenja je navedeno: da je pravilno postupio prvostepeni sud, kada je doneo rešenje o obustavi izvršnog postupka jer je osnov za donošenje ovog rešenja u članu 68. stav 2. Zakona o izvršnom postupku, prema kome će sud po službenoj dužnosti obustaviti izvršenje, ako se u toku izvršnog postupka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno, utvrdi da je potraživanje prestalo, usled propasti predmeta izvršenja, smrti, odnosno prestanka stranke, koja nema pravnog sledbenika, prebijanja potraživanja i drugih zakonom određenih razloga. U konkretnom slučaju, izvršni dužnik, Stambena zadruga „P. s.“, iz P, brisan je iz registra Privrednih društava, dana 24. novembra 2010. godine. Kako je izvršni dužnik time prestao da postoji, a nema pravnog sledbenika, to je potpuno ispravan zaključak prvostepenog suda o ispunjenosti uslova za obustavu izvršnog postupka; da je brisanjem iz Registra privrednih društava prestao pravni subjektivitet izvršnog dužnika, a time je onemogućeno sprovođenje izvršenja; da su, stoga, neosnovani žalbeni navodi izvršnih poverilaca da je prvostepeni sud trebalo da primeni odredbe Zakona o zadrugama budući da se kod prestanka zadruge, saglasno Zakonu o zadrugama, preostala zadružna imovina prenosi na Zadružni savez; da je navedenim zakonom određeno da zadruge imaju svojstvo pravnog lica, tako da je i u postupku stečaja, zadruga u istom pravnom tretmanu kao i sva ostala pravna lica, te i imovina zadruge prelazi u svojinu Republike; da kako Republika Srbija ne odgovara za obaveze stečajnog dužnika, to se ne može ni smatrati pravnim sledbenikom; da su neosnovani su i neprihvatljivi žalbeni navodi izvršnih poverilaca da je Republika Srbija pravni sledbenik izvršnog dužnika, i to sa imovinom koju preuzima nakon zaključenja stečajnog postupka, te da je postupak trebalo prekinuti, shodno odredbama člana 214. Zakona o parničnom postupku, a kasnije nastaviti po predlogu izvršnih poverilaca protiv Republike, zbog toga što je Zakonom o stečaju propisano da imovina stečajnog dužnika prelazi u svojinu Republike Srbije, čime se ne dira u ranije stečena prava obezbeđenja i prioritetnog namirenja poverioca na predmetnoj imovini, ali Republika Srbija ne odgovara za obaveze stečajnog dužnika; da je stoga prvostepeni sud postupio pravilno kada je postupak obustavio.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je dužan da o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da rokovi koje određuje sud za preduzimanje određenih radnji ne mogu biti duži od tri dana, osim ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno (član 5. stav 3.); da se postupanje protivno odredbama st. 1. i 2. ovog člana smatra nesavesnim i nestručnim postupanjem sudije, u smislu odredaba Zakona o sudijama (član 5. stav 5.); da je sud dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja, kada su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja (član 7.); da će sud po službenoj dužnosti obustaviti izvršenje ako se u toku izvršnog postupka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno, utvrdi da je potraživanje prestalo usled propasti predmeta izvršenja, smrti odnosno prestanka stranke koja nema pravnog sledbenika, prebijanjem potraživanja i iz drugih zakonom određenih razloga (član 68. stav 2.).

5. Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je navedeni izvršni postupak do njegovog okončanja obustavom trajao tri i po godine.

Ustavni sud nalazi da je izvršni sud delotvorno postupao, da je u zakonskom roku doneo rešenje o izvršenju na osnovu predloga poverilaca, zatim je u predmetnom izvršenju redovno i u kratkim vremenskim razmacima preduzimao pojedine procesne radnje, odnosno utvrdio vrednost sporne nepokretnosti i odredio ročište za njegovu javnu prodaju, zatim je četiri puta u primerenim vremenskim razmacima zakazivao ročišta za javnu prodaju nepokretnosti. Dakle, izvršni sud je postupao bez odugovlačenja u sprovođenju izvršenja i na kraju je obustavio izvršni postupak u skladu sa zakonskim odredbama kada je utvrdio da je izvršni dužnik brisan iz privrednog registra. Takođe, radi pravilnog utvrđenja tržišne vrednosti nepokretnosti, izvršni sud je u dva navrata naložio veštačenje od strane veštaka građevinske i veštaka ekonomske struke. Ustavni sud nalazi da je predmetni izvršni postupak bio relativno složen zbog postojanja više izvršnih postupaka u kojima je veći broj izvršnih poverilaca pokrenulo izvršne postupke protiv istog izvršnog dužnika, a koji su spojeni radi jednovremenog odlučivanja.

Dakle, na osnovu navedenog, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocima ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Pirotu u predmetu I. 1564/07, a zatim pred Osnovnim sudom u Pirotu u predmetu I. 1572/10, te je, na osnovu člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odbio ustavne žalbe kao neosnovane.

6. Imajući u vidu navode podnosilaca koji se odnose na osporena rešenja Osnovnog suda u Pirotu I. 1572/10 od 26. maja 2011. godine i Višeg suda u Pirotu Gž. 262/11 od 5. jula 2011. godine, Ustavni sud nalazi da podnosioci ustavne žalbe, nezadovoljni ishodom izvršnog postupka, formalno se pozivajući na povredu prava na pravično suđenje, od Ustavnog suda zapravo traže da postupa kao instancioni sud.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost sudskih odluka, kako u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, tako i u pogledu pravilne primene materijalnog prava. Stoga, Ustavni sud, odlučujući o ustavnoj žalbi, ne može ocenjivati pravilnost zaključaka postupajućih sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način kako je utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba u konkretnom slučaju ne sadrži razloge takve prirode koji prima facie dovode u sumnju pravičnost sprovedenog postupka, niti su u ustavnoj žalbi navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je u predmetnom izvršnom postupku došlo do proizvoljne ili arbitrerne primene materijalnog prava.

Polazeći od iznetog, a imajući u vidu sadržinu ustavnih žalbi, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosilaca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi kojima se argumentuju tvrdnje o povredi ustavnog prava na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao sud više instance još jednom oceni zakonitost osporenih odluka, za koje Sud ne nalazi da su zasnovane na očigledno nepravičnoj, proizvoljnoj ili arbitrernoj primeni merodavnog procesnog i materijalnog prava.

Ocenjujući navode podnosilaca ustavne žalbe koji su u suštini ponovljeni navodi iz žalbe na prvostepeno rešenje, Ustavni sud konstatuje da podnosioci ustavne žalbe nisu naveli razloge koji bi, po oceni Ustavnog suda, ukazivali na to da su nadležni prvostepeni i drugostepeni izvršni sud osporene odluke doneli bez odgovarajućeg obrazloženja, proizvoljno primenjujući materijalno i procesno pravo, te zloupotrebljavajući dokaze na štetu podnosilaca ustavne žalbe u smislu prava na pravično suđenje. U vezi sa tim, Ustavni sud je stanovišta da su postupajući sudovi dovoljno jasno obrazložili svoje odluke, a takva obrazloženja Ustavni sud ne smatra proizvoljnim. U konkretnom slučaju Ustavni sud je ocenio da su Osnovni sud u Pirotu, kao prvostepeni sud i Viši sud u Pirotu kao drugostepeni sud, u svojim odlukama dali jasne, dovoljne i ustavnopravno prihvatljive razloge kada su obustavili predmetni izvršni postupak. Ovo stoga što je u postupku koji je prethodio ustavnosudskom utvrđeno da su ispunjeni zakonski uslovi za obustavu predmetnog izvršnog postupka u smislu člana 68. stav 2. Zakona o izvršnom postupku jer je izvršni dužnik prestao da postoji, a nema pravnog sledbenika, te je potpuno ustavnopravno prihvatljiv stav izvršnog suda u osporenim rešenjima koji se odnosi na ispunjenost uslova za obustavu izvršnog postupka iz razloga što brisanjem iz privrednog registra prestaje pravni subjektivitet izvršnog dužnika, a time je onemogućeno sprovođenje izvršenja.

Polazeći od svega izloženog, Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odbacio ustavnu žalbu u delu izjavljenom protiv osporenih rešenja, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

U vezi navoda podnosilaca o povredi prava iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustavni sud ukazuje da se navedeno pravo sadržinski ne razlikuje od člana 32. stav 1. Ustava, te je povredu tog prava i cenio u odnosu na ustavne odredbe.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o razumnom roku u izvršnom postupku obustavljenom

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti