Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u imovinskom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku radi utvrđenja i deobe zajedničke imovine, koji traje preko devet godina. Kao glavni razlog neefikasnosti navedeno je postupanje sudova, posebno prvostepenog.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4435/2010
24.10.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu : predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Radmila Todosijevića iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. oktobra 201 3. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Radmila Todosijevića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Varvarinu u predmetu P. 210/04 (sada predmet Osnovnog suda u Kruševcu – Sudska jedinica u Varvarinu P. 4824/2010 ) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1 . okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radmilo Todosijević iz Subotice izjavio je 13. oktobra 2010. godine ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i povrede prava na dostojanstvo ličnosti, zajemčen ih odredb ama člana 23. i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Varvarinu u predmetu P. 210/04.

U ustavnoj žalbi je navedeno da parnični postupak predugo traje, kao i da je Opštinski sud u Varvarinu doneo presudu 13. avgusta 2009. godine, ali da Apelacioni sud u Kragujevcu ni posle deset meseci nije odlučio po žalbi. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i povrede prava na dostojanstvo ličnosti, ali zahtev za naknadu štete nije podneo.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i spise predmeta Opštinskog suda u Varvarinu P. 210/04 (sada predmet Osnovnog suda u Kruševcu – Sudska jedinica u Varvarinu P. 4824/2010 ), te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 3. marta 2004. godine Opštinskom sudu u Aleksincu – Odeljenju u Ražnju tužbu protiv tuženog S. M, radi utvrđenja i razvrgnuća zajedničke imovine (pokretnih i nepokretnih stvari).

Opštinski sud u Aleksincu – Odeljenje u Ražnju se rešenjem od 5. marta 2004. godine, u stavu prvom izreke, oglasio mesno nenadležnim za postupanje, dok je ustavu drugom izreke konstatovao da će se po pravnosnažnosti rešenja spisi predmeta dostaviti Opštinskom sudu u Varvarinu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

Tuženi je 25. juna 2004. godine odgovorio na tužbu. Prvo ročište za glavnu raspravu pred Opštinskom sudu u Varvarinu održano je 2. jula 2004. godine. Tuženi je 19. jula 2004. godine izjavio žalbu protiv rešenja Opštinskog sud a u Aleksincu – Odeljenj a u Ražnju od 5. marta 2004. godine, koju je Opštinski sud u Varvarinu, odbio kao neosnovanu. Postupajući po žalbi tuženog, Opštinski sud u Aleksincu – Odeljenje u Ražnju je rešenjem P. 14/04 od 22. novembra 2004. godine odbacio žalbu kao nedozvoljenu.

Okružni sud u Nišu je, postupajući po novoj žalbi tuženog, rešenjem Gž. 113/05 od 25. februara 2005. godine, u stavu prvom izreke, ukinuo rešenje Opštinskog suda u Aleksincu – Odeljenj a u Ražnju P. 14/04 od 22. novembra 2004. godine, dok je u stavu drugom izreke odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio rešenje Opštinskog suda u Aleksincu – Odeljenja u Ražnju P. 14/04 od 5. marta 2004. godine.

Naredno ročište za glavnu raspravu pred Opštinskim sudom u Varvarinu (u daljem tekst: Opštinski sud) (novi broj predmeta P. 210/04) zakazano za 7. jun 2005. godine nije održano, jer tuženi nije bio uredno pozvan. Do kraja 2005. godine održana su tri ročišta za glavnu raspravu.

U toku 2006. godine održana su četiri ročišta za glavnu raspravu, dok ročište zakazano za 8. avgust nije održano, jer svedok koga je trebalo saslušati nije pristupio na ročište.

Tokom 2007. godine održano je jedno ročište za glavnu raspravu, dok ročište zakazano za 15. novembar nije održano, jer punomoćnik tuženog nije došao. Takođe, sud je odredio izvođenje dokaza građevinskim veštačenjem. Veštak je 14. decembra 2007. godine dostavio sudu nalaz i mišljenje.

U toku 2008. godine održana su tri ročišta za glavnu raspravu. Opštinski sud je 12. septembra 2008. godine doneo presudu P. 210/04 , kojom je delimično usvojio tužbene zahteve tužioca. Pismeni otpravak presude uručen je strankama u avgustu 2009. godine.

Postupajući po žalbama stranaka, Apelacioni sud u Kragujevcu doneo je rešenje Gž. 927/10 od 26. avgusta 2010. godine kojim je ukinuo presudu Opštinskog suda u Varvarinu P. 210/04 od 12. septembra 2008. godine i predmet vratio sada Osnovnom sudu u Kruševcu – Sudskoj jedinici u Varvarinu (u daljem tekstu: Osnovni sud) na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku pred Osnovnim sud om, prvo ročište za glavnu raspravu je održano 2. februara 2011. godine, a do kraja 2011. godine održana su još tri ročišta, dok ročište zakazano za 27. april nije održano, zbog bolesti postupajućeg sudije.

Osnovni sud je doneo drugu po redu prvostepenu presudu - P. 4824/2010 od 20. decembra 2011. godine, kojom je ponovo delimično usvojio tužbene zahteve tužioca. U postupku po žalbi, Apelacioni sud u Kragujevcu je rešenjem Gž. 2454/12 od 5. oktobra 2012. godine zakazao glavnu raspravu za 14. novembar 2012. godine.

Nakon ročišta održanog 14. novembra 2012. godine , Apelacioni sud u Kragujevcu je zaključio glavnu raspravu i istoga dana doneo presudu Gž. 2454/12, kojom je u stavu prvom izreke ukinuo presudu Osnovnog sud a P. 4824/2010 od 20. decembra 2011. godine , a u stavovima drugom, trećem i četvrtom u celini odbio tužbene zahteve tužioca.

Nezadovoljan pravnosnažnim ishodom parnice, tužilac je 14. februara 2013. godine izjavio reviziju protiv presude Apelacion og sud a u Kragujevcu Gž. 2454/12 od 14. novembra 2012. godine . Tuženi je 18. aprila 2013. godine dostavio sudu odgovor na reviziju.

4. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda počeo 8. novembra 2006. godine stupanjem na snagu Ustava Republike Srbije, kojim se ustanovljava ustavna žalba kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih ili manjinskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu i nedeljivu celinu, Ustavni sud je stanovišta da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen tri godine i pet meseci, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku bitan ceo protekli period - od 3. marta 2004. godine, kada je podnosilac ustavne žalbe podneo tužb u Opštinskom sudu, pa do danas.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da postupak traje devet godina i osam meseci, ali da još uvek nije okončan.

Pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka, mora se poći od činjenice da postupak zavisi od niza činilaca koji se procenjuju u svakom pojedinačnom slučaju. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u određenom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu vremenskog trajanja parničnog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je zaključio da je u ovom parničnom postupku bilo složenih i pravnih i činjeničnih pitanja, koja su zahtevala nešto obimniji i dugotrajn iji dokazni postupak.

Razmatrajući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da je on imao legitiman interes da postupajući sudovi odluče o osnovanosti njegovog tužbenog zahteva koji se odnosio na deobu zajedničke imovine i naknadu štete zbog izgubljene dobiti.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe koji je imao procesnu ulogu tužioca , Ustavni sud je utvrdio da ni on, niti njegov punomoćnik nisu svojim ponašanjem značajnije doprineli odugovlačenju parničnog postupka.

Osnovni razlog dugom trajanju parničnog postupka je nedelotvorno postupanje pre svega Opštinskog suda, koji nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere koje su m u stajale na raspolaganju da se parnica efikasno okonča i da se o podnetoj tužbi, odnosno istaknutim tužbenim zahtevima odluč i bez nepotrebnog odugovlačenja. Ustavni sud, kao primer neefikasnog postupanja, navodi činjenicu da je Opštinskom sudu bilo potrebno skoro godinu dana da izradi pismeni otpravak presude P. 210/04 od 12. septembra 2008. godine i da ga uruči strankama (avgust 2009. godine). Dakle, period od skoro deset godina godina, bez obzira što se radi o parnici koja se sada vodi u tri sudske instance, prevazilazi okvirne standarde za odlučivanje u razumnom roku. D užnost sudova je da postupak sproved u bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguj u i da blagovremeno preduzm u sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

5. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava potvrđuje da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je zaključio da je nedelotvorno i neefikasno postupanje sudova dovelo do toga da predmetni parnični postupak traje devet godina i osam meseci.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 i 18/13 – Odluka US), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava , odlučujući kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio nadležnim sudovima da preduzm u sve mere kako bi se parnični postupak u predmetu Osnovnog sud a u Kruševcu – Sudska jedinica u Varvarinu P. 4824/2010, okončao u najkraćem roku.

6. Ustavni sud nije razmatrao povredu prava na dostojanstvo ličnosti iz člana 23. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i da je naložio nadležnom sudu da predmetni parnični postupak okonča u najkraćem roku.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u imovinskom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti