Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje preko šest godina

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku pokrenutom 2008. godine. Zbog neefikasnog postupanja suda, podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete od 300 evra i naloženo je hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. M. iz N, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. aprila 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. M. i utvrđuje se da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu Iv. 805/08 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Privrednom sudu u Nišu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. M. iz N. je 28. septembra 2011. godine, preko punomoćnika M. P, advokata iz N, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na naknadu štete iz člana 35. stav 2. Ustava u izvršnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu Iv. 805/08.

Podnositeljka ustavne žalbe navodi da je 2008. godine podnela predlog za izvršenje i da izvršni sud, nakon što je izvršio popis pokretnih stvari izvršnog dužnika, nije preduzeo nijednu izvršnu radnju u cilju naplate potraživanja podnositeljke. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, naloži Privrednom sudu u Nišu da preduzme sve mere kako bi se ovo prinudno izvršenje okončalo u najkraćem roku, kao i da mu utvrdi pravo na naknadu štete i objavi ovu Odluku u “Službenom glasniku Republike Srbije“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - US ), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u spise predmeta Privrednog suda u Nišu Iv. 805/08, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Izvršni poverilac, ovde podnositeljka ustavne žalbe, je 12. marta 2008. godine podnela Trgovinskom sudu u Nišu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika d.o.o. “S.“ iz N, a na osnovu verodostojne isprave – većeg broja računa na ime isporučene robe, tražeći da izvršni sud obaveže dužnika da joj na ime duga isplati novčani iznos od 51.774,30 dinara, sa odgovarajućom zakonskom zateznom kamatom, kao i troškove izvršnog postupka. Predložila je da se, u slučaju da izvršni dužnik ne ispuni dobrovoljno obavezu, izvršenje sprovede plenidbom novčanih sredstava sa računa dužnika i njihovim prenosom na tekući račun poverioca ili popisom, plenidbom i prodajom pokretne imovine izvršnog dužnika. Prvostepeni sud je 13. marta 2008. godine doneo rešenje Iv. 805/08, kojim je usvojio navedeni predlog i odredio troškove izvršenja u iznosu od 8.706,00 dinara.

Trgovinski sud u Nišu je, nakon što je rešenje o izvršenju postalo pravnosnažno, dostavio to rešenje Narodnoj banci Srbije 10. juna 2008. godine, radi sprovođenja izvršenja.

Sudski izvršitelj je 6. maja 2009. godine izašao na lice mesta, te je na zapisniku o popisu i proceni konstatovao da je direktor izvršnog dužnika izjavio da će dug izmiriti prodajom robe i da je izvršni poverilac predložila da se ostavi dužniku rok od 15 dana da dobrovoljno isplati dug, te da će u protivnom poverilac predložiti da sud nastavi prinudno izvršenje.

Uzimajući u obzir da izvršni dužnik nije dobrovoljno izmirio dug prema izvršnom poveriocu, sudski izvršitelj je 22. oktobra 2009. godine izašao na lice mesta i izvršio popis i procenu pokretnih stvari izvršnog dužnika, a u zapisniku o preduzetim izvršnim radnjama je konstatovano da se popisane stvari ostavljaju dužniku na čuvanje dok ne izmiri dug.

Izvršni poverilac je podneskom od 12. februara 2010. godine obavestila Privredni sud u Nišu da je izvršni dužnik odneo popisane pokretne stvari iz svojih prostorija i da na taj način osujećuje sprovođenje izvršenja, te je tražila da sud preduzme zakonom predviđene mere.

Privredni sud u Nišu je 12. septembra 2011. godine doneo rešenje Iv. 805/08 kojim je obustavio izvršni postupak, ističući da je rešenjem istog suda St. 1018/2010 od 12. oktobra 2010. godine otvoren stečajni postupak nad izvršnim dužnikom.

Izvršni poverilac je 8. marta 2013. godine predložila da se nastavi predmetni izvršni postupak, imajući u vidu da je rešenjem Privrednog suda u Nišu St. 1018/2010 od 30. januara 2013. godine ukinuta klauzula pravnosnažnosti i stavljeno van snage rešenje istog suda St. 1018/2010 od 12. oktobra 2010. godine, kojim je otvoren stečajni postupak nad izvršnim dužnikom, te je obustavljen navedeni stečajni postupak.

Postupajući po predlogu izvršnog poverioca, Privredni sud u Nišu je 12. marta 2013. godine doneo rešenje Iv. 805/08, kojim je: u stavu prvom izreke utvrdio postojanje nepravilnosti u izvršnom postupku koja se sastoji u tome što je pogrešno obustavljen postupak rešenjem Iv. 805/08 od 12. septembra 2011. godine; u stavu drugom izreke otklonio utvrđenu nepravilnost tako što je ukinuo navedeno rešenje o obustavi postupka, te je nastavio izvršenje u ovoj pravnoj stvari.

Izvršni poverilac je podneskom od 10. maja 2013. godine tražila da prvostepeni sud uzme izjavu od dužnika o imovini koju poseduje.

Sudski izvršitelj je 1. avgusta 2013. godine izašao na lice mesta, pa je na zapisniku o popisu i proceni konstatovao da nije nikog zatekao u poslovnim prostorijama izvršnog dužnika.

Izvršni poverilac je podneskom od 16. avgusta 2013. godine istakla da sudski izvršitelj 1. avgusta 2013. godine nije bio na adresi na kojoj je već popisao pokretne stvari 22. oktobra 2009. godine.

Sudski izvršitelj je 1. avgusta 2013. godine izašao na lice mesta, pa je na zapisniku o popisu i proceni konstatovao da na adresi u Ulici D. P. br. 24 u N. nije našao pokretne stvari izvršnog dužnika koje su ranije popisane, te da se dužnik iselio iz tih prostorija i da nije obavestio sud gde se sada stvari nalaze.

Privredni sud u Nišu je 2. decembra 2013. godine doneo rešenje Iv. 805/08, kojim je naložio izvršnom dužniku da u roku od pet radnih dana od dana prijema rešenja dostavi sudu pismenu izjavu o imovini, sa svim podacima predviđenim članom 58. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, pod pretnjom nastupanja pravnih posledica iz čl. 59. i 60. istog zakona. Prvostepeni sud je istog dana tražio od Ministarstva unutrašnjih poslova – Policijska uprava Niš da dostavi podatke o registarskom broju i vlasniku automobila koji je bio u vlasništvu izvršnog dužnika i koji je popisan 22. oktobra 2009. godine.

Navedeni organ uprave je 23. decembra 2013. godine obavestio Privredni sud u Nišu da se sporno vozilo sada nalazi u vlasništvu B.B. iz A.

Izvršni poverilac je podneskom od 8. januara 2014. godine tražila da prvostepeni sud zakaže javnu prodaju automobila, s obzirom na to da je ona stekla založno pravo na vozilu u momentu njegovog popisa.

U spisima predmeta postoji dostavna naredba postupajućeg sudije od 9. januara 2014. godine, kojom se nalaže zakazivanje javne prodaje popisanog automobila, ali ročište za javnu prodaju nije zakazano do dana odlučivanja Ustavnog suda po ovoj ustavnoj žalbi.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnositeljka ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1); da s vako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave (član 35. stav 2.).

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) (u daljem tekstu: ranije važeći ZIP) , koji je bio na snazi u vreme pokretanja izvršnog postupka, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5. stav 1.); da ako je predloženo više sredstava ili više predmeta izvršenja odnosno obezbeđenja, sud može, po službenoj dužnosti ili na predlog stranke, ograničiti izvršenje odnosno obezbeđenje, samo na neke od tih sredstava, odnosno predmeta, ako su dovoljni za namirenje ili obezbeđenje potraživanja (član 8. stav 2.); da se izvršenje na pokretnim stvarima sprovodi popisom i procenom stvari, prodajom stvari i namirenjem izvršnog poverioca od iznosa dobijenog prodajom (član 71. stav 1.); .da će sudski izvršitelj, neposredno pre nego što pristupi popisu, predati izvršnom dužniku rešenje o izvršenju i pozvati ga da plati iznos za koji je određeno izvršenje, zajedno sa kamatom i troškovima (član 72. stav 1.).

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, je propisano: da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.); da će sud doneti rešenje kojim će naložiti izvršnom dužniku da pristupi u sud radi davanja izjave o imovini na zapisnik pred sudijom ili da u roku koji ne može biti duži od pet radnih dana dostavi sudu izjavu o imovini u potrebnom broju primeraka i da će sud, ako izvršni dužnik ne postupi po nalogu suda iz stava 1. ovog člana, odnosno ako ne da potpunu izjavu o imovini, doneti rešenje o novčanom kažnjavanju i postupiti na način propisan članom 51. ovog zakona (član 55. st. 1. i 3.); da se izvršenje na pokretnim stvarima sprovodi popisom, procenom i prodajom stvari, kao i namirenjem izvršnog poverioca od iznosa dobijenog prodajom (član 83.); da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona (član 358. stav 1.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj izvršni postupak pokrenut 12. marta 2008. godine, podnošenjem predloga podnositeljke za izvršenje Trgovinskom sudu u Nišu i da prinudno izvršenje još nije okončano, uzimajući u obzir da izvršni dužnik još nije izmirio dug prema podnositeljki.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je zaključio da ovo prinudno izvršenje traje već šest godina, što samo po sebi ukazuje na činjenicu da predmet nije okončan u okviru razumnog roka, jer je izvršni postupak po zakonu hitan. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnositeljke ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja raspravljanog prava za podnositeljku, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je konstatovao da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja bi se odrazila na dužinu trajanja postupka, jer je postupajući sud trebalo da odluči o predlogu za izvršenje i pristupi radnjama sprovođenja izvršenja nakon donošenja rešenja o prinudnom izvršenju.

Analizirajući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je ona u neznatnoj meri doprinela dužem trajanju izvršnog postupka, jer je 6. maja 2009. godine u dogovoru sa izvršnim dužnikom predložila da se odloži popisivanje pokretnih stvari dužnika, ostavljajući mu rok od 15 dana da dobrovoljno ispuni dug, a što je sve prošlo bez uspeha, te je nastavljeno prinudno izvršenje.

Ustavni sud je ocenio da je pogrešno i nedelotvorno postupanje Trgovinskog suda u Nišu i Privrednog suda u Nišu prvenstveno uticalo na neopravdano i nerazumno dugo trajanje ovog predmeta. Najpre, Ustavni sud je konstatovao da izvršni postupak predstavlja zakonom uređen postupak u kome poverioci na prinudni način ostvaruju potraživanja utvrđena sudskim odlukama, poravnanjima ili na osnovu isprava propisanih zakonom, te je i Zakon o izvršnom postupku iz 2004. godine propisivao izuzetno kratke rokove za preduzimanje procesnih radnji kako bi se obezbedila delotvorna sudska zaštita navedenih prava.

Ispitujući prirodu i faze izvršnog postupka, Ustavni sud je zaključio da načelo hitnog postupanja podrazumeva ne samo obavezu suda da u zakonom propisanom roku odluči o predlogu za izvršenje, već i dužnost suda da u najkraćem mogućem roku preduzme druge procesne radnje u cilju sprovođenja izvršenja. S obzirom na to da je u ovom izvršnom postupku kao sredstvo izvršenja, pored ostalog, predložena prodaja pokretnih stvari izvršnog dužnika i da Trgovinski sud u Nišu u konkretnom slučaju nije iskoristio ovlašćenje iz člana 8. stav 2. Zakona o izvršnom postupku iz 2004. godine kako bi ograničio izvršenje na jednom od dva predložena sredstva, Ustavni sud smatra da se navedeno načelo odnosi i na obavezu suda da hitno dostavi izvršnom dužniku rešenje o izvršenju uz poziv dužniku da plati novčani iznos na ime duga, odnosno da što pre pristupi ostalim izvršnim radnjama (popis i procena stvari, prodaja stvari i namirenje izvršnog poverioca od iznosa dobijenog prodajom) u slučaju da dužnik ne postupi po nalogu i ne ispuni dobrovoljno obavezu. Saglasno izloženom, Ustavni sud nalazi da se doprinos postupajućih sudova zbog prekomerno dugog trajanja izvršnog postupka najbolje ogleda u činjenicama da je sudski izvršitelj izašao na lice mesta kako bi izvršio popis pokretnih stvari izvršnog dužnika tek nakon jedne godine od dana kada je dostavio dužniku rešenje o prinudnom izvršenju i da izvršni sud ni nakon četiri godine i pet meseci od dana popisa pokretnih stvari dužnika nije zakazao prodaju stvari, bilo putem usmenog javnog nadmetanja, bilo neposrednom pogodbom. Ovakvo neažurno postupanje Trgovinskog suda u Nišu i posebno Privrednog suda u Nišu (koga je podnositeljka ustavne žalbe blagovremeno obavestila da je izvršni dužnik odneo popisane stvari iz svojih prostorija) je, po oceni Ustavnog suda, imalo za posledicu neopravdano produženje trajanja izvršnog postupka i otežano namirenje potraživanja podnositeljke ustavne žalbe, uzimajući u obzir da je rešenjem Privrednog suda u Nišu Iv. 805/08 od 12. septembra 2011. godine obustavljen izvršni postupak, zbog otvaranja stečajnog postupka nad dužnikom. Pored toga, Ustavni sud ističe da je Privredni sud u Nišu, i nakon što je nastavljeno prinudno izvršenje, imao propuste koji su uticali na nerazumnu dužinu trajanja postupka – prvostepeni sud je tek nakon sedam meseci od dana podnošenja odgovarajućeg predloga podnositeljke doneo rešenje Iv. 805/08 od 2. decembra 2013. godine, kojim je naložio izvršnom dužniku da u roku od pet radnih dana dostavi sudu izjavu o imovini; izvršni sud nakon isteka roka iz navedenog rešenja nije postupio u skladu sa odredbom člana 55. stav 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju kako bi disciplinovao izvršnog dužnika, a u cilju hitnog okončanja izvršnog postupka. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. S obzirom na to da podnositeljka ustavne žalbe temelji tvrdnje o povredi prava iz člana 35. stav 2. Ustava na tome da je nezakonitim i nepravilnim radom izvršnih sudova u ovom predmetu njoj prouzrokovana šteta, a imajući u vidu prirodu izvršnog postupka u kome se samo odlučuje o ispunjenosti uslova za dozvolu prinudnog izvršenja potraživanja utvrđenih izvršnim i verodostojnim ispravama i da podnositeljka nije podnela tužbu protiv Republike Srbije u cilju ostvarivanja navedenog obligacionog prava, Ustavni sud je ocenio da se navodi ustavne žalbe o povredi prava na naknadu štete ne mogu dovesti u vezu sa predmetom odlučivanja u ovom izvršnom postupku. Stoga je Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu u ovom delu kao nedozvoljenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje, te je odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Privrednom sudu u Nišu da preduzme sve neophodne mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku.

Sud je, u smislu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku, u ovom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu da su u predmetnom izvršnom postupku postojali zakonom opravdani razlozi za nesprovođenje izvršenja, jer je rešenjem Privrednog suda u Nišu St. 1018/2010 od 12. oktobra 2010. godine otvoren stečajni postupak nad izvršnim dužnikom, te je uzeo u obzir ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, praksu Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje preko šest godina

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti