Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji je trajao preko devet godina i dosuđuje naknadu nematerijalne štete podnosiocima. Povreda je nastala zbog neefikasnosti prvostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupk u po ustavnoj žalbi N. S. iz Bača , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike S rbije, na sednici Veća održanoj 12. maja 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. S . i utvrđuje da je povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu - Sudska jedinica u Bačkom Petrovcu u predmetu P. 58882/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Novom Sadu - Odeljenje u Bačkom Petrovcu P. 79/04 ), dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. S. iz Bača podne o je Ustavnom sudu, 13. januara 2014. godine, preko punomoćnika B. M, advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu - Sudska jedinica u Bačkom Petrovcu u predmetu P. 58882/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Novom Sadu - Odeljenje u Bačkom Petrovcu P. 79/04 ), kao i protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Gž. 118/12 od 19. aprila 2012. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno da je parnični postupak ukupno trajao preko devet godina, sa tim da je skoro pet godina trajao žalbeni postupak, i to po žalbi protiv rešenja o povlačenju tužbe, a dostavljanje rešenja kojim je postupak pravnosnažno okončan još godinu dana i osam meseci. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu nezakonitim postupanjem, odnosno propuštanjem dostavljanja poziva za ročište, nije data mogućnost da raspravlja pred sudom, čime su mu povređena prava iz člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, da utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku, pravo na naknadu nematerijalne štete zbog dugog trajanja postupka i da poništi rešenje Višeg suda u Novom Sadu Gž. 118/12 od 19. aprila 2012. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Novom Sadu - Sudska jedinica u Bačkom Petrovcu P. 58882/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Novom Sadu - Odeljenje u Bačkom Petrovcu P. 79/04) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac N. S. iz Bača, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 8. oktobra 2004. godine tužbu Opštinskom sudu u Novom Sadu - Odeljenje u Bačkom Petrovcu protiv tuženih – D. "P." iz Bačkog Maglića i Republike Srbije - Ministarstvo pravde, radi naknade nematerijalne štete.

Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 79/04. Nakon tri zakazana ročišta, od kojih dva nisu održana zbog opravdanog izostanka punomoćnika tužioca i neuredne dostave poziva tuženom, Opštinski sud u Novom Sadu - Odeljenje u Bačkom Petrovcu je 25. novembra 2005. godine doneo rešenje da se tužba smatra povučenom i tužilac obavezuje da prvoredno tuženom naknadi parnične troškove, zbog izostanka uredno pozvanih punomoćnika stranaka sa ročišta zakazanog za 2. novembar 2005. godine.

Tužilac je 7. decembra 2005. godine protiv rešenja o povlačenju tužbe podneo predlog za vraćanje u pređašnje stanje i izjavio žalbu.

Rešenjem Opštinskog suda u Novom Sadu - Odeljenje u Bačkom Petrovcu P. 79/04 od 6. marta 2006. godine odbijen je kao nedozvoljen predlog punomoćnika tužioca za vraćanje u pređašnje stanje.

Tužilac je 23. marta 2006. godine izjavio žalbu protiv navedenog rešenja.

Rešenjem Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 2303/06 od 10. jula 2008. godine vraćeni su spisi predmeta P. 79/04 Opštinskom sudu u Novom Sadu, radi sprovođenja izviđajnih radnji, odnosno da prvostepeni sud izvrši proveru istinitosti navoda žalbe tužioca da tužilac nije primio poziv za ročište koje je bilo zakazano za 2. novembar 2005. godine, na kom ročištu je doneto rešenje da se tužba smatra povučenom, pošto je istakao da je primio samo nalaz i mišljenje veštaka neuropsihijatra, a da nalaz po drugom veštačenju nije dobio, kao ni poziv za to ročište.

Prvostepeni sud je održao ročište 13. novembra 2008. godine na kojem je saslušan tužilac na navedene okolnosti, nakon čega je prosledio spise predmeta drugostepenom sudu na dalje odlučivanje.

Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Gž. 1059/10 od 4. novembra 2010. godine žalba tužioca od 7. decembra 2005. godine je usvojena, pa je ukinuto rešenje Opštinskog suda u Novom Sadu - Odeljenje u Bačkom Petrovcu P. 79/04 od 25. novembra 2005. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, dok je žalba tužioca od 23. marta 2006. godine odbijena, čime je potvrđeno rešenje Opštinskog suda u Novom Sadu - Odeljenje u Bačkom Petrovcu P. 79/04 od 6. marta 2006. godine, sa obrazloženjem da nisu ispunjeni zakonski uslovi za vraćanje u pređašnje stanje, ali da su osnovani žalbeni navodi zato što propuštanjem dostavljanja poziva za ročište stranci nije data mogućnost da raspravlja pred sudom.

Ponovni prvostepeni postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu - Sudska jedinica u Bačkom Petrovcu, na koji je u međuvremenu, nakon 1. januara 2010. godine i izvršene reorganizacije u pravosuđu, prešla nadležnost za odlučivanje a predmet je dobio novi broj P. 58882/10.

Kako na ročište zakazano za 21. mart 2011. godine nisu pristupili uredno pozvani punomoćnici parničnih stranaka, sud je na zapisniku doneo rešenje kojim je konstatovao da se tužba smatra povučenom.

Tužilac je 6. maja 2011. godine izjavio žalbu protiv rešenja o povlačenju tužbe.

Viši sud u Novom Sadu je rešenjem Gž. 2795/11 od 18. avgusta 2011. godine vratio spise predmeta prvostepenom sudu, radi otklanjanja procesnog nedostatka, odnosno da prvostepeni sud sačini pismeni otpravak rešenja, budući da je protiv istog dozvoljena žalba, što je Osnovni sud u Novom Sadu - Sudska jedinica u Bačkom Petrovcu i učinio izradom rešenja P. 58882/10 sa datumom od 25. oktobra 2011. godine.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Gž. 118/12 od 19. aprila 2012. godine žalba tužioca je odbijena kao neosnovana i potvrđeno je ožalbeno rešenje Osnovnog suda u Novom Sadu - Sudska jedinica u Bačkom Petrovcu P. 58882/10 od 21. marta 2011. godine.

U obrazloženju drugostepenog rešenja, između ostalog, navedeno je: da žalbeni navodi da je prvostepeni sud, s obzirom na to da je došlo do promene postupajućeg sudije bio dužan da pozove parnične stranke lično radi saslušanja i da je iz tog razloga pobijano rešenje zahvaćeno bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 7) Zakona o parničnom postupku, nisu osnovani, niti je to od uticaja na pravilnost i zakonitost pobijanog rešenja koje je doneto na osnovu člana 296. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Pismeni otpravak drugostepenog rešenja je 13. decembra 2013. godine dostavljen punomoćniku tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe, sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je zajemčeno svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 36. Ustava je zajemčena jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (stav 1.), kao i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (stav 2.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da ako stranka ima zakonskog zastupnika, odnosno punomoćnika dostavljanje se vrši zakonskom zastupniku, odnosno punomoćniku, ako u zakonu nije što drugo određeno (član 132. stav 1.); da će se tužba, platni nalog, vanredni pravni lek, presuda i rešenje protiv kog je dozvoljena posebna žalba, dostaviti stranci, zakonskom zastupniku, odnosno punomoćniku, a ostala pismena dostaviće se lično kad je to ovim ili drugim zakonom izričito određeno, ili kad sud smatra da je zbog priloženih isprava potrebna veća opreznost (član 136. stav 1.); da ako na ročištu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tužilac i tuženi, tužba se smatra povučenom (član 296. stav 2.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 8. oktobra 2004. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Novom Sadu - Odeljenje u Bačkom Petrovcu i da je okončan donošenjem rešenja Višeg suda u Novom Sadu Gž. 118/12 od 19. aprila 2012. godine, koje je punomoćniku tužioca dostavljeno tek 13. decembra 2013. godine, iz čega proizlazi da je postupak trajao više od devet godina.

Navedeno trajanje parničnog postupka od preko devet godin a, samo po sebi, može da ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja za podnosioca prava o kojima se u postupku odlučuje.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku, u konkretnom slučaju, Ustavni sud je uvidom u spise predmeta zaključio da u parnici nije bilo složenih pravnih i činjeničnih pitanja koja bi uslovila njeno dugo trajanje, budući da je tokom sprovedenog postupka samo saslušan tužilac u svojstvu parnične stranke i da je bilo određeno medicinsko veštačenje. Naime, zbog izostanka punomoćnika parničnih stranaka sa ročišta i donošenja (dva puta) rešenja o povlačenju tužbe, postupak je praktično vođen jedino radi odlučivanja o žalbama protiv rešenja o povlačenju tužbe.

Ustavni sud je ocenio da je podnosilac ustavne žalbe imao legitiman interes da nadležni sud u razumnom roku okonča postupak, kao i da je izostanak punomoćnika podnosioca ustavne žalbe sa ročišta, zbog čega je oba puta doneto rešenje da se tužba smatra povučenom, značajno doprinelo produženju trajanja parnice. Naime, nakon što je reš enjem Višeg suda u Novom Sadu Gž. 1056/10 od 4. novembra 2010. godine, žalba tužioca od 7. de cembra 2005. godine usvojena i predmet vraćen na ponovno suđenje, punomoćnik tužioca je neopravdano izostao već sa prvog narednog ročišta za glavnu raspravu zakazanog za 21. mart 2011. godine, što je i uslovilo da se ovaj postupak pravnosnažno okonča iz procesnog razloga.

Osnovni razlog dugom vremenskom trajanju osporenog postupka je, po oceni Ustavnog suda, neažurno postupanje kako prvostepenog, tako (naročito) i drugostepenog suda koji nije odlučio o žalbi podnosioca u roku koji bi se mogao smatrati razumnim. Naime, Viši sud u Novom Sadu je nakon skoro pu nih pet godina, rešenjem Gž. 1059/10 od 4. novembra 2010. godine, konačno odlučio o žalbi tužioca od 7. decembra 2005. godine izjavljenoj protiv rešenja o povlačenju tužbe P. 79/04 od 25. novembra 2005. godine. Drugostepeni sud je, tokom postupka, još jednom odlučivao o žalbi protiv rešenja o povlačenju tužbe, rešenjem Gž. 118/12 od 19. aprila 2012. godine, tako što je žalba tužioca odbijena kao neosnovana i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Novom Sadu - Sudska jedinica u Bačkom Petrovcu P. 58882/10 od 21. marta 2011. godine, što se po sebi ne može smatrati nerazumno dugim rokom. Međutim, pismeni otpravak navedenog drugostepenog rešenja je izrađen i dostavljen strankama u postupku tek posle godinu dana i osam meseci, što je preterano dug rok za izradu i dostavljanje bilo koje sudske odluke, a naročito rešenja procesne prirode. Prvostepeni sud je takođe doprineo dužini trajanja oba drugostepena postupka, imajući u vidu da su mu spisi predmeta prvo vraćeni radi sprovođenja izviđajnih radnji, a potom otklanjanja procesnih nepravilnosti, odnosno izrade pismenog otpravka ožalbenog rešenja.

Ustavni sud nalazi da je period odlučivanja drugostepenog parničnog suda u Novom Sadu o žalbi protiv rešenja o povlačenju tužbe, u trajanju od skoro pet godina, predug i ne može biti ničim opravdan. Praksa Evropskog suda za ljudska prava je sličnog stanovišta (videti presudu u predmetu Jelavić-Mitrović protiv Hrvatske, od 13. januara 2005. godine, stav 28, te presudu u predmetu Markoski protiv Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, od 2. novembra 2006. godine, stav 38.).

Ustavnopravna ocena ukupno sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari, nužno dovodi do zaključka da u konkretnom slučaju parnica nije zadovoljila standard suđenja u razumnom roku, što je prvenstveno posledica neefikasnog i nedelotvornog postupanja drugostepenog suda.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu - Sudska jedinica u Bačkom Petrovcu u predmetu P. 58882/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Novom Sadu - Odeljenje u Bačkom Petrovcu P. 79/04 ).

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u prvom delu tačk e 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dos tavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, posebno dužinu trajanja osporenog postupka , neažurnost nadležn ih sudova, kao i ponašanje punomoćnika podnosioca ustavne žalbe koje je uslovilo da se parnica okonča povlačenjem tužbe. Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu kompenzaciju podnosiocu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu nedelotvornim postupanjem nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Razmatrajući navode ustavne žalbe u odnosu na osporeno rešenje Višeg suda u Novom Sadu Gž. 118/12 od 19. aprila 2012. godine, Ustavni sud ocenjuje da se podnosilac, nezadovoljan ishodom vođenog parničnog postupka, u suštini žali na povredu prava na pravično suđenje zajemčenog odredbama člana 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu konstatuje da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da preispituje zaključke i ocene redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, kao ni način na koji su redovni sudovi primenili merodavno pravo u postupku u kome su odlučivali o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe. Ovakvog stanovišta je i Evropski sud za ljudska prava (videti odluku u predmetu Pronina protiv Rusije, broj 65167/01). Zadatak Ustavnog suda je, međutim, da ispita da li je u konkretnom postupku od strane redovnih sudova primena procesnog, odnosno materijalnog prava bila proizvoljna ili diskriminaciona u odnosu na podnosioce ustavne žalbe, čime bi ukazala na očiglednu nepravičnost u postupanju redovnih sudova, a time i na povredu prava na pravično suđenje.

Razmatrajući u tom pravcu navode ustavne žalbe, Ustavni sud je konstatovao d a se u ustavnoj žalbi ponavljaju žalbeni navodi koji su bili predmet ocene u redovnom sudskom postupku, po žalbi protiv prvostepenog rešenja o povlačenju tužbe i našao da je Viši sud u Novom Sadu u osporenom rešenju Gž. 118/12 od 19. aprila 2012. godine dao detaljne, jasne i logične zaključke , zasnovane na ustavnopravno prihvatljivoj primeni merodavnog procesnog prava, na osnovu kojih je žalbu tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, odbio i potvrdio rešenje o povlačenju tužbe Osnovnog suda u Novom sadu - Sudska jedinica u Bačkom Petrovcu P. 58882/10 od 21. marta 2011. godine. Naime, drugostepeni sud je u obrazloženju svoje odluke dao pravno argume ntovane razloge zbog čega se po zakonu smatra da je tužba povučena, kao i zašto nisu osnovani žalbeni navodi da je sud, zbog promene postupajućeg sudije, bio dužan da na naredno ročište pozove odmah i parnične stranke radi saslušanja a ne samo njihove punomoćnike.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosioca ustavne žalbe ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi kojima se argumentuju tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje, već da se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao revizijski parnični sud još jednom oceni zakonitost osporenog akta.

U pogledu navoda ustavne žalbe koji se odnose na različito postupanje nadležnih sudova u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac nije pružio bilo kakve dokaz e za svoju tvrdnju , a što je osnovni preduslov za isticanje povrede prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

U odnosu na istaknutu povredu prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se označenim pravom jemči dvostepenost u odlučivanju, odnosno pravo da se u postupku po žalbi ili drugom propisanom pravnom sredstvu, pred organom više instance, ispita zakonitost prvostepene odluke, što ne podrazumeva i pravo na pozitivan ishod drugostepenog postupka za lice koje je izjavilo pravno sredstvo, ako za to nije bilo osnova. U konkretnom slučaju, nesporno je da je podnosilac ustavne žalbe imao i iskoristio pravo na preispitivanje zakonitosti prvostepenog rešenja o povlačenju tužbe.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u odnosu na osporeno drugostepeno rešenje jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.