Povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao sedam godina i pet meseci. Sud je konstatovao periode neaktivnosti i neefikasnosti sudova, te dosudio podnosiocu naknadu nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. K. iz Vranja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. januara 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. K. i utvrđuje da je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Vranju u predmetu K. 28/14, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. K. iz Vranja podneo je Ustavnom sudu, 7. jula 2015. godine, preko punomoćnika V. Đ, advokata iz Vranja, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Vranju u predmetu K. 28/14, prava na suđenje bez odugovlačenja, prava na učešće u upravljanju javnim poslovima i prava na rad, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 33. stav 6, člana 53. i člana 60. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac je 25. jula 2015. godine dopunio ustavnu žalbu, osporavajući i presude Višeg suda u Vranju K. 28/14 od 19. septembra 2014. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1. 1278/14 od 8. aprila 2015. godine, ističući da mu je navedenim presudama povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavnom žalbom se osporavaju trajanje krivičnog postupka koji je vođen protiv podnosioca i sudske odluke kojima je podnosilac pravnosnažno oglašen krivim zbog izvršenog krivičnog dela silovanje u pokušaju i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, dok je prema njemu odbijena optužba za krivično delo protivpravno lišenje slobode, zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Ističući povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na suđenje bez odugovlačenja, podnosilac ustavne žalbe navodi da je krivični postupak protiv njega trajao skoro osam godina, čemu on, svojim ponašanjem, kao okrivljeni, nije doprineo, a da su u određenim periodima sudovi bili potpuno neaktivni.

U ustavnoj žalbi se, takođe, navodi, da je, zbog dugog trajanja predmetnog krivičnog postupka, podnosilac imao veće troškove i da nije mogao da se zaposli, niti da uzme učešće u upravljanju javnim poslovima.

Osporavajući presudu Višeg suda u Vranju K. 28/14 od 19. septembra 2014. godine, podnosilac, pored ostalog, navodi da je izreka presude nejasna i u osuđujućem delu kontradiktorna sa izrekom presude u odbijajućem delu, kao i sa obrazloženjem presude, da presuda nema razloge o odlučnim činjenicama, a da su dati razlozi nejasni, da je obrazloženje presude takođe kontradiktorno, da se u njemu samo interpretiraju iskazi, i to samo pojedinih svedoka, oštećene i odbrane, i to samo u nekim segmentima, dok se iskazi ostalih svedoka ne analiziraju u meri u kojoj je potrebno rasvetljavanje činjenica koje idu u korist optuženog, te da je kazna koja je podnosiocu izrečena za navedeno krivično delo veoma visoka. Podnosilac, takođe, navodi da prvostepeni sud nije raspravio sva sporna pitanja na koja mu je ukazano rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž1. 756/13 od 30. januara 2014. godine, te da je i činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno, što je dovelo do pogrešne primene krivičnog zakona i osude na kaznu zatvora.

Osporavajući presudu Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 1278/14 od 8. aprila 2015. godine, podnosilac ističe da je ista faktički neobrazložena, jer ne daje odgovore na navode žalbe.

Ustavnom žalbom se traži da Ustavni sud utvrdi da su podnosiocu povređena označena ustavna prava i dosudi mu naknadu štete u iznosu od 600.000,00 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz navoda ustavne žalbe, dostavljene dokumentacije i uvidom u spise predmeta Višeg suda u Vranju K. 28/14, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem istražnog sudije Okružnog suda u Vranju Ki. 84/07 od 9. novembra 2007. godine određeno je sprovođenje istrage protiv ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo silovanje u pokušaju iz člana 178. stav 1. u vezi člana 30. Krivičnog zakonika, te je prema njemu određen pritvor u trajanju od 30 dana, koji mu se ima računati od 8. novembra 2007. godine, kada je lišen slobode.

Rešenjem istražnog sudije Okružnog suda u Vranju K. 84/07 od 27. novembra 2007. godine pritvor prema podnosiocu je ukinut.

Optužnica Okružnog javnog tužilaštva u Vranju Kt. 207/07 od 13. decembra 2007. godine stupila je na pravnu snagu donošenjem rešenja veća Okružnog suda u Vranju Kv. 7/08 od 14. januara 2008. godine, kojim je odbijen kao neosnovan prigovor branioca okrivljenog.

Od stupanja optužnice na pravnu snagu do donošenja prve prvostepene presude Višeg suda u Vranju K. 26/10 od 16. januara 2012. godine, kojom je podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim zbog izvršenog krivičnog dela silovanje u pokušaju, u sticaju sa krivičnim delom protivpravno lišenje slobode, i osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci, glavni pretres je zakazan 22, a održan deset puta. Prvi put glavni pretres je odložen na molbu okrivljenog radi angažovanja novog branioca, dok je dva puta sa glavnog pretresa okrivljeni izostao (jednom neopravdano).

Dopisom Apelacionog suda u Nišu Kž1. 1256/12 od 12. decembra 2012. godine spisi predmeta su, bez razmatranja izjavljenih žalbi, vraćeni prvostepenom sudu radi izdvajanja iz spisa predmeta dokaza na kojima se sudska odluka ne može zasnivati.

Rešenjem Višeg suda u Vranju K. 26/10 od 25. decembra 2012. godine iz spisa predmeta izdvojene su službene beleške o obaveštenju primljenom od građana i spisi predmeta su 26. februara 2013. godine dostavljeni drugostepenom sudu, radi odlučivanja o izjavljenim žalbama.

Rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž1. 756/13 od 30. januara 2014. godine usvojene su žalbe optuženog i njegovog branioca, ukinuta je presuda Višeg suda u Vranju K. 26/10 od 16. januara 2012. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku, glavni pretres je zakazan pet puta. Prvi put glavni pretres je odložen na molbu okrivljenog radi angažovanja novog branioca, dok je dva puta odložen zbog opravdane sprečenosti njegovog branioca.

Osporenom presudom Višeg suda u Vranju K. 28/14 od 19. septembra 2014. godine podnosilac ustavne žalbe je oglašen krivim zbog izvršenog krivičnog dela silovanje u pokušaju i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, dok je prema njemu odbijena optužba za krivično delo protivpravno lišenje slobode.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1. 1278/14 od 8. aprila 2015. godine ožalbena prvostepena presuda preinačena je u delu odluke o kazni, tako što je podnosilac osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, dok je u preostalom delu prvostepena presuda potvrđena.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu podnosilac poziva, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja (član 33. stav 6.); da građani imaju pravo da učestvuju u upravljanju javnim poslovima i da pod jednakim uslovima stupaju u javne službe i na javne funkcije (član 53.); da se pravo na rad jemči, u skladu sa zakonom (stav 1.), da svako ima pravo na slobodan izbor rada (stav 2.), da su svima, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta (stav 3.), da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa i da se niko se tih prava ne može odreći (stav 4.), da se ženama, omladini i invalidima omogućuju posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom (stav 5.) (član 60.).

5. Razmatrajući navode podnosioca i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je imao u vidu da ocena razumnog trajanja sudskog postupka zavisi od niza činilaca, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja sudova koji vode postupak, kao i značaja prava za podnosioca. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je predmetni krivični postupak pokrenut 9. novembra 2007. godine, donošenjem rešenja da se protiv podnosioca ustavne žalbe sprovede istraga, a da je okončan osporenom presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1. 1278/14 od 8. aprila 2015. godine, koja je podnosiocu ustavne žalbe dostavljena 26. juna 2015. godine.

Imajući u vidu da je podnosiocu, kao okrivljenom u krivičnom postupku, bilo stavljeno na teret krivično delo silovanje u pokušaju, nadležni sud je trebalo da raspravi niz složenih činjeničnih pitanja i izvede više dokaza radi donošenja odluke o postojanju krivičnog dela i krivici izvršioca, ali Ustavni sud nalazi da se, u konkretnom slučaju, dužina trajanja krivičnog postupka ne može opravdati složenošću tih pitanja i obimom dokaznog postupka.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe u toku predmetnog krivičnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac, u bitnom, s izuzetkom jednog neopravdanog izostanka sa glavnog pretresa, nije doprineo njegovom dugom trajanju. Ustavni sud je, takođe, ocenio da je podnosilac, s obzirom na to da je bio okrivljeni u osporenom krivičnom postupku, imao opravdani interes da isti bude okončan u što kraćem roku.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud je utvrdio da je predmet optužbe dva puta razmatran pred dve sudske instance i da postupanje Okružnog suda u Vranju u predmetnom krivičnom postupku nije bilo efikasno. Naime, Okružni sud u Vranju nije pokazao potrebnu ažurnost u sprovođenju dokaznog postupka, s obzirom na to da je u 2008. i 2009. godini gravni pretres održan samo četiri puta. Po oceni Ustavnog suda, ni Viši sud u Vranju, u 2010. i 2011. godini, nije pokazao zadovoljavajuću efikasnost u obezbeđivanju procesnih pretpostavki za održavanje glavnog pretresa (šest puta je održan u toku dve godine). Ustavni sud je, takođe, utvrdio da su nakon više od osam meseci od dostavljanja drugostepenom sudu, radi odlučivanja po izjavljenim žalbama protiv prvostepene presude, spisi predmeta K. 26/10 vraćeni Višem sudu u Vranju radi otklanjanja nedostataka koji su sprečavali odlučivanje drugostepenog suda, te da su nakon donošenja rešenja o izdvajanju dokaza na kojima se presuda ne može zasnivati, spisi predmeta dostavljeni Apelacionom sudu u Nišu (26. februara 2013. godine), koji je rešenjem od 30. januara 2014. godine ukinuo prvostepenu presudu, iz čega se zaključuje da se gotovo dvogodišnje trajanje drugostepenog postupka može pripisati delom neurednom vođenju dokaznog postupka od strane prvostepenog suda, a delom neažurnom postupanju drugostepenog suda. Ustavni sud takođe ukazuje na to da u prvobitno vođenom prvostepenom postupku Okružni sud u Vranju u predmetu K. 26/10 nije preduzimao sve neophodne mere za obezbeđivanje procesnih pretpostavki za održavanje glavnog pretresa. Naime, iako je sud novčano kažnjavao pozvane svedoke zbog neopravdanog izostanka, propuštao je da istovrsne mere primeni prema sudskom veštaku, zbog čijih nedolazaka u periodu od 26. novembra 2010. do 8. juna 2011. godine nije bilo moguće održati glavni pretres.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da se period od sedam godina i pet meseci, koliko je proteklo od donošenja rešenja o sprovođenju istrage do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, u okolnostima konkretnog slučaja, i pored nesumnjive činjenične složenosti predmeta odlučivanja, može okarakterisati kao nerazumno dug. Stoga je Ustavni sud utvrdio da je u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Vranju u predmetu K. 28/14 (ranije predmet Okružnog suda u Vranju K. 26/10) podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu. Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio da i pored višegodišnjeg trajanja krivičnog postupka, koje je delimično opravdano činjeničnom složenošću predmetne krivičnopravne stvari, Okružni, a potom i Viši sud u Vranju nije pokazao potrebnu ažurnost u periodu od 2008. do 2012. godine, zbog čega je trajanje osporenog sudskog postupka neopravdano produženo, te po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac pretrpeo. Ustavni sud je imao u vidu i sopstvenu praksu, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. Ispitujući ispunjenost pretpostavki za odlučivanje o delu ustavne žalbe u kojem se ističe povreda prava na pravično suđenje osporenim presudama, Ustavni sud je ocenio da ustavna žalba ne sadrži nijedan ustavnopravno prihvatljiv razlog kojim se argumentovano ukazuje na povredu navedenog ustavnog prava, već da podnosilac, nezadovoljan ishodom krivičnog postupka koji je vođen protiv njega, od Ustavnog suda u suštini zahteva da postupa kao instancioni sud i još jednom preispita valjanost utvrđenog činjeničnog stanja i ocenu izvedenih dokaza u krivičnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, a što je sve već bilo predmet ocene pred nadležnim sudom pravnog leka, koji je o tome u osporenoj drugostepenoj presudi dao dovoljne razloge, koje Ustavni sud ne smatra proizvoljnim.

Ustavni sud se nije upuštao u ocenu istaknute povrede prava iz člana 33. stav 6. Ustava, imajući u vidu da je navedena odredba identična sadržini prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

U pogledu istaknutih povreda prava na učešće u upravljanju javnim poslovima i prava na rad, zajemčenih odredbama čl. 53. i 60. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se, imajući u vidu prirodu osporenih akata, kojima je odlučivano o osnovanosti optužbe protiv podnosioca, navodi ustavne žalbe ne mogu dovesti u vezu sa Ustavom utvrđenom sadržinom navedenih prava.

Stoga je ustavna žalba u delu koji se odnosi na povredu prava na pravično suđenje, kao i prava iz člana 33. stav 6. i čl. 53. i 60. Ustava odbačena, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, zbog nedostatka pretpostavki utvrđenih Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje, i rešeno je kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti