Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku
Kratak pregled
Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko 11 godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete, a nadležnim sudovima naloženo je hitno okončanje postupka.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenica predsednika S uda dr Marija Draškić, zamenica predsednika Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Radomana Spalevića iz Vladimirovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. juna 201 3. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba Radomana Spalevića i utvrđuje da je podnosiocu ustavne žalbe u postupku koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu P. 6001/10 (ranije predmet Prvog opštinskog sud a u Beogradu P. 8013/01) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.
3. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.
O b r a z l o ž e nj e
1. Radoman Spalević iz Vladimirovca, preko punomoćnika Stevana Jakovljevića, advokata iz Pančeva, podneo je Ustavnom sudu, 14. oktobra 2010. godine ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupk u koji se vodio pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 6001/10.
U ustavnoj žalbi je navedeno da je tužba u predmetnom parničnom postupku podneta 2001 . godine, da su do podnošenja ustavne žalbe donete dve prvostepen e presud e, koje su kasnije ukinut e, te da se i posle deset godina postupak vodi pred prvostepenim sudom. Podnosilac je istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete prouzrokovane povredom označenog ustavnog prava.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 - US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 6001/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:
Podnosilac ustavne žalbe, kao tužilac, je 9. oktobra 200 1. godine podneo tužbu Prvom o pštinskom sudu u Beogradu protiv tužene Savezne republike Jugoslavije - Savezna uprava carina (kasnije je kao tužena označena Republika Srbija – Uprava carina), kojom je tražio da sud obaveže tuženu da tužiocu, na ime naknade štete prouzrokovane prodajom njegovog motornog vozila i nemogućnosti registracije tog vozila, isplati iznos od 200.000 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20. februara 2001. godine. Povodom ove tužbe formiran je predmet P. 8013/01 .
Do donošenja prve prvostepene presude u ovom predmetu zakazano je osam ročišta (za 18. decembar 2001. godine, 18. mart, 6. jun, 28. oktobar i 21. novembar 2002. godine, 16. jun, 18. septembar i 14. novembar), od kojih su četiri održan a. Od četiri neodržana ročišta, jedno , zakazano za 28. oktobar 2002. godine, nije održano jer nije došao uredno pozvani punomoćnik tužioca.
Prvi opštinski sud u Beogradu je 14. novembra 200 3. godine zaključio glavnu raspravu i istog dana doneo presudu P. 8013/01, kojom je odbio tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan . Protiv ove presude tužilac je 4. marta 2004. godine izjavio žalbu, koja je rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 3438/04 od 15. juna 2004. godine usvojena, te je označena prvostepna presuda ukinuta, a predmet je vraćen istom sudu na ponovno suđenje.
U ponovnom postupku predmet je dobio broj P. 7910/04. U ovoj fazi postupka zakazana su devet ročišta ( za 14. decembar 2004. godine, 22. septembar i 24. novembar 2005. godine, 24. januar, 28. mart, 16. maj, 20. jun, 20. septembar i 6. novembar 2006. godine), od kojih su šest održan a. Dva uzastopna ročišta (zakazana za 20. jun i 20. septembar 2006. godine) nisu održana, i to prvo, jer nije došao uredno pozvani tužilac, a bilo je određeno izvođenje dokaza saslušanjem tužioca, dok drugo nije održano na zahtev tužioca. Prvi opštinski sud u Beogradu je zaključio glavnu raspravu 6. novembra 2006. godine, a presudu P. 7910/04, kojom je usvojio tužbeni zahtev tužioca, je doneo 13. novembra 2006. godine. Protiv ove presude tužena je izjavila žalbu. Okružni sud u Beogradu je, rešenjem Gž. 1745/07 od 6. juna 2008. godine, usvojio ovu žalbu, ukinuo presudu Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 7910/04 od 13. novembra 2006. godine i predmet vratio istom sudu na ponovno su đenje. Spisi predmeta su dostavljeni prvostepenom sudu 19. decembra 2008. godine.
U drugom ponovnom postupku predmet je dobio broj P. 10534/08, a Prvi opštinski sud u Beogradu je zakazao četiri ročišta, od kojih je samo prvo, zakazano za 26. februar 2009. godine, održano. Ročište zakazano za 6. april 2009. god ine nije održano jer je tužilac pre početka ročišta predao podnesak sudu, te je tuženi tražio da mu se ostavi rok kako bi mogao da se izjasni na navode iz tog podneska, dok ročišta zakazan a za 18. maj i 12. oktobar 2009. godine nisu održana kako bi se ponovo zatraži o od Ministarstva unutrašnjih poslova određeni izv eštaj.
U 2010. godini, nakon uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbiji, prvostepeni postupak je nastavljen pred Prvim o snovnim sudom u Beogradu, a predmet je dobio broj P. 6001/10. Do zaključenja glavne rasprave zakazana su šest ročišta (za 30. mart, 2. jul, 13. septembar, 4. novembar i 17. decembar 2010. godine i 1. februar 2011. godine), od kojih su tri održana. Ročište zakazano za 13. septembar 2010. godine nije održano jer tužilac nije uplatio naknadu za veštačenje, te ovaj dokaz nije sproveden. Tužilac je naknadu uplatio pre naredno zakazanog ročišta (za 4. novembar 2010. godine), ali određeni veštak nije imao dovoljno vremena da sprovede veštačenje. Ročište zakazano za 17. decembar 2010. godine nije održano jer je tužilac pre početka zakazanog ročišta predao podnesak kojim je preinačio tužbu, te je tužena tražila rok da se izjasni na navode iz podneska. Glavna rasprava u ovom predmetu zaključena je 1. februara 2011. godine, a Prvi osnovni sud u Beogradu je istog dana doneo presudu P. 6001/10, kojom je usvojio tužbeni zahtev tužioca. Presuda je dostavljena parničnim strankama 1, odnosno 2. juna 2011. godine.
Protiv ove presude tužena je izjavila žalbu 2. juna 2011. godine, te su spisi predmeta 23. avgusta 2011. godine dostavljeni Višem sudu u Beogradu radi odlučivanja o izjavljenoj žalbi, a predmet je dobio broj Gž. 11706/11. Drugos tepeni postupak je u toku.
4. Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je konstatovao da je predmetni postupak, od podnošenja tužbe 9. oktobra 20 01. godine, do podnošenja ustavne žalbe 14. oktobra 2010. godine, trajao devet godina, kao i da taj postupak još nije okončan.
Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da je parnični sudski postupak po svojoj prirodi jedinstvena celina, te da počinje pokretanjem postupka - podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka, u konkretnom slučaju, uzme u obzir celokupni period trajanja postupka od podnošenja tužbe, pa nadalje.
Trajanje parničnog postupka, u okolnostima konkretnog slučaja, od 11 i po godina, koliko je do sada predmetni postupak trajao, ukazuje da taj postupak nije okončan u granicama razumnog roka, a što potvrđuje i činjenica da je čak tri puta vođen prvostepeni postupak, koji je ukupno trajao skoro sedam godina. Ustavni sud ukazuje i na izvesnu neažurnost drugostepenog suda, Okružnog suda u Beogradu, koji je spise predmeta, nakon donošenja drugog drugostepenog rešenja, vratio prvostepenom sudu tek posle šest meseci.
Ustavni sud je ocenio i da je podnosilac ustavne žalbe u određenoj meri doprineo navedenoj dužini trajanja postupka, jer sedam ročišta nije održano iz razloga koji se mogu pripisati njegovoj krivici (neodazivanje na poziv suda, neuplaćivanje naknade za izvođenje dokaza, dostavljanje podnesaka pred početak ročišta) , čime je doprineo da postupak nešto više od godinu dana duže traje.
Međutim, prema oceni Ustavnog suda, navedeno trajanje postupka ne može biti opravdano opisanim doprinosom podnosioca.
6. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je nedelotvornim i neefikasnim postup anjem parničnog suda u označenom postupku podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1 . Zakon o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.
Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde i državne uprave.
Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka, kao i doprinos podnosioca. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava, učinjenu neefikasnim postupanjem parničnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu sopstvenu praksu, kao i kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.
S obzirom na to da je predmetni parnični postupak još u toku, Ustavni sud je kao način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke naložio nadležnim sudovima da preduzmu mere kako bi se predmetni parnični postupak okončao u najkraćem roku.
7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.
ZAMENICA
PREDSEDNIKA VEĆA
dr Marija Draškić