Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku za naknadu za nacionalizovanu imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku koji traje preko 17 godina. Kao ključne razloge za odugovlačenje, Sud navodi duge periode potpune neaktivnosti suda, kao i neefikasno vođenje postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4447/2011
24.12.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko već e, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manoj lović Andrić, dr Olivera Vučić , Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. G. iz Z, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. decembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba G. G. i utvrđuje da je u vanparničnom postupku koji se vodi pred O snovnim sudom u Kraljevu - Sudska jedinica Raška u predmetu R1. 168/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se vanparnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. G. G. iz Z. je 30. septembra 20 11. godine, preko punomoćnika D. G. iz Z, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu, dopunjenu 22. jula 2013. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodi pred O snovnim sudom u Kraljevu - Sudska jedinica Raška u predmetu R1. 168/10 ( ranije predmet R1. 140/96 Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici).

Podnosilac je naveo da je osporeni postupak za određivanje naknade za oduzeto zemljište započet po njegovom predlogu još 9. maja 1996. godine pred Opštinskim sudom u Kosovskoj Mitrovici, potom nastavljen pred Osnovnim sudom u Kraljevu - Sudska jedinica Raška, a da još uvek nije okončan. Predmet je vraćan dva puta na ponovno suđenje, ali o naknadi nije odlučeno, i to, po mišljenju podnosioca, zbog odugovlačenja na strani suda. Podnosilac predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenog prava, naloži nadležnom sudu da okonča postupak u najkraćem roku i "utvrdi naknadu materijalnih troškova prouzrokovanih isključivo neefikasnošću suda i bespotrebnim odugovlačenjem postupka". Podneskom od 28. novembra 2013. godine podnosilac je tražio i utvrđenje povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 72. stav 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', broj 103/13), pribavio spise predmeta Osnovnog suda u Kraljevu - Sudska jedinica Raška R1. 168/10 (ranije predmet Opštinskog sud a Kosovskoj Mitrovici R. 140/96) i, nakon izvršenog uvida, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je, u svojstvu predlagača, podneskom od 13. maja 1996. godine, pred Opštinskim sudom u Kosovskoj Mitrovici (u daljem tekstu: Opštinski sud) pokrenuo vanparnični postupak protiv protivnika predlagača Opštine Kosovska Mitrovica, radi određivanja naknade za nacionalizovanu imovinu ranijeg korisnika J.G, čiji je on pravni sledbenik. Nakon sedam zakazanih ročišta, od kojih dva nisu održana (zbog izostanka protivnika predlagača i zato što nije prispeo u sud traženi dokaz - rešenje o nacionalizaciji), doneto je rešenje Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici R. 140/96 od 20. decembra 1996. godine, kojim je obavezan protivnik predlagača da predlagaču isplati naknadu u određenom iznosu. Rešenjem Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici Gž. 148/97 od 25. aprila 1997. godine, u postupku po žalbi protivnika predlagača, ukinuto je navedeno prvostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovni postupak.

Do donošenja novog rešenja Opštinskog suda R. 286/97 od 28. januara 1999. godine, bila su zakazana četiri ročišta (jedno nije održano zbog nedostatka dokaza da je protivnik predlagača pozvan). Rasprava je zaključena 28. januara 1999. godine, međutim Opštinski sud je nakon toga zakazao novo ročište za 2. oktobar 2001. godine, na kome je konstatovano da se ročište neće održati i da se neće otvarati nova glavna rasprava u toj pravnoj stvari, s obzirom na to da su na prethodnoj raspravi provedeni svi dokazi i date završne reči stranaka. Takođe je konstatovano da su spisi predmeta bili izmešteni u Opštinskom sudu u Novom Pazaru, a da su isti, na zahtev predlagača, dostavljeni Opštinskom sudu u Kosovskoj Mitrovici u septembru 2001. godine. Rešenjem Opštinskog suda R. 286/97 sa formalnim datumom od 28. januara 1999. godine, određena je naknada za oduzeto zemljište koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu nacionalizacije i obavezan protivnik predlagača da isplati naknadu predlagaču, ovde podnosiocu ustavne žalbe, u određenom iznosu, sa kamatom počev od 22. decembra 1996. godine. Odlučujući o žalbama oba učesnika u postupku, Okružni sud u Kosovskoj Mitrovici je rešenjem Gž. 25/02 od 13. juna 2002. godine ukinuo navedeno rešenje, jer je između zaključenja glavne rasprave i faktičkog donošenja rešenja prošlo više od 3 godine, tako da iznos naknade koji je određen predlagaču ne odgovara sadašnjim cenama po kojima se određuje naknada za nacionalizovano i eksproprisano zemljište. Pritom, i dalje je ostalo sporno da li je predlagaču za navedeno zemljište isplaćena naknada ili nije, jer nenalaženje predmeta formiranog povodom oduzimanja zemljišta, ne znači automatski da pravične naknade u tom postupku nije bilo. Navedeno rešenje je uručeno predlagaču 18. novembra 2002. godine.

Postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Kraljevu - Sudska jedinica Raška (u daljem tekstu: Osnovni sud) pod brojem R1. 168/10 (96), a prvo ročište je zakazano za 11. novembar 2010. godine. Za period od prethodnih osam godina, u spisima predmeta nema bilo kakvog traga ni dokaza o sudskoj aktivnosti. Do zaključenja glavne rasprave 20. septembra 2013. godine, Osnovni sud je zakazao 27 ročišta, od kojih je održano 13, dok prostala ročišta nisu održana zbog neoblagovremene dostave traženih podataka od strane nadležnih organa, nedostavljanja nalaza veštaka i spisa predmeta, kao i izostanka uredno pozvanih veštaka, odnosno dostavljanja nalaza veštaka neposredno pred sudsko ročište. Na održanim ročištima je određeno i sporovedeno građevinsko i poljoprivredno veštačenje tržišne cene katastarske parcele predlagača. Osnovni sud je, najpre, poverio veštačenje Gradskom zavodu za veštačenje Beograd, koji je odbio zadatak zbog prezauzetosti, a zatim Zavodu za sudska veštačenja Novi Sad. Rešavajući po predlozima predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe, nezadovoljnog datim nalazom, sud je odredio još dva veštačenja i menjao ličnost veštaka građevinske struke. Takođe, Osnovni sud je sproveo i usaglašavanje nalaza i mišljenja veštaka. Nakon zaključenja glavne rasprave, pismeni otpravak rešenja još uvek nije urađen.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku (''Službeni glasnik SRS'', br. 25/82 i 48/88 i ''Službeni glasnik RS'', br. 46/95 i 18/05) je propisano da se u vanparničnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja predmetnog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji se, saglasno članu 506. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), primenjuje na predmetni vanparnični postupak, propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.) .

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedene odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je period za ocenu razumnosti dužine trajanja sudskog postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka i traje do njegovog okončanja, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja ovog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog vanparničnog postupka, od podnošenja predloga za određivanje naknade, 13. maja 1996. godine, pa nadalje.

Vanparnični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba traje 17 godina i sedam meseci i još uvek nije završen, što samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Stoga, Ustavni sud ocenjuje da, iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava o kom se raspravlja za podnosioca, trajanje postupka u ovom vanparničnom predmetu, koji još nije pravnosnažno okončan, ne može biti opravdano nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu.

U ovoj pravnoj stvari je bilo relativno složenih činjeničnih i pravnih pitanja, s obzirom na to da nema originalne dokumentacije - predmeta povodom izvršene nacionalizacije i eventualne isplate pravične naknade bivšem vlasniku, tako da se ove činjenice utvrđuju drugim, manje pouzdanim dokaznim sredstvima.

Za podnosioca ustavne žalbe koji je inicirao ovaj postupak, radi određivanja naknade za oduzetu nepokretnost - katastarsku parcelu broj 2521/1 KO Kosovska Mitrovica, površine 0.29.04ha, a za koju tvrdi da je nacionalizovana 1959. godine i da je predata u posed Opštini Kosovska Mitrovica, ishod vanparnice nesumnjivo ima velik materijalni značaj. Podnosilac je uredno pristupao na sva ročišta, ali je predlozima za određivanje novih veštačenja, što jeste njegovo legitimno procesno pravo, doprineo dužini trajanja postupka.

Međutim, Ustavni sud je ocenio da je postupanje nadležnih prvostepenih sudova, na šta podnosilac posebno ukazuje, dovelo do njegovog neopravdanog i nerazumno dugog trajanja. Na neefikasno i nedelotvorno postupanje sudova, nedvosmisleno ukazuju periodi neaktivnosti Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici - najpre skoro tri godine za izradu pismenog otpravka rešenja donetog formalno u januaru 1999. godine, a zapravo tek u oktobru 2001. godine nakon neodržanog i nepotrebno zakazanog novog ročišta, a zatim i period od preko osam godina u kome ništa nije rađeno - do zakazivanja narednog ročišta od 11. novembra 2010. godine pred Osnovnim sudom u Kraljevu - Sudska jedinica Raška. Takođe, u prilog oceni o nerazumno dugom trajanju predmetnog vanparničnog postupka govore i doneta dva prvostepena rešenja koja su ukinuta u celini od strane nadležnih drugostepenih sudova i vraćana Opštinskom sudu na ponovno suđenje. Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava izražen u presudi od 6. septembra 2005. godine u predmetu Pavlyulynets protiv Ukrajine (broj aplikacije 70767/01, stav 51 ., u kome je konstatovano da ponovno razmatranje jednog predmeta posle vraćanja na nižu instancu može, samo po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu tužene države. Isto tako, Ustavni sud konstatuje da se prilikom odlučivanja da li je poštovana garancija suđenja u razumnom roku, uzima u obzir svako odugovlačenje postupka koje se može pripisati državi, jer je država odgovorna za kašnjenja koja su prouzrokovali ne samo sudovi, već svi njeni organi. Takvo stanovište je u svojoj praksi zauzimao i Evropski sud za ljudska prava - npr. u presudi u slučaju Zimmermann and Steiner protiv Švajcarske, o d 13. jula 1983. godine (broj aplikacije 8737/79), kada je zauzeo stav da su države dužne da organizuju svoje pravne sisteme tako da sudovima omoguće da poštuju zahteve člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, uključujući tu i zahtev koji se odnosi na raspravu u razumnom roku. Pa, iako je novoformirani Osnovni sud ažurno zakazivao ročišta, skoro polovina zakazanih ročišta nije održana jer veštaci nisu blagovremno dostavljali nalaze ili pristupali na rasprave po uredno primljenom pozivu suda. Iz ovako utvrđenog činjeničnog stanja, Ustavni sud je ocenio da prvostepeni sud ovi u ovom vanparničnom postupku, koji još nije okončan (u fazi je izrade pismenog otpravka trećeg po redu rešenja o traženom određivanju naknade), ni su preduzima li sve zakonom predviđene procesne mere da se sudski postupak efikasno okonča. Saglasno iznetom, Ustavni sud je našao da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku jer o njegovom predlogu nije rešeno u okviru prihvaćenih standarda tolerantne dužine trajanja sudskog postupka.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu , ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke, a u tački 2. izreke, kao način otklanjanja štetnih posledica zbog povrede navedenog ustavnog prava, naloženo je nadležn om sud u da preduzm e sve neophodne mere da se predmetni postupak okonča u najkraćem roku, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona.

Zahtev podnosioca da mu se naknade "enormni" troškovi postupka, koji u suštini predstavlja njegov zahtev za naknadu materijalne štete na ime dosadašnjeg vođenja ove vanparnice, Ustavni sud nije razmatrao, s obzirom na to da podnosilac nije pružio dokaz da je pretrpeo protivzakonitu materijalnu štetu u vanparničnom postupku koji još nije okončan, i u kome će tek, zavisno od uspeha u postupku, biti odlučeno o svim traženim troškovima.

6. U vezi navoda podnosioca ustavne žalbe da mu je u osporenom postupku povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je, ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po podnetoj ustavnoj žalbi, utvrdio da je ustavna žalba u tom delu preuranjena, a imajući u vidu da predmetni vanparnični postupak još uvek nije okončan.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u pogledu istaknute povrede prava na imovinu jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku za naknadu za nacionalizovanu imovinu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti