Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu radi poništaja rešenja o prestanku službe. Razlog je dvo-godišnje nepostupanje suda. Deo žalbe koji se odnosi na postupak izvršenja je odbijen.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4449/2010
07.03.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepč ević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Radosava Janićijevića iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. marta 201 3. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Radosava Janićijevića i utvrđuje se da je u postupku koji je pred Vrhovnim sudom Srbije i Upravnim sudom, vođen u predmetu U. 4981/10 (2008) , povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. s tav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Radosava Janićijevića izjavljena zbog povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je pred Vrhovnim sudom Srbije i Upravnim sudom vođen u predmetu Ui. 25/10 (2008).

O b r a z l o ž e nj e

1. Radosav Janićijević iz Kragujevca, preko punomoćnika Slavena Kovačevića, advokata iz Kragujevca, podneo je Ustavnom sudu 14. oktobra 2010. godine ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku po zahtevu podneto m Vrhovnom sudu Srbije za donošenje odluke u izvršenju presude tog suda U-SCG 2290/06 od 21. februara 2008. godine i u postupku po tužbi podnetoj Vrhovnom sudu Srbije protiv rešenja Vojne pošte 1094 Beograd Up-2 60-3/201/05 od 7. jula 2008. godine.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je rešenjem Vojne pošte 3262 Kragujevac Pov. 60/144-14 od 8. aprila 2005. godine podnosiocu prestala vojna služba u tadašnjoj Vojsci Srbije i Crne Gore; da je žalba podnosioca izjavljena protiv navedenog rešenja odbijena rešenjem Vojne pošte 1094 Beograd Up-2 60-3/201-2 od 15. maja 200 5. godine; da je, nezadovoljan nezakonitim postupanjem vojnih organa u upravnom postupku, podnosilac pokrenuo upravni spor u kome je Vrhovni sud Srbije doneo presudu U-SCG 2290/06 od 21. februara 2008. godine, kojom je uvažio podnetu tužbu i poništio rešenje Vojne pošte 1094 Beograd Up-2 60-3/201-2 od 15. maja 2005. godine; da, s obzirom na to da Vojna pošta 1094 Beograd nije u zakonskom roku, a ni naknadno, donela nov o rešenje kojim bi zamenila poništeno, podnosilac je Vrhovnom sudu Srbije podneo zahtev za donošenje odluke u izvršenju presude U-SCG 2290/06 od 21. februara 2008. godine, po kom zahtevu do dana podnošenja ustavne žalbe nije odlučeno; da je, u međuvremenu 7. jula 2008. godine, Vojna pošta 1094 Beograd donela novo rešenje Up-2 60-3/201/05, koje je bilo istovetno prethodnom poništenom rešenju; da je, nezadovoljan takvim rešenjem, podnosilac ponovo 23. avgusta 2008. godine podneo tužbu Vrhovnom sudu S rbije radi poništaja tog rešenja i donošenja presude u upravnom sporu pune jurisdikicije; da podnosilac do dana podnošenja ustavne žalbe n ije dobio presudu po ovoj tužbi.

Ustavnom žalbom je predloženo da Ustavni sud utvrdi da je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u sudskom postupku pred Vrhovnim sudom Srbije.

2. Saglasno odredbama člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stava 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US ) je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Vrhovnog suda Srbije U-SCG 2290/06, spise predmeta Upravnog suda U. 4981/10 (2008) (ranij e predmeta Vrhovnog suda Srbije U. 5907/08) i Ui. 25/10 (2008) ( ranije predmeta Vrhovnog suda Srbije Ui. 73/08), kao i u spise predmeta Up-2 60-3/201-19/05 Vojne pošte 1094 Beograd, osporene akte i ostalu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari:

Rešenjem Vojne pošte 3262 Kragujevac Pov. 60/144-14 od 8. aprila 2005. godine, civilnom licu na službi u VP 3262 Kragujevac, ovde podnosiocu ustavne žalbe , 10. maja 2005. godine prestala je vojna služba u tadašnjoj Vojsci Srbije i Crne Gore po potrebi službe. Žalba podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv navedenog rešenja odbijena je drugostepenim rešenjem Vojne pošte 1094 Beograd Up-2 60-3/201-2 od 15. maja 2005. godine.

Vrhovni sud Srbije je presudom U-SCG 2290/06 od 21. februara 2008. godine uvažio tužbu podnosioca ustavne žalbe izjavljenu protiv drugostepenog rešenja Vojne pošte 1094 Beograd Up-2 60-3/201-2 od 15. maja 2005. godine i poništio osporeno rešenje.

Rešenjem Vrhovnog suda Srbije U-SCG 1181/06 od 26. septembra 2008. godine odbačena je kao nedozvoljena druga tužba podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv istog rešenja Vojne pošte 1094 Beograd Up-2 60-3/201-2 od 15. maja 2005. godine, jer je o tome već odlučeno presudom U-SCG 2290/06 od 21. februara 2008. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je Vrhovnom sudu Srbije 20. juna 2008. godine, na osnovu člana 63. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, podneo zahtev za donošenje odluke u izvršenju presude tog suda U-SCG 2290/06 od 21. februara 2008. godine, koji je odbijen rešenjem Upravnog suda Ui. 25/10 (2008) od 1. februara 2011. godine, jer je u sprovedenom postupku utvrđeno da je donet novi upravni akt u izvršenju navedene odluke.

Postupajući po presud i Vrhovnog suda Srbije U-SCG 2290/06 od 21. februara 2008. godine, Vojna pošta 1094 Beograd je donela novo drugostepeno rešenje Up-2 60-3/201-6/05 od 7. jula 2008. godine , kojim je ponovo odbijena kao neosnovana žalba podnosioca izjavljen a protiv prvo stepenog rešenja Vojne pošte 3262 Kragujevac Pov. 60/144-14 od 8. aprila 2005. godine. Protiv novodonetog drugostepenog rešenja podnosilac je tužbom od 23. avgusta 2008. godine pokrenuo upravni spor pred Vrhovnim sudom Srbije . Predmet je najpre dobio broj U. 5907/08, da bi, nakon što je Upravni sud preuzeo nerešene predmete Vrhovnog suda Srbije i okružnih sudova, bio zaveden pod brojem U. 4981/10 (2008). Tužbu je tuženom organu Upravni sud dostavio na odgovor uz dopis od 20. avgusta 2010. godine, a taj organ je svoj odgovor na tužbu dostavio 11. oktobra 2010. godine.

Presudom Upravnog suda U. 4981/10 (2008) od 9. decembra 2010. godine uvažena je nova tužba podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv drugostepenog rešenja Vojne pošte 1094 Beograd Up-2 60-3/201-6/05 od 7. jula 2008. godine i osporeno rešenje je poništeno.

Rešenjem Vojne pošte 1094 Beograd Up-2 60-3/201-12/05 od 4. aprila 2011. godine poništeno je rešenje Vojne pošte 3262 Kragujevac Pov. 60/144-14 od 8. aprila 2005. godine i predmet je dostavljen prvostepenom organu na ponovni postupak, a istovremeno je određeno da će u svojstvu prvostepenog organa uprave postupati Vojna pošta 1205 Beograd.

Rešenjem Vojne pošte 1205 Beograd Int. 03-1/9585-1 od 30. decembra 2011. godine određeno je da podnosiocu ustavne žalbe po potrebi službe 10. maja 2005. godine prestaje vojna služba u Vojsci Srbije i Crne Gore, priznato mu je pravo na jednokratnu otpremninu, upućen je da novčanu nakndu i druga prava po propisima o zapošljavanju zatraži kod Nacionalne službe za zapošljavanje i određen mu je otkazni rok od 30 dana koji počinje da teče 11. maja 2005. godine. Navedeno rešenje je ispravljeno zaključkom Vojne pošte 1205 Beograd Int. 03-1/747-3 od 15. marta 2012. godine.

Rešenjem Vojne pošte 1094 Beograd Up-2 60-3/201-16/05 od 16. marta 2012. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca izjavljena protiv prvostepenog rešenja Vojne pošte 1205 Beograd Int. 03-1/9585-1 od 30. decembra 2011. godine, ispravljenog zaključkom Vojne pošte 1205 Beograd Int. 03-1/747-3 od 15. marta 2012. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je protiv navedenog drugostepenog rešenja Vojne pošte 1094 Beograd 4. maja 2012. godine podneo tužbu Upravnom sudu .

4. Odredbama člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda po predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su i sledeće odredbe zakona:

Ranije važećim Zakonom o upravnim sporovima („Službeni list SRJ“, broj 46/96) bilo je propisano: da ako nadležni organ posle poništenja upravnog akta donese upravni akt protivno pravnom shvatanju suda ili protivno primedbama suda u pogledu postupka, pa tužilac podnese novu tužbu, sud će poništiti osporeni akt i, po pravilu, sam rešiti stvar presudom, a takva presuda u svemu zamenjuje akt nadležnog organa (član 62. stav 1.); da ako nadležni organ posle poništenja upravnog akta ne donese odmah, a najdocnije u roku od 30 dana, novi upravni akt ili akt u izvršenju presude donesene na osnovu člana 41. stav 5. ovog zakona, stranka može posebnim podneskom tražiti donošenje takvog akta, a ako nadležni organ ne donese akt ni za sedam dana od ovog traženja, stranka može tražiti donošenje takvog akta od suda koji je doneo presudu u prvom stepenu (član 63. stav 1.); da će po zahtevu iz stava 1. ovog člana sud zatražiti od nadležnog organa obaveštenje o razlozima zbog kojih nije doneo upravni akt i da je nadležni organ dužan da ovo obaveštenje da odmah, a najdocnije u roku od sedam dana, te će, ako on to ne učini, ili ako dato obaveštenje, po nahođenju suda, ne opravdava neizvršenje sudske presude, sud doneti rešenje koje u svemu zamenjuje akt nadležnog organa, to rešenje dostaviti organu nadležnom za izvršenje i o tome istovremeno obavestiti organ koji vrši nadzor, a da je organ nadležan za izvršenje dužan bez odlaganja da izvrši ovakvo rešenje (član 63. stav 2.).

5. Podnosilac ustavne žalbe ističe da mu je pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, povređeno u dva postupka koji su se vodili najpre pred Vrhovnim sudom Srbije, a zatim pred Upravnim sudom: u postupku vođenom po njegovom zahtevu za izvršenje presude U-SCG 2290/06 od 21. februara 2008. godine, podnetom 20. juna 2008. godine, koji je odbijen rešenjem Upravnog suda Ui. 25/10 (2008) od 1. februara 2011. godine i u postupku po njegovoj tužbi podnetoj 23. avgusta 2008. godine protiv drugostepenog rešenja Vojne pošte 1094 Beograd Up-2 60-3/201-6/05 od 7. jula 2008. godine, koja je uvažena presudom Upravnog suda U. 4981/10 (2008) od 9. decembra 2010. godine i osporeno rešenje je poništeno.

Ustavni sud je utvrdio da postupci u predmetima Upravnog suda Ui. 25/10 (2008) (ranije predmet Vrhovnog suda Srbije Ui. 73/08) i U. 4981/10 (2008) ( ranije predmet Vrhovnog suda Srbije U. 5907/08) do dana podnošenja ustavne žalbe nisu bili okončani, ali da su u međuvremenu oba postupka okončana donošenjem sudskih odluka. Ustavni sud je, krećući se u okviru navoda i zahteva iz ustavne žalbe, istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku ispitao samo u odnosu na dva osporena postupka, posebno imajući u vidu to da je i sam podnosilac u ustavnoj žalbi izričito naveo „da je povreda prava na suđenje u razumnom roku učinjena u sudskom postupku pred Vrhovnim sudom Srbije“.

6. Podnosilac ustavne žalbe je protiv drugostepenog rešenja Vojne pošte 1094 Beograd Up-2 60-3/201-6/05 od 7. jula 2008. godine pokrenuo upravni spor tužbom od 23. avgusta 2008. godine, koja je uvažena presudom Upravnog suda U. 4981/10 (2008) od 9. decembra 2010. godine i osporeno rešenje je poništeno.

Podnosilac ustavne žalbe ističe da mu je u ovom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer Vrhovni sud Srbije do dana podnošenja ustavne žalbe, dakle duže od dve godine, „nije odlučio o podnetoj tužbi“.

Ocenjujući osnovanost iznete tvrdnje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je najpre utvrdio da iz spisa predmeta U. 5907/08, koji je prvobitno formiran po tužbi podnosioca ustavne žalbe od 23. avgusta 2008. godine, proizlazi da od dana podnošenja tužbe do prestanka svog rada 31. decembra 2009. godine, Vrhovni sud Srbije nije preduzeo nijednu radnju u tom postupku. Upravni sud je 20. avgusta 2010. godine, dakle tek sedam meseci i 20 dana nakon reorganizacije sudstva i preuzimanja nerešenih predmeta Vrhovnog suda Srbije, tužbu podnetu dve godine ranije dostavio na odgovor tuženom organu. Ustavni sud nalazi da nisu postojali opravdani razlozi za ovako dugo nepostupanje nadležnih sud ova, niti su takvi razlozi navedeni u odgovoru v.f. predsednika Upravnog suda, dostavljenom Ustavnom sudu.

Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe svojim radnjama nije doprineo ovako dugom trajanju postupka i da je isključivo nepostupanje Vrhovnog suda Srbije, odnosno kasnije neažurno postupanje Upravnog suda, neopravdano produžilo trajanje postupka u konkretnom predmetu. Odluka u predmetnom postupku je bila od velikog značaja za podnosioca ustavne žalbe, s obzirom na to da je tužbom osporavao rešenje doneto u upravnom postupku u kome je njemu prestala vojna služba, odnosno radni odnos, posebno imajući u vidu da je Upravni sud doneo presudu U. 4981/10 (2008) od 9. decembra 2010. godine, kojom je ponovo, po drugi put, poništ io osporeno drugostepeno rešenje Vojne pošte 1094 Beograd Up-2 60-3/201-6/05 od 7. jula 2008. godine.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je, u ovom delu, ustavna žalba osnovana i da je u postupku po navedenoj tužbi podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je stoga, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe nije istakao zahtev za naknadu štete , a krećući se u okviru zahteva ustavne žalbe, Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da je utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku dovoljan način pravičnog zadovoljenja podnosioca.

7. Podnosilac ustavne žalbe je Vrhovnom sudu Srbije 20. juna 2008. godine podneo zahtev za donošenje odluke u izvršenju presude Vrhovnog suda Srbije U-SCG 2290/06 od 21. februara 2008. godine, pozivajući se na član 63. stav 1. Zakona o upravnim sporovima. Postupajući po tom zahtevu, Vrhovni sud Srbije je dopisom Ui. 73/08 od 10. jula 2008. godine naložio Ministarstvu odbrane – Vojnoj pošti 1094 Beograd da, u roku od se dam dana od dana prijema dopisa, obavesti sud o razlozima zbog kojih nije donet novi upravni akt u izvršenju presude Vrhovnog suda Srbije U-SCG 2290/06 od 21. februara 2008. godine. Međutim, Vojna pošta 1094 Beograd je i pre dostavljanja navedenog dopisa Vrhovnog suda Srbije donela novo drugostepeno rešenje Up-2 60-3/201-6/05 od 7. jula 2008. godine, kojim je ponovo odbijena kao neosnovana žalba podnosioca izjavljena protiv prvostepenog rešenja Vojne pošte 3262 Kragujevac Pov. 60/144-14 od 8. aprila 2005. godine.

S obzirom na to da je drugostepeni upravni organ postupio po presudi Vrhovnog suda Srbije U-SCG 2290/06 od 21. februara 2008. godine, zahtev za izvršenje te presude, podnet 20. juna 2008. godine Vrhovnom sudu Srbije, odbijen je rešenjem Upravnog suda Ui. 25/10 (2008) od 1. februara 2011. godine.

Ustavni sud najpre ukazuje na to da se odredbom člana 63. stav 2. ranije važećeg Zakona o upravnim sporovima, obezbeđivala autoritativnost u izvršavanju ranije donesene presude i sledstveno tome , pravna zaštita stranke u upravnom postupku. Ustavni sud konstatuje da u izvršenju svoje presude sud često ne može doneti rešenje koje u svemu zamenjuje akt nadležnog organa, jer sud ni pravno niti činjenično nije u mogućnosti da u novom postupku, po zahtevu stranke za donošenje rešenja koje zamenjuje upravni akt, donese takvo rešenje. Ustavni sud naglašava da navedeni nedostatak u procesnom sistemu može da utiče na trajanje ovih postupaka koji su po svojoj prirodi hitni, te da je novim Zakonom o upravnim sporovima takav nedostatak delimično otklonjen, uvođenjem novčanog kažnjavanja rukovodioca organa koji nije postupio po presudi.

Ocenjujući postupanje Vrhovnog suda Srbije, Ustavni sud je najpre utvrdio da se postupak u predmetu Ui. 73/08 vodio radi izvršenja presude donete u upravnom sporu i da je taj sud bio dužan da utvrdi da li su postojali opravdani razlozi za nedonošenje rešenja, te da, saglasno odredbi člana 63. stava 2. tada važećeg Zakona o upravnim sporovima, donese rešenje koje će u svemu zameniti akt nadležnog organa. Ustavni sud je utvrdio da Vrhovni sud Srbije nije doneo to rešenje, već je u toku postupka pred tim sudom nadležni organ doneo upravni akt u izvršenju presude Vrhovnog suda Srbije U-SCG 2290/06 od 21. februara 2008. godine, a podneti zahtev za izvršenje navedene presude je odbio Upravni sud svojim rešenjem Ui. 25/10 (2008) od 1. februara 2011. godine.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da Vojna pošta 1094 Beograd nije ni mog la da postupi po nalogu Vrhovnog suda Srbije iz dopisa Ui. 73/08 od 10. jula 2008. godine, kojim je zatraženo da se taj nadležni upravni organ izjasni o razlozima zbog kojih nije doneo novi upravni akt , jer je već 7. jula 2008. godine doneto novo drugostepeno rešenje Up-2 60-3/201-6/05. Nakon donošenja tog rešenja, više nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 63. Zakona o upravnim sporovima, što je i konstatovano u rešenju Upravnog suda Ui. 25/10 (2008) od 1. februara 2011. godine, kojim je zahtev podnosioca ustavne žalbe od 20. juna 2008. godine i odbijen. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je , upravo time što o podnetom zahtevu nije odlučeno do dana podnošenja ustavne žalbe, odnosno duže od dve godine, povređeno ustavno pravo na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud nalazi da, iako podnosilac ustavne žalbe svojim radnjama nije doprineo dugom trajanju postupka odlučivanja o njegovom zahtevu za izvršenje presude Vrhovnog suda Srbije U-SCG 2290/06 od 21. februara 2008. godine, odluka o tom zahtevu nije bila od značaja za podnosioca, s obzirom na to da je Vojna pošta 1094 Beograd, kao drugostepeni upravni organ, već 7. jula 2008. godine donela novi upravni akt, odnosno novo drugostepeno rešenje Up-2 60-3/201-6/05. Podnosilac ustavne žalbe je i protiv ovog drugostepenog rešenja tužbom od 23. avgusta 2008. godine pokrenuo upravni spor , a postupanje suda u tom postupku je osporeno us tavnom žalbom i predmet je ocene u tački 6. obrazloženja ove odluke.

Imajući u vidu navedene razloge, Ustavni sud je ocenio da u postupku po zahtevu za donošenje odluke u izvršenju presude Vrhovnog suda Srbije U-SCG 2290/06 od 21. februara 2008. godine, u predmetu Upravnog suda Ui. 25/10 (2008) (ranije predmet Vrhovnog suda Srbije Ui. 73/08), podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu , u ovom delu , odbio kao neosnovanu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

8. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti