Odluka Ustavnog suda o prekoračenju nadležnosti poreskih organa i suda
Kratak pregled
Ustavni sud je usvojio žalbu stečajnog dužnika, utvrdivši da su poreski organi i Upravni sud proizvoljno odbili zahtev za povraćaj PDV-a. Ocena zakonitosti poslovanja u stečaju je u nadležnosti stečajnog suda, a ne poreskih organa.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-4452/2018
04.07.2019.
Beograd
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Snežana Marković, Sabahudin Tahirović, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, dr Vladan Petrov i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi stečajne mase stečajnog dužnika F. a.d. G . M . u stečaju, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. jula 2019. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba stečajne mase stečajnog dužnika F. a.d. G . M . u stečaju i utvrđuje da je presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 15341 /16 od 7. februara 2018. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Poništava se presuda Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 15341/16 od 7. februara 2018. godine i određuje da Upravni sud donese novu odluku o tužbi podnosioca podnetoj protiv rešenja Ministarstva finansija – Poreska uprava – Sektor za poresko-pravne poslove i koordinaciju – Regionalno odeljenje z a drugostepeni postupak broj 041-433-02-00420/2016-14001 od 6. oktobra 2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Stečajna masa stečajnog dužnika F. a.d. G . M . u s tečaju, čiji je zakonski zastupnik stečajni upravnik N. Š . iz Novog Sada, je 13. aprila 2018. godine, preko punomoćnika M. L . i M . P, advokata iz Novog Sada, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 15341/16 od 7. februara 2018. godine, zbog povrede načela i prava iz čl. 4, 32, 36, 58. i 84. Ustava Republike Srbije.
U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je postupanjem poreskih organa pogrešno primenjeno materijalno pravo i narušeno načelo podele vlasti, jer su poreski organi sebi dali ovlašćenje da cene zakonitost postupka koji je u isključivoj sudskoj nadležnosti, odnosno da je privredni sud isključivo nadležan da za sve radnje, počev od ispitivanja razloga za otvaranje stečajnog postupka do donošenja odluke o otvaranju stečaja, sprovođenje postupka, donošenje svih akata tokom stečajnog postupka, kontrolu zakonitosti i pravilnosti vođenja stečajnog postupka, svih odluka i radnji stečajnog dužnika i ostalih organa stečaja – stečajnog upravnika, skupštine poverilaca, odbora poverilaca i dr, kao i za sve sudske postupke koji se po bilo kom osnovu pokreću ili vode u odnosu na stečajnog dužnika,; da Poreska uprava nema zakonsko ovlašćenje da ceni primenu Zakona o stečaju, pa ni za tvrdnju da je podnosilac nezakonito radio tokom stečajnog postupka, suprotno Zakonu o stečaju; da Privredi sud u Čačku ni jednim svojim aktom, odlukom ili radnjom nije konstatovao bilo kakvu nezakonitost u sprovođenju stečajnog postupka ili iskazao protivljenje da stečajni dužnik posluje tokom sprovođenja stečaja, a da je stečajni dužnik upravo obavljao poslove u ekonomskom interesu kako stečajnog dužnika, tako i poverilaca, te da je i odbor poverilaca preporučio i saglasio se sa daljim obavljanjem delatnosti; da je stečajni dužnik obavljao delatnost, proces rada i proizvodnje, svoju robu izvezao ino partnerima sa kojima ima zaključene ugovore i uredno platio PDV i P oreskoj upravi priložio sve dokaze uz podneti zahtev za povraćaj poreza na dodatu vrednost, koji su propisani Zakonom o porezu na dodatu vrednost; da je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika ocenila da ne postoje nepravilnosti u radu stečajnog upravnika, a povodom pritužbe Ministarstva finansija – Poreska uprava – Centrala, te da je pritužba neosnovana.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Rešenjem Ministarstva finansija – Poreska uprava – Filijala Gornji Milanovac broj 041-433-02-00469 /2016-I4C01 od 29. februara 2016. godine odbijen je kao neosnovan zahtev F. a.d. G . M . u stečaju za povraćaj poreza na dodatu vrednost za peri od od 1. jula 2015. do 31. jula 2015. godine, sa obrazloženjem da stečajni dužnik obavlja poslovnu delatnost i time odugovlači i produžava stečajni postupak.
Rešenjem Ministarstva finansija – Poreska uprava – Sektor za poresko-pravne poslove i koordinaciju – Regionalno odeljenje za drugostepeni postupak broj 041-433-02-00420/2016-14001 od 6. oktobra 2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca ustavne žalbe – stečajne mase stečajnog dužnika F. a.d. G . M . u stečaju izjavljena protiv prvostepenog rešenja, sa obrazloženjem da je stečajni dužnik obavljao poslovnu delatnost, a ne poslove propisane odredbama člana 27. stav 10) i člana 28. Zakona o stečaju, zbog čega nisu ispunjeni uslovi za povraćaj PDV.
Protiv navedenog konačnog upravnog akta podnosilac je 4. novembra 2016. godine podneo tužbu, koja je odbijena kao neosnovana osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 15341/16 od 7. februara 2018. godine. U obrazloženju osporene presude je navedeno da je pravilno odlučio tuženi organ kada je odbio žalbu podnosioca, pravilnom primenom čl. 28. i 52. Zakona o porezu na dodatu vrednost, jer je stečajni dužnik tokom stečajnog postupka obavljao poslove suprotno odredbama Zakona o stečaju, zbog čega nema pravo na povraćaj PDV.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac, pored ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.
Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe sledećih zakona:
Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS“, br. 84/04, 86/04, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13,68/14 i 142/14) bilo je propisano : da pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza, uključujući i nabavku opreme, kao i objekata za vršenje delatnosti i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata (u daljem tekstu: objekti za vršenje delatnosti), odnosno primljene usluge, koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga, koji je opreziv PDV, za koji u skladu sa članom 24. ovog zakona postoji oslobođenje od plaćanja PDV, koji je izvršen u inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici , da p ravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako poseduje – račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza, u skladu sa ovim zakonom , dokument o izvršenom uvozu dobara u kojem je iskazan prethodni porez i dokument kojim se potvrđuje da je iskazani PDV plaćen prilikom uvoza , da u poreskom periodu u kojem su ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana obveznik može da odbije prethodni porez od dugovanog PDV, i to – obračunati i iskazani PDV za promet dobara i usluga, koji je ili će mu biti izvršen od strane drugog obveznika u prometu , PDV koji je plaćen prilikom uvoza dobara, da p ravo na odbitak prethodnog poreza nastaje danom ispunjenja uslova iz st. 1 - 3. ovog člana , da p ravo na odbitak prethodnog poreza može da ostvari i poreski dužnik iz člana 10. stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakona, pod uslovom da je na naknadu za primljena dobra i usluge obračunao PDV u skladu sa ovim zakonom i da primljena dobra i usluge koristi za promet dobara i usluga iz stava 1. ovog člana, kao i poreski dužnik iz člana 10. stav 2. ovog zakona, pod uslovom da poseduje račun prethodnog učesnika u prometu u skladu sa ovim zakonom, da je po osnovu avansnog plaćanja, odnosno na naknadu za dobra i usluge obračunao PDV u skladu sa ovim zakonom i da će ta dobra i usluge koristiti za promet dobara i usluga iz stava 1. ovog člana , te da obveznik može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza u roku od pet godina od isteka godine u kojoj je stekao ovo pravo (član 28.); da ako je iznos prethodnog poreza veći od iznosa poreske obaveze, obveznik ima pravo na povraćaj razlike, da ako se obveznik ne opredeli za povraćaj iz stava 1. ovog člana, razlika se priznaje kao poreski kredit, da p oreski obveznik može da traži povraćaj neiskorišćenog iznosa poreskog kredita iz stava 2. ovog člana podnošenjem zahteva, najranije istekom roka za podnošenje poreske prijave za tekući poreski period, da se p ovraćaj iz st. 1. i 3. ovog člana vrši najkasnije u roku od 45 dana, odnosno u roku od 15 dana za obveznike koji pretežno vrše promet dobara u inostranstvo, po isteku roka za predaju poreske prijave, odnosno od dana podnošenja zahteva iz stava 3. ovog člana, da Vlada Republike Srbije propisuje kriterijume na osnovu kojih se utvrđuje šta se, u smislu ovog zakona, smatra pretežnim prometom dobara u inostranstvo, da m inistar bliže uređuje postupak ostvarivanja prava na povraćaj PDV, kao i postupak i uslove za povraćaj PDV umesto poreskog kredita (član 52.) .
Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 61/07, 20/09, 72/09, 53/10, 101/11, 2/12, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14 i 105/14) bilo je propisano: da Poreska uprava, u okviru poslova državne uprave, vodi prvostepeni i drugostepeni poreski postupak, jedinstveni registar poreskih obveznika i poresko računovodstvo, procenjuje tržišnu vrednost nepokretnosti u skladu sa zakonom, otkriva poreska krivična dela i prekršaje i njihove izvršioce, nadležnom prekršajnom sudu podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka za poreske prekršaje, prekršaje propisane zakonom koji uređuje fiskalne kase, prekršaje iz oblasti menjačkog poslovanja i drugih poslova shodno zakonu kojim je uređeno devizno poslovanje, kao i prekršaje iz oblasti igara na sreću, izdaje prekršajne naloge za ove prekršaje i obavlja druge poslove određene ovim zakonom, da P oreska uprava samostalno izvršava poslove iz stava 1. ovog člana na celokupnoj teritoriji Republike Srbije (u daljem tekstu: Republika) i organizuje se tako da obezbeđuje funkcionalno jedinstvo u sprovođenju poreskih propisa (član 11. st. 1. i 2.); da Poreska uprava – vrši registraciju poreskih obveznika dodeljivanjem PIB i vodi jedinstven registar poreskih obveznika, vodi registre u oblasti menjačkog poslovanja u skladu sa propisima kojima se uređuje devizno poslovanje, kao i u oblasti igara na sreću u skladu sa propisima kojima se uređuju igre na sreću, vrši utvrđivanje poreza u skladu sa zakonom, vrši poresku kontrolu u skladu sa zakonom, vrši redovnu i prinudnu naplatu poreza i sporednih poreskih davanja , otkriva poreska krivična dela i njihove izvršioce i u vezi sa tim preduzima zakonom propisane mere, izdaje prekršajne naloge, odnosno nadležnom prekršajnom sudu podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka za poreske prekršaje, prekršaje propisane zakonom koji uređuje fiskalne kase, prekršaje iz oblasti menjačkog poslovanja i drugih poslova shodno zakonu kojim je uređeno devizno poslovanje, kao i prekršaje iz oblasti igara na sreću, odlučuje o žalbama izjavljenim protiv rešenja donetih u poreskom postupku od strane organizacionih jedinica Poreske uprave, odlučuje po pravnim lekovima uloženim protiv poreskih upravnih akata koje od 1. januara 2013. godine donese jedinica lokalne samouprave u poreskom postupku za izvorne javne prihode iz člana 2a stav 1. ovog zakona , stara se o primeni međunarodnih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, razvija i održava jedinstveni poreski informacioni sistem, vodi poresko računovodstvo, planira i sprovodi obuku zaposlenih, vrši nadzor nad primenom zakona i drugih propisa od strane njenih organizacionih jedinica i po izvršenom nadzoru preduzima mere u skladu sa zakonom kojim je uređen opšti upravni postupak, vrši unutrašnju kontrolu rada i ponašanja poreskih službenika i nameštenika u vezi sa radom i u slučajevima kada se utvrdi protivpravno postupanje ili ponašanje pokreće i vodi odgovarajuće postupke radi utvrđivanja odgovornosti, obavlja internu reviziju svih organizacionih delova Poreske uprave u skladu sa zakonom i međunarodnim standardima interne revizije u javnom sektoru, pruža stručnu pomoć poreskim obveznicima u primeni poreskih propisa za poreze koje utvrđuje, kontroliše i naplaćuje, u skladu sa kodeksom ponašanja zaposlenih u Poreskoj upravi, obezbeđuje javnost u radu, izdaje i oduzima ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova, organizuje obuku i izdaje certifikate za obavljanje menjačkih poslova, vrši kontrolu menjačkog i deviznog poslovanja, u skladu sa propisima kojim je uređeno devizno poslovanje, kao i kontrolu spoljnotrgovinskog poslovanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, u skladu sa zakonom, obavlja poslove državne uprave u oblasti igara na sreću, u skladu sa propisima, obavlja druge poslove u skladu sa zakonom , te obavlja i druge poslove na osnovu zaključenih ugovora uz naknadu, u skladu sa zakonom (član 160.).
Zakonom o stečaju („Službeni glasnik RS“, br. 104/09, 99/11, 71/12 i 83/14) bilo je propisano: da po otvaranju stečajni postupak sprovodi sud po službenoj dužnosti (član 6.); da stečajni postupak sprovodi sud određen zakonom kojim se uređuje nadležnost sudova; da izvršne radnje u stečajnom postupku sprovodi stečajni sudija u skladu sa ovim zakonom (član 15.); da su organi stečajnog postupka stečajni sudija, stečajni upravnik, skupština poverilaca i odbor poverilaca (član 17.); da stečajni sudija – odlučuje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka, utvrđuje postojanje stečajnog razloga i odlučuje o otvaranju stečajnog postupka, imenuje i razrešava stečajnog upravnika , odobrava troškove stečajnog postupka i obaveze stečajne mase pre njihove isplate, određuje iznos preliminarne i konačne naknade troškova i nagrade stečajnog upravnika, odlučuje o primedbama na radnje stečajnog upravnika, razmatra predlog plana reorganizacije i održava ročište za razmatranje predloga plana reorganizacije ili odbacuje predlog plana reorganizacije, potvrđuje usvajanje plana reorganizacije ili konstatuje da plan reorganizacije nije usvojen, donosi rešenje o glavnoj deobi stečajne mase, donosi druge odluke i preduzima druge radnje određene ovim zakonom (član 18.); da stečajni upravnik vodi poslove i zastupa stečajnog dužnika, osim ako je ovim zakonom drugačije određeno, da s tečajni upravnik, kao i lica koja obavljaju poslove stečajnog upravnika u ime organizacije koja je posebnim zakonom određena da obavlja poslove stečajnog upravnika, imaju status službenog lica u smislu odredaba Krivičnog zakonika kojima se reguliše položaj službenog lica, da s tečajni upravnik ima legitimaciju koju izdaje ovlašćena organizacija, da s tečajni upravnik legitimaciju može da upotrebljava samo za službene radnje koje preduzima u granicama svojih zakonskih ovlašćenja, da m inistar bliže propisuje izgled, obrazac i sadržinu legitimacije stečajnog upravnika (član 19.); da je stečajni upravnik naročito dužan da – preduzme sve neophodne mere za zaštitu imovine stečajnog dužnika, uključujući i sprečavanje prenosa imovine, njeno pečaćenje ili oduzimanje ukoliko je to neophodno, kao i radnje pobijanja, ako bi se pobijanjem uvećala stečajna masa, u roku od 30 dana od dana imenovanja sastavi plan toka stečajnog postupka sa predračunom troškova i vremenskim planom, započne popisivanje imovine stečajnog dužnika u roku od deset dana od dana imenovanja i okonča njeno popisivanje u roku od 30 dana od dana imenovanja, sastavi izveštaj o ekonomsko-finansijskom položaju stečajnog dužnika i da ga dostavi stečajnom sudiji, odboru poverilaca i ovlašćenoj organizaciji, sastavi poreske bilanse sa stanjem na dan otvaranja i dan okončanja stečajnog postupka, u skladu sa poreskim propisima i da te bilanse, sa poreskom prijavom, dostavi nadležnom poreskom organu u rokovima predviđenim poreskim propisima, bez odlaganja pismenim putem obavesti o otvaranju stečajnog postupka sve poverioce koji su mu u tom trenutku poznati uz navođenje svih podataka iz rešenja o otvaranju stečajnog postupka, kao i drugih podataka od značaja za poverioce , bez odlaganja pismenim putem obavesti o otvaranju stečajnog postupka sve sudove pred kojima se vode izvršni postupci , uz saglasnost stečajnog sudije, na teret stečajne mase, osigura imovinu stečajnog dužnika, u celini ili delimično, ako je to potrebno radi njene zaštite, podnosi stečajnom sudiji i odboru poverilaca redovan tromesečni izveštaj o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase, podnosi stečajnom sudiji plan troškova stečajnog postupka i obaveza stečajne mase za naredni mesec , da se stara o završetku započetih, a nezavršenih poslova stečajnog dužnika, u cilju ostvarivanja najveće moguće vrednosti stečajnog dužnika, odnosno njegove imovine, daje mišljenje o predlogu plana reorganizacije kada on nije podnosilac, utvrdi osnovanost, obim i prioritet prijavljenih potraživanja prema stečajnom dužniku, kao i svih obezbeđenja potraživanja, unovči stvari i prava stečajnog dužnika, u skladu sa ovim zakonom, sastavi nacrt rešenja za glavnu deobu stečajne mase i nacrt završnog računa, izvrši isplatu poveriocima na osnovu rešenja o glavnoj deobi, u delu u kojem je rešenje postalo pravosnažno, u skladu sa ovim zakonom, dostavi završni račun, zastupa stečajnog dužnika, odnosno stečajnu masu u pokretanju i vođenju sudskih, upravnih i drugih postupaka, podnese predlog, zahtev ili drugi odgovarajući akt nadležnom organu strane države kao zastupnik stečajnog dužnika, kojim između ostalog zahteva plenidbu, oduzimanje, zaštitu ili povraćaj imovine stečajnog dužnika koja se nalazi u inostranstvu ili je pod kontrolom tog organa ili trećeg lica koje se nalazi pod njegovom jurisdikcijom, kao i da sarađuje sa organima strane države ili stranim predstavnicima u skladu sa odredbama ovog zakona kojima se reguliše stečaj sa elementom inostranosti, obavesti odgovarajuće registre o otvaranju stečajnog postupka, u skladu sa zakonom, obavlja i druge poslove koji su predviđeni ovim zakonom ili su od interesa za uspešno sprovođenje stečajnog postupka, da je stečajni upravnik dužan da u vršenju svojih poslova pruža uvid u svoj rad ovlašćenoj organizaciji, te da obezbeđuje neophodne podatke i dokumentaciju, kao i da sarađuje u postupku vršenja nadzora nad njegovim radom, osim u slučaju kada je za stečajnog upravnika imenovana organizacija koja je posebnim zakonom određena da vrši poslove stečajnog upravnika, da s tečajni upravnik može po potrebi da konsultuje odbor poverilaca ili stečajnog sudiju o pitanjima vezanim za stečajni postupak, da s tečajni upravnik imenovan u prethodnom stečajnom postupku vrši poslove određene rešenjem o njegovom imenovanju, da m inistar, na predlog ovlašćene organizacije, donosi nacionalne standarde za upravljanje stečajnom masom i kodeks etike (član 27.); da se radnje koje preduzima stečajni upravnik, a koje imaju ili mogu imati značajan uticaj ili posledice na stečajnu masu, kao što su uzimanje kredita ili zajma, nabavka opreme veće vrednosti, izdavanje u zakup i druge slične radnje (u daljem tekstu: radnje od izuzetnog značaja), mogu preduzeti uz obaveštavanje stečajnog sudije i uz dobijanje saglasnosti odbora poverilaca, da se pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika podnošenjem tužbi ili na drugi način ne smatra radnjom od izuzetnog značaja, da r adnje od izuzetnog značaja u toku prethodnog stečajnog postupka stečajni upravnik preduzima uz saglasnost stečajnog sudije, da je s tečajni upravnik dužan da pismenim putem obavesti o nameravanoj radnji od izuzetnog značaja stečajnog sudiju, najkasnije 15 dana pre preduzimanja te radnje, kao i da svim članovima odbora poverilaca, odnosno stečajnom sudiji u slučaju iz stava 2. ovog člana, uputi zahtev za davanje saglasnosti za preduzimanje te radnje u istom roku , da u slučajevima izuzetne hitnosti rok iz stava 3. ovog člana može biti i kraći, ali ne kraći od tri dana, pod uslovom da nijedan član odbora poverilaca pismenim putem ili na sednici odbora poverilaca ne prigovori takvom roku dostavljanja , da će se s matrati da je odbor poverilaca saglasan sa predloženom radnjom, ako je o njoj obavešten u roku iz st. 3. i 4. ovog člana i ako na obaveštenje stečajnog upravnika nije reagovao u roku od osam dana od dana prijema obaveštenja osporavanjem predložene ili predlaganjem druge radnje (član 28.); da odbor poverilaca – daje mišljenje stečajnom upravniku o načinu unovčenja imovine, ukoliko se prodaja ne vrši javnim nadmetanjem, i daje saglasnost u vezi sa radnjama od izuzetnog značaja, u skladu sa ovim zakonom , daje mišljenje o nastavljanju započetih poslova stečajnog dužnika, razmatra izveštaje stečajnog upravnika o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase, daje saglasnost na završni račun stečajnog dužnika, pregleda i o svom trošku pribavlja fotokopije iz celokupne dokumentacije, izveštava skupštinu poverilaca o svom radu na zahtev skupštine poverilaca, vrši i druge poslove propisane ovim zakonom (član 40.); da ako stečajni dužnik i njegov saugovarač do otvaranja stečajnog postupka nisu u celosti ili delimično izvršili dvostranoteretni ugovor koji su zaključili, stečajni upravnik može, umesto stečajnog dužnika, ispuniti ugovor i tražiti ispunjenje od druge strane, da a ko stečajni upravnik odbije ispunjenje, saugovarač stečajnog dužnika može ostvariti svoje potraživanje kao stečajni poverilac, da a ko saugovarač stečajnog dužnika pozove stečajnog upravnika da se izjasni o ispunjavanju ugovora, stečajni upravnik je dužan da saugovarača stečajnog dužnika, u roku od 15 dana od dana prijema poziva, pismeno obavesti o tome da li namerava da ispuni ugovor, da a ko stečajni upravnik ostane kod ispunjenja ugovora pa u toku stečajnog postupka prestane da ga izvršava, potraživanje po osnovu tog ugovora smatra se obavezom stečajne mase, te da se o dredbe ovog člana primenjuju na sve dvostranoteretne ugovore, osim ako je ovim zakonom za određene ugovore drugačije propisano (član 94.).
5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe u pogledu povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud, pre svega, naglašava da je njegova nadležnost u postupku po ustavnoj žalbi ograničena na utvrđivanje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja povređeno ili uskraćeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca. Sud je imao u vidu da se ustavna garancija navedenog prava, pored ostalog, sastoji u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg organa, odnosno suda. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da je osporena presuda doneta od strane zakonom ustanovljenog suda, koji je odlučio na osnovu činjenica utvrđenih u postupku pred poreskim organima. Prilikom davanja odgovora na pitanje da li obrazloženje sudske odluke zadovoljava standarde prava na pravično suđenje, Ustavni sud konstatuje da rešavanje suda u upravnom sporu ima svoje osobenosti, koje se, između ostalog, ogledaju u načelu zakonitosti i načelu oslanjanja suda na utvrđeno činjenično stanje u upravnom postupku. S obzirom na to da se u upravnom sporu proverava zakonitost konačnog upravnog akta na podlozi činjenica utvrđenih u upravnom postupku, to ne postoji obaveza Upravnog suda da obrazlaže sve navode tužbe ukoliko su oni već isticani u upravnom postupku koji je prethodio upravnom sporu i u kom postupku su ti navodi ocenjeni. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je u obrazloženju osporene presude, nakon citiranja zakonskih odredbi, ocenjeno da je konačni upravni akt zakonit, u potpunosti je prihvaćeno obrazloženje dato u drugostepenom rešenju, odnosno da je stečajni dužnik tokom stečajnog postupka obavljao poslove suprotno odredbama Zakona o stečaju, zbog čega nema pravo na povraćaj PDV, te je navedeno da je sud cenio navode tužbe, ali da isti nisu od uticaja na drugačije odlučivanje.
Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe podneo prvostepenom poreskom organu zahtev za povraćaj poreza na dodatu vrednost za maj 2015. godine, koji je pravnosnažno odbijen kao neosnovan. Obrazloženja sva tri pojedinačna akta se, pored ostalog, svode na sledeće: da je stečajni dužnik tokom stečajnog postupka obavljao poslove suprotno odredbama Zakona o stečaju, zbog čega, po njihovoj oceni, nema pravo na povraćaj PDV, a bez upuštanja u ocenu da li su ispunjeni uslovi propisani Zakonom o porezu na dodatu vrednost za ostvarivanje prava na povraćaj PDV.
Ustavni sud ukazuje na sledeće: da je nadležnost Poreske uprave propisana navedenim odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, da se ispunjenost uslova za ostvarivanje prava na povraćaj poreza na dodatu vrednost uređuje Zakonom o porezu na dodatu vrednost, te da je Poreska uprava u predmetnom postuku nadležna isključivo da ceni da li su ti uslovi ispunjeni i da li su priloženi svi potrebni dokazi uz zahtev. Pored navedenog, Ustavni sud konstatuje i sledeće: saglasno Zakonu o stečaju, stečajni postupak sprovodi sud određen zakonom kojim se uređuje nadležnost sudova, te je ovlašćenje za ocenu zakonitosti sprovođenja stečajnog postupka i radnji stečajnog dužnika isključivo na sudu, u konkretnom slučaju Privrednom sudu u Čačku; da stečajni sudija odlučuje o primedbama na radnje stečajnog upravnika; da je i Agencija za licenciranje stečajnih upravnika ispitujući rad stečajnog upravnika povodom primedbi Poreske uprave da stečajni upravnik obavlja poslove suprotnio Zakonu o stečaju, ocenila da predmetne primedbe nisu osnovane; da se stečajni upravnik stara o završetku započetih, a nezavršenih poslova stečajnog dužnika, u cilju ostvarivanja najveće moguće vrednosti stečajnog dužnika, odnosno njegove imovine; da stečajni upravnik može po potrebi da konsultuje odbor poverilaca ili stečajnog sudiju o pitanjima vezanim za stečajni postupak, te da je, u konkretnom slučaju, odbor poverilaca izrazio stav da stečajni upravnik mora obaviti započete poslove i da ne odbija bilo koji ponuđeni posao.
Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud smatra da je ocena data u osporenom pojedinačnom aktu, kao i u nižestepenim aktima proizvoljna, odnosno da je primena prava bila očigledno arbitrerna, na štetu podnosioca ustavne žalbe, jer su poreski organi, a potom i sud u upravnom sporu, ocenili da je zahtev podnosioca za povraćaj PDV neosnovan tako što su cenili da li je podnosilac tokom stečajnog postupka postupao saglasno odredbama Zakona o stečaju, bez upuštanja u ocenu da li su ispunjeni uslovi propisani Zakonom o porezu na dodatu vrednost za ostvarivanje prava na povraćaj PDV. Imajući u vidu izneto, Sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.
Na osnovu izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, dok je u tački 2. izreke poništio osporenu presudu i odredio da Upravni sud donese novu odluku o tužbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja Ministarstva finansija – Poreska uprava – Sektor za poresko-pravne poslove i koordinaciju – Regionalno odeljenje za drugostepeni postupak broj 041-433-02-00420/2016-14001 od 6. oktobra 2016. godine, ne prejudicirajući pri tome konačan ishod predmetnog upravnosudskog postupka.
Ustavni sud nije posebno razmatrao navode podnosi oca o povredi ostalih načela označenih u ustavnoj žalbi, s obzirom na to da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.
6. S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić, s.r.