Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na imovinu zbog propusta izvršnog suda da sprovede izvršenje sudskog poravnanja. Podnosiocu se utvrđuje pravo na naknadu materijalne štete u visini potraživanja priznatog u stečajnom postupku nad dužnikom, koja se isplaćuje iz budžeta.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tam ás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. V . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. septembra 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. V . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 37674/10 (inicijalno predmet I. 7327/09 ranijeg Četvrtog opštinskog suda u Beogradu) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe iz tačke 1. na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku St. 160/15 pred Privrednim sudom u Beogradu, a po osnovu rešenj a o izvršenju ranijeg Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 7327/09 od 9. jula 2009. godine, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba R. V . izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 90/16 od 2 1. januara 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. V . iz Beograda je podneo Ustavnom sudu, 14. oktobra 201 3. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 37674/10 (inicijalno predmet I. 7327/09 ranijeg Četvrtog opštinskog suda u Beogradu) , kao i zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava. Ustavna žalba bila je zavedena pod brojem Už-8187/2013. Podnosilac je tražio nematerijalnu i materijalnu štetu, koju je pretrpeo zbog povrede označenih prava.

Nakon početka prime ne odred aba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Sl užbeni glasnik RS“, broj 101/13), kojim a je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud , Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu R4-I. 551/15 od 3. decembra 2015. godine je usvojen zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 37674/10 podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava , te mu utvrđeno pravo na pravičnu naknadu od 50.000,00 dinara.

Nakon pravosnažnosti navedenog rešenja predmet je ustupljen Ustavnom sudu, uz dopis Višeg suda u Beogradu R4-I. 551 /15 od 13. juna 2016. godine, a radi donošenja odluke o povredi prava na imovinu . Podnosilac ustavne žalbe je 8. juna 201 6. godine izjavio novu ustavnu žalbu , proširujući zahtev i na rešenje Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 90/16 od 21. januara 2016. godine, kojim je odlučeno o žalbi protiv rešenja Višeg suda u Beogradu R4-I. 551 /15 od 3. decembra 2015. godine, a zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 2. i člana 58. Ustava . Ovaj predmet je do bio novi broj Už- 4457/2016.

U novoj ustavnoj žalbi je, između ostalog , navedeno da osporenim rešenj em u delu kojim je pravnosnažno odlučeno o visini naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku nije postignuta „sveobuhvatna naknada“ i da dosuđena naknada nije u skladu sa praksom Ustavnog suda u sličnim slučajevima. Dopunom ustavne žalbe od 18. aprila 2017. godine, ponovljeni su dotadašnji navodi i ukazano da je nad izvršnim dužnikom otvoren stečajni postupak i njemu priznata prijavljena potraživanja.

Ustavni sud je ustavnu žalbu od 14. oktobra 2013. godine, u neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 37674/10 spojio sa ustavnom žalbom od 21. aprila 2016. godine zavedenom pod brojem Už-4457/16, radi zajedničkog razmatranja i donošenja jedne odluke, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13).

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u ustavnu žalbu i dostavljenu dokumentaciju, te utvrdio sledeće činjenice i oko lnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu izvršn og poverioca, podneo je 8. jula 20 09. godine Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika H . „J .“ AD Beograd . Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne odluke o sudskom poravnanju P. 6103/08 od 30. oktobra 2008. godine, kojom je obavezan tuženi H. „J .“ AD da tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe , na ime neisplaćenih zarada isplati određene novčane iznose. R ešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 7327/09 od 9. jula 2009. godine usvoj eno je predloženo izvršenje.

Rešenje Višeg suda u Beogradu R4-I. 551 /15 od 3. decembra 2015. godine, doneto je u ponovnom posutpku nakon ukidanja rešenja toga suda R4-I. 179 /14 od 10. marta 2015. godine, a na osnovu rešenj a Vrhovnog kasacionog suda Rž. g. 659/15 od 3. juna 201 5. godine. Ovim rešenjem je usvojen zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 37674/10 podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava (prvi stav izreke), te mu je utvrđeno pravo na pravičnu naknadu od 50.000,00 dinara (drugi stav izreke), a odbijen nj egov zahtev za naknadu materijalne štete u visini preko dosuđenog iznosa a do traženog od 7.000,00 evra (treći stav izreke), a odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača za naknadu materijalne štete u izn osu određenom pravnosnažnom presudom i rešenjem o izvršenju (stav četvrti izreke) i odbijen je zahtev predlagača u d elu kojim je tražio da se odredi rok u kome će izvršni sud okonačati navedeni postupak (stav peti izreke).

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacion og suda Ržg. 90/16 od 21. januara 2016. godine je, u prvom stavu izreke, odbijena žalba predlagača i potvrđeno ožalbeno rešenje Višeg suda u Beogradu Beogradu R4-I. 551 /15 od 3. decembra 2015. godine u trećem stavu izreke. U drugom stavu izreke osporenog rešenja je ukinuto navedeno prvost epeno rešenje u stavu četvrtom izreke. U stavu trećem izreke osporenog rešenja je odbačena kao nedozvoljena žalba predlagača izjavljena protiv stava drugog izreke prvostepenog rešenja, a u četvrtom stavu izreke je određeno da se predmet dostavi Ustavnom sudu radi odlučivanja o ustavnoj žalbi predlagača zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno da je nakon uvida u spise Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 37674/10 u predmetu utvrđeno: da je izvršni postupa k u konkretnom slučaju započeo 8. jula 200 9. godine, podnošenjem predloga za izvršenje Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu , radi namirenja potraživanja iz radnog odnosa; da je predlog za izvršenje usvojen rešenjem o izvršenju I. 7327/09 od 9. jula 2009. godine; da je nad izvršnim dužnikom otvoren postupak restrukturiranja , a da je izvršni sud rešenjem od 7. novembra 2010. godine prekinuo postupak i predmet arhivirao ; da je izvršni poverilac podneskom od 16. septembra 2011. godine predložio da se postupak nastavi, a da je sud nad izvršnim dužnikom nastavio postupak posle 17 meseci nakon podnošenja tog predloga; da je u međuvremenu nad dužnikom otvoren stečajni postupak, pa je izvršni sud rešenjem od 15. novembra 2013. godine obustavio sprovođenje izvršenja u predmetu I. 37674/10. Analizirajući dužinu trajanja postupka, ispitujući ispunjenost kriterijuma za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku ovaj sud je ocenio da je pravilan zaključak prvostepenog suda da je predlagaču, ovde podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Takođe, i po zaključku toga suda, prvostepeni sud je predlagaču odredio primer enu naknadu prema ukupnom trajanju postupka i pravnoj prirodi potraživanja, te postupanju suda u konkretnom slučaju, a uzimajuć i u obzir ekonomske moći Republike Srbije i standard života njenih građana .

Uvidom u evidenciju podataka Agencije za privredne registre izvršni dužnik je privredno društvo u stečaju .

Na traženje Suda, postupajući po nalogu stečajnog sudije u premetu St. 160/15 Privrednog suda u Beogradu, poverenik Holding si stem „J.“ A.D. je dopisom od 18. jula 2018. godine obavestio Sud da je po osnovu izvršnog rešenja I. 7327/09 od 9. jula 2009. godine poveriocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, priznato ukupno potraživanje u iznosu od 1.636.001,87 dinara (od čega na ime glavnog duga iznos od 680.237,41 dinara i na ime kamate do dana 20. maja 2015. godine iznos od 955.764,46 dinara) i da je isto potraživanje priznato kao obezbeđeno po traživanje na sledećoj imovini: poslovni prostor za koji nije utvrđena delatnost – prizemlje, neto površine 146m2) i 1. sprat (neto površine 147m2) Beograd, D . broj 34 - 36 , katastarska parcela … , LN 1241, te da navedena imovina nije bila predmet prodaje u dosadašnjem toku stečajnog postupka i da poverilac, ovde podnosilac, nije namiren u dosadašnjem toku stečajnog postupka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 36. stav 2. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ , br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13 ), kojima je propisano: da s tranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8 a); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i o drediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.); da se n a postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

5. Analizirajući navode ustavne žalbe izjavljene 14. oktobra 2013. godine o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku vođenom pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 37674/10, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine , doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda za ljudska prava.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa sudskom praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da izvrši sudsko poravnanje u korist podnosi oca ustavne žalbe, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčeno odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u predmetu Už -5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 , 18/13 -Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku St. 160/15 pred Privrednim sudom u Beogradu, a po osnovu rešenja o izvršenju ranijeg Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 7327/09 od 9. jula 2009. godine, umanjen ih za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Ustavni sud ukazuje da bi nedosuđivanje na knade materijalne štete podnosiocu ustavne žalbe bilo u direktnoj suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa koja je podnosi lac pokuša o na prinudan način da ostvar i u predmetnom izvršnom postupku.

6. Odlučujući o ustavnoj žalbi podnosioca izjavljenoj 2 1. aprila 2016. godine protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 90/16 od 21. januara 2016. godine , kojim je delimično usvojen zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je podnosi lac, koji je istakao povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. st. 1. Ustava , u suštini nezadovoljan visinom dosuđene naknade.

Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno – kompe nzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. P rimarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karkter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaj a spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

Podnosiocu ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu p rava na suđenje u razumnom roku i po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u ovom slučaju podnosi ocu dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Ustavni sud takođe primećuje da je dosuđena naknada niža u poređenju sa iznosima koje je u sličnim predmetima utvrđuje ovaj sud. Međutim, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećen ima pruža odgovarajuće zadovoljenje , kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da dosuđena pravična naknada nije nerazumna u navedenim okolnostima, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove .

Razmatrajući navode podnosioca da je donošenjem osporenog rešenja povređeno njegovo pravo na pravno sredstvo, zajemčeno članom 36. st. 2. Ustava, Ustavni sud ukazuje na to da je podnosilac očigledno iskoristio Ustavom garantovano pravno sredstvo – podnoseći žalbu upravo protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda koje osporava ovom ustavnom žalbom. To što podnosilac nije u potpunosti zadovoljan ishodom žalbenog postupka, ne ukazuje na povredu prava na pravno sredstvo jer isto ne sadrži u sebi garanciju da će izjavljena žalba biti i uvažena, bilo u celini ili delimično.

Sledom iznetog, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv navedenog rešenja odbacio kao očigledno neosnovanu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 5), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti