Odbijanje ustavne žalbe u imovinskom sporu o sticanju svojine održajem

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda kojima je odbijen zahtev za utvrđenje prava svojine održajem. Sud je utvrdio da nema dokaza o arbitrernosti u postupanju redovnih sudova i da žalba osporava činjenično stanje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragice Neuman iz Podvrške, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. jula 2010. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Dragice Neuman izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Kladovu P1. 312/06 od 26. decembra 2006. godine i presude Okružnog suda u Negotinu Gž. 283/07 od 30. januara 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragica Neuman iz Podvrške je, preko punomoćnika Zrinke D. Firulović, advokata iz Kladova, 14. aprila 2008. godine izjavila ustavnu žalbu protiv presuda navedenih u izreci, zbog povrede prava na imovinu garantovanog odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka u ustavnoj žalbi navodi da je osporenom presudom Opštinskog suda u Kladovu P1. 312/06 od 26. decembra 2006. godine odbijen kao neosnovan njen tužbeni zahtev da se utvrdi pravo svojine na delu placa k.p. broj 3315 potes „Selo“ i na objektima koji se nalaze na ovom delu placa, a da je odlučujući o žalbi podnositeljke, Okružni sud u Negotinu osporenom presudom Gž. 283/07 od 30. januara 2008. godine odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu.

Podnositeljka smatra da su navedene presude „nepravilne i nazakonite“ i da je njima povređeno ustavno pravo „na svojinu i imovinu“. Od Ustavnog suda traži da usvoji ustavnu žalbu, „utvrdi nepravilnosti“ i ukine osporene presude.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe, te uvidom u osporene presude i drugu dostavljenu dokumentaciju utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Presudom Opštinskog suda u Kladovu P. 312/06 od 26. decembra 2006. godine u stavu I odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, da se utvrdi da ima pravo svojine na delu placa k.p.broj 3315, potes „Selo“, plac površine 1,00 ar, koja parcela ima ukupnu površinu 8,83 ara, upisana u list nepokretnosti 1244 KO Podvrška, u merama i granicama - počev od detaljne tačke 732, pa do snimljene tačke III u dužini od 9,09 ara, od tačke III, pa do tačke 9 u dužini od 0,69 m, od tačke 9 pa do tačke 17 u dužini od 8,79 m, od tačke 17 pa do tačke 12 u dužini od 9,75 m, od tačke 12 pa do tačke I u dužini od 6,37 m i od tačke I pa do detaljne tačke 732 u dužini od 4, 92 m, kao i da ima pravo svojine na objektima koji se nalaze na ovom delu placa, i to - kuća, dve šupe, poljski WC i vodovodni šaht, što bi tuženi bio dužan priznati i trpeti da se tužilja na osnovu presude upiše kao vlasnik u javne knjige i kod Službe za katastar nepokretnosti Kladovo, a sve u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom II navedene presude obavezana je tužilja da tuženom na ime parničnih troškova isplati iznos od 23.170,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. U obrazloženju osporene prvostepene presude se, pored ostalog, navodi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa za sticanje prava svojine na spornom prostoru putem održaja, jer je sporni prostor korišćen podjednako i zajednički od strane tužilje (ovde podnositeljke ustavne žalbe) i tuženog. Dalje se navodi i da iz nalaza veštaka geodetske struke proizlazi da se pojedini objekti navedeni u preciziranom tužbenom zahtevu samo jednim delom nalaze na parceli k.p. broj 3315, te da je neosnovan tužbeni zahtev da se utvrdi pravo svojine na objektima na spornom delu placa po osnovu gradnje.

Osporenom presudom Okružnog suda u Negotinu Gž. 283/07 od 30. januara 2008. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnositeljke i potvrđena presuda Opštinskog suda u Kladovu P. 312/06 od 26. decembra 2006. godine. U obrazloženju osporene drugostepene presude je, pored ostalog, navedeno da je činjenično stanje u konkretnom predmetu pravilno utvrđeno, kao i da su pravilni zaključci prvostepenog suda da tužbeni zahtev tužilje valja odbiti.

4. Odredbom Ustava, čiju povredu podnositeljka ističe u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Za donošenje odluke u ovoj pravnoj stvari od značaja su i odredbe Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Službeni list SFRJ", br. 6/80 i 36/90, "Službeni list SRJ", broj 29/96" i "Službeni glasnik RS", broj 115/05 ) kojima je propisano: da se pravo svojine stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem, kao i da se pravo svojine stiče i odlukom državnog organa, na način i pod uslovima određenim zakonom (član 20.); da savestan držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina (član 28. stav 4.).

5. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta citiranih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je utvrdio da osporenim presudama Opštinskog suda u Kladovu i Okružnog suda u Negotinu nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo na imovinu podnositeljke ustavne žalbe.

Naime, prilikom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud je pošao od garancija koje Ustav predviđa u članu 58. stav 1. Ustava i konstatovao da Ustav garantuje mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona. Prema članu 20. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, pravo svojine se, pored ostalog, može steći i odlukom državnog organa, na način i pod uslovima određenim zakonom. Dakle, po oceni Ustavnog suda, nesporno je da se garancija ustavnog prava na imovinu, odnosi, pored ostalog, i na mirno uživanje svojine koja je stečena pravnosnažnom odlukom suda.

Međutim, budući da Ustav ne garantuje pravo na sticanje imovine, postavlja se pitanje kada i pod kojim uslovima se podnosilac ustavne žalbe može pozvati na navodnu povredu ili ograničenje prava na mirno uživanje svojine, kao dela prava na imovinu, u slučaju kada je „izgubio" u parničnom postupku koji je upravo i vođen radi utvrđivanja prava svojine. U tom slučaju, po oceni Ustavnog suda, potrebno je da podnosilac pruži konkretne razloge i stvarne dokaze o učinjenoj povredi ili ograničenju prava na koje se poziva, a ne da izražava nezadovoljstvo zbog ishoda sudskog postupka koji je vodio. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na svoj stav da nije u njegovoj nadležnosti da preispituje zaključke i ocene redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja i način na koji su redovni sudovi primenili pravo u postupku koji je vođen radi odlučivanja o pravima ili obavezama, osim ukoliko ne postoje stvarni razlozi i dokazi koji ukazuju na očiglednu arbitrernost i nepravičnost u postupanju redovnih sudova, a na štetu podnosioca ustavne žalbe. Dakle, sama činjenica da je jedna od parničnih stranaka nezadovoljna ishodom postupka koji je vodila, nije dovoljna da bi se utvrdila povreda njenog ustavnog prava, ukoliko ne dokaže da je sudskom odlukom arbitrerno i nepravedno lišena prava na imovinu, u konkretnom slučaju svojine, i to u korist drugog lica.

Saglasno izloženom, u konkretnom slučaju, po oceni Ustavnog suda, tvrdnja podnositeljke ustavne žalbe da su osporene presude „nepravilne i nazakonite“, te da joj je zato povređeno pravo na mirno uživanje svojine, kao sastavni delo garancija iz člana 58. stav 1. Ustava, predstavlja izraz njene subjektivne ocene o pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju i pogrešnoj primeni materijalnog prava, ali ne i stvarni dokaz o učinjenoj povredi prava iz člana 58. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu da su u konkretnom slučaju osporene presude donete u parničnom postupku radi utvrđivnja prava svojine, zadatak sudova je bio da utvrde da li su ispunjeni Zakonom o svojinskopravnim odnosima propisani uslovi za sticanje prava svojine putem održaja. Po oceni Ustavnog suda, osporene presude nisu arbitrerne, jer su prvostepeni i drugostepeni sud primenjujući merodavno materijalno pravo utvrdili da nisu ispunjeni uslovi iz člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa za sticanje prava svojine na spornom prostoru putem održaja, jer je prema utvrđenom činjeničnom stanju sporni prostor korišćen podjednako i zajednički od strane tužilje (ovde podnositeljke ustavne žalbe) i tuženog.

S obzirom na to da podnositeljka povredu „prava na imovinu i svojinu“ vidi u tome što su nadležni sudovi, navodno, pogrešno primenili materijalno pravo, Ustavni sud nije našao bilo kakve elemente koji bi ukazivali na proizvoljno zaključivanje sudova kod utvrđivanja činjeničnog stanja i arbitrernu primenu materijalnog prava na štetu podnositeljke ustavne žalbe, pa je ocenio da su navodi podnositeljke o povredi prava na imovinu očigledno neosnovani.

6. Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

Na osnovu navedenog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbijanje ustavne žalbe u imovinskom sporu o sticanju svojine održajem

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti