Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu zbog nemogućnosti izvršenja pravnosnažne presude za neisplaćene zarade protiv dužnika sa pretežnim društvenim kapitalom. Podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4463/2016
20.10.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Borisa Stanarevića, Milana Bresjanca, Dušana Sekulića, Miodraga Tomića, Jovana Plaovića i Angeline Bačanin, svih iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. oktobra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Borisa Stanarevića, Milana Bresjanca, Dušana Sekulića, Miodraga Tomića, Jovana Plaovića i Angeline Bačanin i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 22879/11 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja opredeljenih rešenjem o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 22879/11 od 9. novembra 2011. godine , umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Boris Stanarević i druga lica navedena u uvodu u tački 1. izreke, svi iz Beograda, podneli su, 15. maja 2014. godine, preko punomoćnika Milene Stanarević, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavne žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 22879/11. Podnosioci su istakli zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete u visini iznosa dosuđenih pravnosnažnom presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 1628/07 od 2. oktobra 2008. godine. Po ustavnoj žalbi je formiran predmet Už-4440/2014.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13) kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Viši sud u Beogradu je po pravnosnažnom okončanju postupka po zahtevu predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ovde podnosioca ustavne žalbe, dopisom od 6. juna 2016. godine Ustavnom sudu ustupio predmet, radi odlučivanja o istaknutoj povredi prava na imovinu podnosioca ustavne žalbe, kao i o zahtevu za naknadu materijalne štete. Po ustupanju predmeta, isti je u Ustavnom sudu dobio novi broj Už-4463/2016.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, te uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena, kao spise predmeta Višeg suda u Beogradu R4. I. 670/15 , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Podnosioci ustavne žalbe, u svojstvu izvršnih poverilaca, podneli su 26. oktobra 2011. godine Prvom osnovnom sudu u Beogradu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika HS „Janko Lisjak“ AD. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 1628/07 od 2. oktobra 2008. godine, kojom je obavezan tuženi HS „Janko Lisjak“ AD da tužiocima, ovde podnosiocima ustavne žalbe, između ostalog, na ime neisplaćenih zarade isplati određene novčane iznose.

Prvi osnovni sud je rešenjem I. 22879/11 od 9. novembra 2011. godine usvojio predloženo izvršenje.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu R4. I. 670/15 od 24. decembra 2015. godine utvrđeno je da je predlagačima za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ovde podnosiocima ustavne žalbe, u izvršnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 22879/11 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, delimično je usvojen zahtev predlagača za naknadu nematerijalne štete, dok je njihov zahtev za naknadu materijalne štete u visini iznosa dosuđenih pravnosnažnom presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 1628/07 od 2. oktobra 2008. godine odbijen kao neosnovan.

Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rž. g. 141/16 od 25. februara 2016. godine ukinuo rešenje Višeg suda u Beogradu R4. I. 670/15 od 24. decembra 2015. godine u delu kojim je odbijen zahtev predlagača za naknadu materijalne štete i rešio da se predmet dostavi Ustavnom sudu radi odlučivanja o zahtevu predlagača za naknadu materijalne štete, kao i o povredi prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Analizirajući navode ustavne žalbe o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja izvršenja u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 22879/11, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine , doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u Odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja , na način što je svojim odlukama pored utvrđene povrede „prava na s uđenje u razumnom roku“ i povrede „ prava na mirno uživanje imovine“, naložio državi da isplati naknadu nematerijalne štete i materijalne štete u visini iznosa opredeljenih u domaćim presudama.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje utvrđeno u stečajnom postupku podnosiocima ustavne žalbe, a protiv dužnika HS „Janko Lisjak“ AD, koji ima pretežan državni, odnosno društveni kapital , u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno pravnosnažnim presudama (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs) . S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog , a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih instit ucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 22879/11 od 9. novembra 2011. godine, umanjenih za iznose koji po tom osnovu eventualno budu isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti