Odluka o povredi prava zbog dugotrajnog stečaja nad preduzećem

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu. Stečajni postupak nad preduzećem sa većinskim društvenim kapitalom trajao je skoro devet godina, a podnositeljke nisu uspele da naplate svoja potraživanja iz radnog odnosa.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4466/2020
27.06.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás) i dr Vladan Petrov, članovi Veća , u postupku po ustavnim žalb ama S. N . i Maje Veličković, obe iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. juna 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavn e žalb e S. N . i M . V . i utvrđuje da su u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 443/11, odnosno St. 71/19, podnositeljkama ustavnih žalb i povređen a prav a na suđenje u razumnom roku i na imovinu , zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo S. N . i M . V . na na knadu nematerijalne štete svakoj u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 443/11, odnosno St. 71/19. Naknade se isplaćuj u na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Utvrđuje se pravo S. N . i M . V . na naknadu materijalne štete svakoj u visini iznosa potraživanja koje joj je utvrđeno u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 443/11, umanjenom za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni . Naknade se isplaćuj u na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

4. Odbacuju se zahtev i podnositeljki ustavn ih žalb i za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. N . i M . V, obe iz Niša podnel e su Ustavnom sudu, 13. maja 2020. godine , preko punomoćnika Z. V , advokata iz Niša, ustavne žalb e zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i članom 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i prava na imovinu, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 443/11, odnosno St. 71/19.

U ustavnim žalb ama podnositeljke su navel e da je predmetni stečajni postupak, u kojem su im priznat a potraživanj a iz radnog odnosa, otvoren 2011. godine , da je taj postupak u odnosu na stečajnog dužnika zaključen 2019. godine, a u odnosu na stečajnu masu 2020. godine, kao i da su okončanjem stečajnog postupka izgubil e mogućnost da namir e svoje potraživanje po osnovu neisplaćenih zarada, utvrđen a pravnosnažn im sudskim odlukama. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavne žalb e, utvrdi povredu označenih prava, kao i prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 1.000 evra u dinarskoj protvvrednosti i materijalne štete u iznosu od 596.082,03, odnosno 165.854,76 dinara, te za sastav ustavn ih žalb i u iznosu od po 90.000 dinara.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), navedene ustavne žalbe spojio, radi jedinstvenog postupanja.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Pravnosnažnim presud ama Osnovnog suda u Nišu P1. 3/10 od 15. marta 2010. godine i P1. 2/10 od 2. marta 2010. godine usvojeni su tužbeni zahtevi tužilj a, ovde podnositeljki ustavn ih žalb i, te je tuženi D. a.d. Niš obavezan da, na ime neisplaćenih zarada za period od 1. novembra 2008. godine do decembra, odnosno juna 2009. godine, tužilji S. N . isplati iznos od 596.082,03, sa zakonskom zateznom kamatom, a tužilji M . V . iznos od 165.854,76 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom.

Rešenjem Privrednog suda u Nišu St. 433/11 od od 14. jula 2011. godine otvoren je stečajni postupak nad D . a.d. Niš, a zaključkom tog suda St. 443/11 od 1. novembra 2011. godine o utvrđenim potraživanjima podnositeljki S. N . je priznato potraživanje u iznosu od 595.412, 36 dinara, a tužilji M. V . u iznosu od 165.152,85 dinara.

Stečajni postupak Privrednog suda u Nišu St. 433/11 je, rešenjem tog suda od 21. januara 2019. godine, zaključen nad stečajnim dužnikom, a nastavljen prema stečajnoj masi i vođen je pod brojem St. 71/19.

Postupak Privrednog suda u Nišu St. 71/19 zaključen je rešenjem tog suda od 3. februara 2020. godine, koje je postalo pravnosnažno 24. februara 2020. godine.

Ustavni sud je, uvidom u podatke objavljene na sajtu Agencije za privredne registre – Registar privrednih subjekata, utvrdio da je 16. oktobra 2007. godine zaključen ugovor o prodaji društvenog kapitala D. d.o.o. Niš, metodom javne aukcije, koji je raskinut, nakon čega je, 26. maja 2009. godine, 70% društvenog kapitala navedenog privrednog subjekta Agencija za privatizaciju prenela Akcijskom fondu. Prethodno je (pre prodaje 70% društvenog kapitala) 30% društvenog kapitala preneto zaposlenima.

4. Odredbama člana 18. st. 2. i 3. Ustava je utvrđeno da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima i da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

U vezi sa istaknutom povredom člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Evropska konvencija) , Ustavni sud ukazuje da se navedenom odredbom Evropske konvencije garantuju ista prava kao i odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa se ocena eventualne povrede ili uskraćivanja tih prava vrši u odnosu na odgovarajuću odredbu Ustava.

5. Odlučujući o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u označenom stečajnom postupku, Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. U predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, Evropski sud je ukazao i na svoju praksu u predmetu Bugarić protiv Srbije (broj predstavke 39694/10, odluka od 6. decembra 2016. godine) u kome je odbačena predstavka podnositeljke u situaciji kada je izvršni postupak trajao kraće od sedam meseci. Evropski sud je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, takođe, istakao da je u predmetu Crnišanin i drugi protiv Srbije utvrdio povredu Evropske konvencije u situaciji kada je relevantan period neizvršenja trajao između jedne godine i pet meseci i četiri godine i osam meseci.

Polazeći od navedenih stavova Evropskog suda, koje prihvata i ovaj Sud, Ustavni sud ukazuje da svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pri tome, Ustavni sud naglašava da u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku, već je odlučujuća okolnost za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku upravo činjenica da potraživanje nije namireno u relevantnom vremenskom periodu, u skladu sa praksom Evropskog suda.

S obzirom na navedeno, a imajući u vidu da je osporeni stečajni postupak koji je vođen prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom trajao od 14. jula 2011. godine do 24. februara 2020. godine, odnosno devet godina i sedam meseci, pri čemu u toku tog postupka podnositeljke ni su namiril e svoj a potraživanj a iz radnog odnosa, Ustavni sud je ocenio da im je povređen o pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavne žalb e u ovom delu i utvrdio da je podnositeljkama u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 443/11, odnosno 71/19 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavn ih žalbi zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakoj u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 443/11, odnosno 71/19. Naknade se isplaćuj u na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine).

7. Razmatrajući tvrdnju podnositeljki da im je u osporenom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnositeljkama ustavn ih žalb i povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Nišu da obezbedi namirenje potraživanja podnositeljki koje potiče iz radnog odnosa, prema stečajnom dužniku sa pretežnim društvenim , odnosno državnim kapitalom, predstavlja povredu prava podnositeljki na imovinu, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke, usvojio ustavne žalb e u ovom delu i utvrdio da je u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 443/11, odnosno 71/19 podnositeljkama ustavnih žalbi povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava .

8. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 4. izreke, utvrdio pravo podnositeljki ustavn ih žalb i na naknadu materijalne štete svakoj u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 443/11, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili namireni na drugi način . Naknade se isplaćuj u na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

9. U pogledu zahteva podnositeljki ustavn ih žalb i za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ove zahtev e, rešavajući kao u tački 4. izreke.

10. S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka o povredi prava zbog dugotrajnog stečaja nad preduzećem

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti