Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđuje povredu prava na imovinu zbog neizvršenja presude protiv dužnika sa društvenim kapitalom i dosuđuje naknadu materijalne štete u visini potraživanja. Žalba na visinu naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku je odbačena.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4474/2015
24.01.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. P . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. januara 201 9. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. P . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1283/11 (ranije predmet I. 1125/09) podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1125/09 od 24. avgusta 2009. godine, umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba Z. P . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 74/14 od 3. novembra 2014. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 393/15 od 1. aprila 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. P . iz Beograda podnela je Ustavnom sudu, 20. septembra 2012. godine, preko punomoćnika D . R, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1283/11 (ranije predmet I. 1125/09). Ustavna žalba je bila zavedena brojem Už-7420/2012.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Višeg suda u Čačku R4-I. 74/14 od 3. novembra 2014. godine je usvojen zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1283/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1125/09) podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Nakon pravosnažnosti navedenog rešenja, Viši sud u Čačku je dopisom R4i. 74/14 od 23. marta 2016. godine Ustavnom sudu „vratio“ ustavnu žalbu Z. P . radi donošenja odluke o povredi prava na imovinu.

Podnositeljka ustavne žalbe je, 9. jula 2015. godine, izjavila novu ustavnu žalbu zbog „nesprovođenja izvršenja u razumnom roku“ u izvršnom postupku koji je se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1283/11 (ranije predmet I. 1125/09), proširujući zahtev i na rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 74/14 od 3. novembra 2014. godine i Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 393/15 od 1. aprila 2015. godine. Ova ustavna žalba je zavedena pod brojem Už-4474/2015.

U novoj ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da osporenim rešenjima, u delu kojim je odlučeno o visini naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku , nisu otklonjene posledice utvrđene povrede, odnosno nije postignuta „sveobuhvatna naknada“, te smatra da i dalje „ima status žrtve…“. Ističe da dosuđena naknada nije u skladu sa praksom Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, te da joj je na taj način povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i pravo na delotvorno pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

Ustavni sud je ustavnu žalbu od 20. septembra 2012. godine, u neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1283/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1125/09) spojio sa ustavnom žalbom od 9. jula 2015. godine, radi zajedničkog razmatranja i donošenja jedne odluke, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13).

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podnela je 21. jula 2009. godine Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika F. „A .“ d.o.o, Čačak. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude tog suda P1. 393/07 od 2. marta 2009. godine, kojom je obavezan tuženi F. „A.“ d.o.o, Čačak , da tužilji Z . P . na ime neisplaćene minimalne zarade isplati određene novčane iznose.

Opštinski sud u Čačku je rešenjem I. 1125/09 od 24. avgusta 2009. godine usvojio predlog za izvršenje.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4-I. 74/14 od 3. novembra 2014. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i utvrđeno je da joj je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu I. 1125/09, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1283/11, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu drugom izreke naloženo je nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da osporeni izvršni postupak okonča u najkraćem roku; u stavu trećem izreke utvrđeno je pravo predlagača na pravičnu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti; u stavu četvrtom izreke zahtev predlagača da joj se isplati iznos naknade preko dosuđenog do traženog iznosa od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, je odbijen kao neosnovan. Predlagač je protiv navedenog rešenja izjavila žalbu.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Ržg. 393/15 od 1. aprila 2015. godine odbio žalbu predlagača i potvrdio ožalbeno prvostepeno rešenje.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS'', br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13), kojima je propisano: da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.); da se na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

5. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da namiri potraživanje podnositeljke ustavne žalbe utvrđeno pravnosnažnom presudom, a protiv dužnika F. „A .“ d.o.o, Čačak , i drugih povezanih preduzeća , koji imaju pretežan društveni kapital, u konkretnom slučaju , predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Razmatrajući zahtev podnositeljke za naknadu materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 1125/09 od 24. avgusta 2009. godine, Ustavni sud je ocenio da podnositeljka ustavne žalbe ima pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog pravnosnažnom presudom (videti , pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđen ih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1125/09 od 24. avgusta 2009. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6. Razmatrajući ustavnu žalbu podnositeljke u delu kojim su osporena rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 74/14 od 3. novembra 2014. godine i Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 393/15 od 1. aprila 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je podnositeljka imala i iskoristila pravno sredstvo u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, imajući u vidu da je osporenim rešenjima odlučivano o njenom zahtevu u dva stepena. Ustavni sud ukazuje da se pravom na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava jemči dvostepenost u odlučivanju, odnosno pravo da se u postupku po žalbi ili drugom propisanom pravnom sredstvu, pred organom više instance, ispita zakonitost prvostepene odluke, što ne podrazumeva i pravo na pozitivan ishod drugostepenog postupka za lice koje je izjavilo pravno sredstvo, ako za to nije bilo osnova.

Ustavni sud, zatim, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost dosuđivanja/isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnositeljke u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnositeljku. Pored toga, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u predmetnom slučaju podnositeljki dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku . Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove. Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už-4340/2015 od 29. septembra 2016. godine. Konačno, Ustavni sud je imao u vidu da je svojom odlukom podnositeljki dosudio materijalnu štetu , čime je suštinski dobila potpuno obeštećenje.

S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala eventualna povreda ustavnih prava, već da se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom preispita osporene odluke redovnih sudova. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te rešio kao u tački 3. izreke.

7. Polazeći od svega iznetog, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti