Odbacivanje ustavne žalbe protiv obaveštenja Republičkog javnog tužilaštva o nepodizanju zahteva

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv akta Republičkog javnog tužilaštva. Sud je utvrdio da osporeni akt, kojim se podnosilac obaveštava da neće biti podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, nije pojedinačni pravni akt o kome se odlučuje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4476/2010
24.02.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ivana Antića, koji se nalazi na izdržavanju kazne zatvora u Kazneno popravnom zavodu u Požarevcu, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. februara 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Ivana Antića izjavljena protiv akta Republičkog javnog tužilaštva KTZ. 497/10 od 13. septembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ivan Antić, koji se nalazi na izdržavanju kazne zatvora u Kazneno popravnom zavodu u Požarevcu, podneo je Ustavnom sudu preko punomoćnika Aleksandra Đorđevića, advokata iz Beograda, 15. oktobra 2010. godine ustavnu žalbu protiv akta Republičkog javnog tužilaštva KTZ. 497/10 od 13. septembra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu zajemčenog odredbama člana 34. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je podnosilac 30. jula 2010. godine Republičkom javnom tužilaštvu podneo inicijativu za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a da je 16. oktobra 2010. godine primio dopis KTZ. 497/10 od 13. septembra 2010. godine kojim je obavešten da Tužilaštvo neće podizati zahtev za zaštitu zakonitosti.

Podnosilac ustavne žalbe zahteva od Ustavnog suda „da utvrdi da postoje razlozi i osnov za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv presude Okružnog suda u Nišu K 116/06 i presude Vrhovnog suda Srbije Kž. 1662/07, suprotno dopisu Republičkog javnog tužilaštva KTZ. 497/10.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizilazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da se njome osporava pojedinačni akt ili radnja kojom je odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, jer su samo takav akt ili radnja podobni da povrede neko njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili slobodu.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporenim aktom Republičkog javnog tužilaštva KTZ. 497/10 od 13. septembra 2010. godine podnosilac ustavne žalbe obavešten da Tužilaštvo nije našlo osnova da povodom njegove inicijative podigne zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne presude Okružnog suda u Nišu K 116/06 i presude Vrhovnog suda Srbije Kž. 1662/07.

4. Ustavni sud ukazuje da, saglasno odredbama čl. 419. i 421. važećeg Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09), ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo javni tužilac i da ni okrivljeni, ni njegov branilac ne mogu uticati na odluku javnog tužioca da li će i kada podići takav zahtev, bez obzira na lično podnetu inicijativu.

Ustavni sud je utvrdio da osporeni akt predstavlja obaveštenje kojim Republičko javno tužilaštvo obaveštava podnosioca ustavne žalbe o postupanju po njegovoj inicijativi za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti. Stoga osporeni akt po svojoj pravnoj prirodi nije pojedinačni pravni akt kojim se odlučuje o pravima, obavezama ili optužbi protiv podnosioca ustavne žalbe i protiv koga se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. Zakona o Ustavnom sudu, može izjaviti ustavna žalba.

Imajući u vidu da je ustavna žalba podneta protiv akta protiv koga se ne može izjaviti, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

5. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe protiv obaveštenja Republičkog javnog tužilaštva o nepodizanju zahteva

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti