Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Usvaja se ustavna žalba i utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko 14 godina. Sud je ocenio da, uprkos složenosti predmeta, dužina postupka nije opravdana, pripisujući odgovornost prvostepenom sudu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Duška Savurdića iz Smedereva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 1. juna 201 7. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Duška Savurdića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 76998/10 (inicijalno predmet Petog opštinskog suda u Beogradu P. 654/99) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Duško Savurdić iz Smedereva je podneo Ustavnom sudu, 1. marta 201 3. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i povrede prava na imovinu u postupku vođenom pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 76998/10 (inicijalno predmet Petog opštinskog suda u Beogradu P. 654/99) , koja su zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac smatra da su mu povređena označena ustavna prav a jer 18 godina ne živi u stanu koji je stekao po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju. Iako je 1995. godine podneo tužbu za iseljenje bespravno useljenog lica iz spornog stana, taj spor je „pod velikim pritiskom“ okončan sudskim poravnanjem 1998. godine, kojim je on postao suvlasnik dela stana. Međutim, još uvek, pa i u vreme podnošenja ustavne žalbe, se vodi parnični postupak po tužbi za poništaj toga poravnanja, podnetoj protiv podnosioca, još 26. februara 1999. godine . Naime, trenutno je u toku žalbeni postupak pred Apelacionim sudom u Beogradu protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu donete u predmetu pod brojem P. 76998/10. Smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, kao i pravo na mirno uživanje zakonito stečene imovine , samom činjenicom da više od 18 godina ne koristi svoju imovinu i da isto toliko traje sudski proces. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku , „naredi“ završetak sudskog postupka koji traje više od 18 godina i „da mu se nadoknadi šteta prouzrokovana nekorišćenjem njegove zakonito stečene imovine počev od 27. januara 1995. godine do danas“. Podnosilac ustavne žalbe nije tražio naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) je sadržinski identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, nakon izvršenog uvid a u spise predmeta P. 76998/10 Prvog o snovnog suda u Beogradu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosioca ustavne žalbe, u svojstvu prvotuženog, kao i Milosava Lečića – drugotuženog, četvoro tužilaca (zakonski naslednici Milenka Lečića) je podnelo 25. februara 1999. godine tužbu Petom opštinskom sudu u Beogradu (u daljem tekstu: Opštinski sud) radi poništaja sudskog poravnanja koje su tuženi zaključili pred istim Opštinskim sudom 13. maja 1998. godine u predmetu P. 223/95, i to u sporu tužioca – ovde podnos ioca ustavne žalbe i tuženog, u ovoj parnici drugotuženog. Predmet je zaveden pod brojem P. 654/99. Prvotuženom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, tužba je uručena 11. marta 1999. godine.

Nakon pet zakaz anih ročišta za glavnu raspravu, od kojih je jedno održano, Opštinski sud je rešenjem P. 654/99 od 28. novembra 2000. godine odbacio tužbe trećetužilje i četvrtotužilje , kao podnete od strane neovlašćenog lica, te prekinuo postupak iza smrti prvotužilje do raspravljanja njene zaostav štine. Preostala četiri ročišta nisu održana dva puta na predlog punomoćnika tužilaca koji je bio sprečen da pristupi na ročište , ali i jer su sa jednog ročišta izostale obe parnične strane, a jednom su saglasno tražile odlaganje ročišta radi mirnog rešenja spora. U postupku po žalbama tuženih potvrđeno je navedeno prvostepeno rešenje.

Nakon podneska tuženih od 6. februara 2002. godine, kojim su predložili da se postupak nastavi i obavestili sud da je rešenjem Opštinskog suda u Novoj Varoši O. 24/01 od 20. decembra 2001. godine obustavljen ostavinski postupak iza smrti prvotužilje, jer nije bilo imovine koja bi bila predmet nasleđivanja, Opštinski sud je zakazao i održao ročište 26. septembra 2002. godine, te naložio tužiocima da se izjasne šta tužbom traže (poništaj poravnanja ili utvrđivanje apsolutne ništavosti poravnanja) i predlože dokaze za svoje navode, te nastavio postupak pod novim brojem predmeta P. 2535/02.

Rešenjem Opštinskog suda P. 2535/02 od 7. marta 2003. godine je odbačena tužba tužilaca, jer nisu postupili u ostavljenom roku po nalozima suda. Odlučujući o žalbi tužilaca izjavljenoj prot iv navedenog rešenja, Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 6654/03 od 18. juna 200 3. godine ukinuo ožalbeno rešenje i predmet vratio na ponovni postupak prvostepenom sudu.

U ponovnom prvostepenom postupku predmet je zaveden pod novim brojem P. 2183/03, a nakon četiri održana ročišta za glavnu raspravu, uz dva neodržana (zbog sprečenosti sudije i traženja odlaganja tužilaca), glavna rasprava je zaključena 11. novembra 20 04. godine. Na održanim ročištima izvršen je uvid u spise predmeta toga suda P. 223/95-97 i pročitani brojni pismeni dokazi.

Presudom Opštinskog suda P. 2183/03 od 11. novembra 2004. godine usvojen je tužbeni zahtev troje tužilaca, te utvrđeno da je ništavo i ne proizvodi pravno dejstvo sudsko poravnanje zaključeno u pred metu P. 223/95 Petog o pštinskog suda u Beogradu 13. maja 1998. godine u sporu između tužioca - ovde podnosioca ustavne žalbe i tuženog – u ovoj parnici drugotuženog, te odlučeno da tuženi snos e troškove postupka .

U postupku po žalbi prvotuženog od 21. februara 2005. godine , rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 4294/05 od 14 . novembra 2006. godine vraćeni su nerazmotreni spisi predmeta prvostepenom sudu, radi dopune postupka.

Rešenjem Opštinskog suda P. 2183/03 od 24. januara 200 7. godine prekinut je postupak zbog smrti jednog od tužilaca, ali i staraoca drugotužilje, sve dok neko od naslednika ili staralaca ne preuzme postupak, ili ih sud pozove na predlog protivne strane da to učine. Odlučujući o žalbi prvotuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljenoj 20. februara 2007. godine protiv navedenog rešenja, Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 5045/07 od 1 3. juna 200 7. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio ožalbeno rešenje Petog opštinskog suda u Beogradu P. 2183/03 od 24. januara 2007. godine .

Drugotuženi je podneskom od 27. decembra 2007. godine tražio nastavak postupka, jer je okončan ostavinski postupak iza smrti tužioca M.L. obustavom, te dostavio rešenje Opštinskog suda u Novoj Varoši O. 56/07 od 10. aprila 200 7. godine. Rešenjem Opštinskog suda P. 2183/03 od 27. februara 200 8. godine je odbijen predlog za nastavak postupka prekinutog rešenjem Petog opštinskog suda P. 2183/03 od 24. januara 2007. godine , s obzirom na to da je smrću ovog tužioca prestalo i njegovo starateljstvo drugotužilji. Ponovo je tražen nastavak postupka podneskom drugotuženog od 13. novembra 2008. godine kojim je obavestio sud o zakonskim naslednicima drugotužilje prema rešenju Opštinskog suda u Novoj Varoši O. 172/08 od 23. oktobra 200 8. godine. Izjašnjavajući se po nalozima iz dopisa Opštinskog suda od 20. novembra i 20. decembra 2008. godine, upućenih strankama, kao i Matičnoj službi Opštine Nova Varoš, podneskom od 26. januara 2009. godine troje tužilaca preuzelo je parnicu iza pok. drugotužilje, a podneskom od 3. februara 2009. godine tužilja D.L. je preuzela parnicu iz tužioca pok. M.L.

Rešenjem Opštinskog suda P. 2183/03 od 27. februara 200 9. godine nastavljen je ožalbeni postupak u ov oj parnici prekinut rešenjem Petog opštinskog suda u Beogradu P. 2183/03 od 24. januara 2007. godine.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž. 5523/10 od 16. juna 2010. godine ukinuta je prvostepena presuda Petog opštinskog suda u Beogradu P. 2183/03 od 11. novembra 2004. godine, te predmet vraćen na ponovno suđenje.

Ponovni prvostepeni postupak vođen je pred Prvim osnovnim sudom u Beogra du, nakon uspostavljanja nove mreže sudova u 2010. godini, pod brojem P. 76998/10. U ovom delu postupka na tužilačkoj strani učestvovalo je sedam tužilaca, a od ukupno zakazanih sedam ročišta za glavnu raspravu, održana su dva ročišta, na kojima je prvotuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe, između ostalog tražio da se usvoji tužbeni zahtev tužilaca i poništi navedeno poravnanje, koje je on zaključio sa drugotuženim. Pet ročišta nije održano, iz sledećih razloga: zbog sprečenosti postupajućeg sudije, izostanka urednog pozivanja punomoćnika prvotuženog, saglasnog traženja stranaka da se ročište ne drži, dostavljanja neposredno pred ročište podneska drugotuženog, te izostanka punomoćnika tužilaca zbog štrajka advokata.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 76998/10 od 5. oktobra 2011. godine, u prvom stavu izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca kojim je traženo da se utvrdi da je ništavo i da ne proizvodi pravno dejstvo sudsko poravnanje zaključeno u predmetu Petog opštinskog suda u Beogradu P. 223/95 dana 13. maja 1998. godine u sporu između tuženih, u kome je tužilac bio prvotuženi iz ove parnice, a tuženi – drugotuženi iz ove parnice. U drugom stavu izreke je odbijen predlog tužilaca za određivanje privremene mere kojom bi sud naložio drugotuženom zabranu otuđenja i raspolaganja spornim stanom, u njegovom suvlasničkom udelu, a u trećem stavu izreke je rešeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Odlučujući o žalbama obe parnične stranke, i to izjavljenim od strane tužilaca 6. januara 2012. godine, a od strane prvotuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, 9. januara 2012. godine, Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž. 2206/12 od 13. marta 2013. godine, u prvom stavu izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tuži laca i potvrdio ožalbenu presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 76998/10 od 5. oktobra 2011. godine, a u drugom stavu izreke odbacio žalbu prvotuženog kao nedopuštenu. Ova presuda je dostavljena punomoćniku prvotuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, dana 25. aprila 2013. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09 i 36/11 ), koji se, saglasno članu 506. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), primenjuje na predmetni parnični postupak, propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je konstatovao da je za podnosioca ustavne žalbe , kao prvotuženog označeni parnični postupak započeo 11. marta 1999. godine, uručenjem tužbe, a da je okončan 25. aprila 2013. godine, uručenjem njegovom punomoćniku pravnosnažne presude Apelacionog sud a u Beogradu Gž. 2206/12 od 13. marta 2013. godine .

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da je sudski postupak po svojoj prirodi jedinstvena celina, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka, u konkretnom slučaju, uzme u obzir celokupni period trajanja osporenog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja postupaka, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni sudski postupak ukupno traja o 14 godina i mesec i po dana . Navodi podnosioca ustavne žalbe o osamnaestogodišnjem trajanju postupka povodom njegovog prava svojine na stanu površine 38m2, ne odgovaraju činjenicama, jer je podnosilac ustavnom žalbom, zapravo, osporio trajanje parnice radi utvrđenja da je sudsko poravnanje, kojim je podnosiocu pripalo u susvojinu 600/1000 idealnih delova stana, ništavo, te koja je u vreme podnošenja ustavne žalbe bila u toku pred Ape lacionim sudom u Beogradu. Pored ovoga, njegovi navodi o dužini trajanja postupka su i neosnovani, jer se zasnivaju na pogrešnom tumačenju da čine jednu celin u i pravnosnažno okončana parnica kojom je stekao vlasništvo na delu stana na osnovu sudskog poravnanja , i ova parnica radi utvrđenja da je to poravnanje ništavo.

Prilikom oce ne da li je o pravima i obavezama stranaka odlučeno u razumnom roku, Ustavni sud u svakom konkretnom slučaju, saglasno praksi Evropskog suda za ljudska prava, pored same dužine trajanja postupka, uzima u obzir i sledeć e kriterijum e: složenost pravnih i činjeničnih pitanja koje je trebalo raspraviti u konkretnom postupku, ponašanje podnosioca ustavne žalbe, postupanj e nadležnih sudova, kao i značaj prava o kome se u postupku odlučivalo za podnosioca ustavne žalbe.

Polazeći od navedenih kriterijuma, Ustavni sud je ocenio da je parnični postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom bio relativno činjenično i pravno složen, ali i procesno složen zbog većeg broja tužilaca, prekida postupaka zbog smrti lica na tužilačkoj strani, odnosno ocene ima li aktivne legitimacije na strani svih tužilaca.

Ispitujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud nalazi da je on svakako imao legitim an materijalni interes da se ovaj spor okonča u razumnom roku .

Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je na strani podnosioca bilo doprinosa dužini trajanja osporenog sudskog postupka samo u manjoj meri, s obzirom na to da je nekoliko puta izostao sa ročišta , odnosno tražio , saglasno sa tužilačkom stranom, odlaganje ročišta.

Po oceni Ustavnog suda, odlučujući doprinos trajanju postupka van okvira razumnog roka za odlučivanje u dva stepena je na strani nadležnog prvostepenog suda – Petog opštinskog suda u Beogradu čije su odluke, kako rešenje tako i presuda, ukidane od strane drugostepenog suda i vraćane na ponovno odlučivanje. Međutim, na strani nadležnih sudova ne stoji odgovornost za prekoračenje granica za odlučivanje u razumnom roku u trajanju od više od četiri godine, zbog dva prekida postupka, zbog smrti tužilaca, što svakako ne može opravdati četrnaestogodišnje trajanje osporenog parničnog postupka.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava , u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 76998/10 (inicijalno predmet Petog opštinskog suda u Beogradu P. 654/99) . Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe, sem navoda da „ne koristi svoju imovinu više od 18 godina“, što vezuje za trajanje postupaka u vezi sa spornim delom stana, ne navodi druge razloge na kojima zasniva povredu prava na imovinu iz člana 58. Ustava, kao i činjenicu da u ustavnoj žalbi nij e istakao zahtev za utvrđenje povrede tog ustavnog prava, Ustavni sud navode o povredi prava na imovinu nije posebno razmatrao.

6. Budući da podnosilac ustavne žalbe nije istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, u smislu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud smatra da je donošenje odluke kojom je utvrđena povreda označenog prava, dovoljno da se postigne adekvatno pravično zadovoljenje podnosioc a ustavne žalbe.

U vezi zahteva za naknadu materijalne štete – „prouzrokovane nekorišćenjem imovine“ po navoda podnosioca , Ustavni sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe nije pružio bilo kakav dokaz da je pretrpeo pravno relevantnu materijalnu štetu u osporenom parničnom postupku, da bi se ovaj zahtev uopšte mogao razmatrati, zbog čega je ustavna žalba u tom delu odbačena kao nedopuštena u tački 2. izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti