Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je za podnositeljku trajao preko sedam godina. Sud je istakao dugotrajnost postupka, višestruko ukidanje presuda i duge periode neaktivnosti suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milice Jankucić iz Bora , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. aprila 2017. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba Milice Jankucić i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Boru u predmetu P. 1221/05 (ranije u predmetu P. 1251/95) podnositeljki ustavne žalbe povređeno p ravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milica Jankucić iz Bora podnela je Ustavnom sudu, 17. februara 2012. godine, ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Boru P. 1221/05 od 4. juna 2009. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 13496/10 od 30. juna 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, kao i zbog povrede pravana suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Boru u predmetu P. 1221/05 (ranije u predmetu P. 1251/95) . Po ovoj ustavnoj žalbi bio je formiran predmet Už-977/2012.

U ustavnoj žalbi je ukazano, između ostalog, na dugo trajanje parničnog postupka od 17 godina.

Podnositeljka ustavne žalbe je predložila da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporenu drugostepenu presud u. Nije tražila naknadu nematerijalne štete. Tražila je nanknadu troškova postupka.

2. Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na suđenje u razumnom roku , dana 19. novembra 2014. godine, ustupio na nadležnost redovnom sudu, u smislu odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13).

Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem R4g. 1113/14 od 21. novembra 2014. godine vratio spise predmeta Ustavnom sudu, jer je parnični postupak okončan. Predmet je po ustavnoj žalbi u delu koji se odnosi na suđenje u razumnom roku dobio novi broj Už-4491/2016.

3. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

4. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , na osnovu izvršenog uvida u spise predmeta Osnovnog suda u Boru P. 6/10 , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac Sava Jović, procesni prethodnik podnositeljke ustavne žalbe, podneo je tužbu 22. septembra 1995. godine Opštinskom sudu u Boru protiv tuženog Blagoja Milovanovića, radi uklanjanja vodovodne cevi. Predmet je formiran pod brojem P. 1251/95.

Tužilac je podneskom od 29. januara 1996. godine preinačio tužbu tako što je istakao i drugi zahtev kojim je traženo da se utvrdi da tuženi nije stekao pravo službenosti radi postavljanja vodovodne cevi.

Tuženi je 2. aprila 1996. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Boru protiv tužioca, radi konstituisanja stvarne službenosti postavljanja zidane i drvene kaptaže za vodu i postavljanja vodovodnih cevi na parcelama tužioca-prot ivtuženog, kao poslužnog dobra.

Sudski uviđaj je izvršen 24. juna 1996. godine.

Opštinski sud u Boru je rešenjem P. 1251/95 od 24. juna 1996. godine prekinuo parnični postupak do okončanja upravnog postupka koji se vodio radi izdavanja vodoprivredne dozvole.

Ponovni sudski uviđaj je izvršen 13. juna 1997. godine.

Nalaz sa mišljenjem sudskog veštaka je dostavljen sudu 9. septembra 1997. godine.

Tuženi-protivtužilac je podneskom od 6. novembra 1997. godine preinačio tužbu tako što je istakao i još jedan tužbeni zahtev.

Prva po redu prvostepena presuda Opštinskog suda u Boru P. 125/95 doneta je 19. novembra 1997. godine.

Okružni sud u Zaječaru je rešenjem Gž. 505/98 od 30. juna 1998. godine ukinuo ožalbenu prvostepenu presudu. Predmet je formiran pod novim brojem P. 292/99.

Druga po redu prvostepena presuda Opštinskog suda u Boru P. 292/99 doneta je 27. septembra 1999. godine.

Okružni sud u Zaječaru je rešenjem Gž. 2478/99 od 13. decembra 1999. godine ukinuo ožalbenu prvostepenu presudu. Predmet je formiran pod novim brojem P. 447/00.

Treća po redu prvostepena presuda Opštinskog suda u Boru P. 447/00 doneta je 17. decembra 2001. godine.

Okružni sud u Zaječaru je rešenjem Gž. 1313/02 od 22. avgusta 2002. godine, u žalbenom postupku, ukinuo prvostepenu presudu. Predmet je formiran pod novim brojem P. 1446/02.

Ponovni sudski uviđaj je izvršen 20. maja 2004. godine.

Nalaz sa mišljenjem sudskog veštaka geometra dostavljen je sudu 24. maja 2004. godine.

Četvrta po redu prvostepena presuda Opštinskog suda u Boru P. 1446/02 doneta je 14. oktobra 2004. godine.

Okružni sud u Zaječaru je rešenjem Gž. 988/05 od 28. juna 2005. godine, u postupku po žalbi, ukinuo prvostepenu presudu. Predmet je formiran pod novim brojem P. 1221/05.

Opštinski sud u Boru je rešenjem P. 1221/05 prekinuo parnični postupak, zbog smrti tužioca-protivtuženog.

Milica Jankucić, ovde podnositeljka ustavne žalbe, je podneskom od 9. decembra 2005. godine tražila da se nastavi parnični postupak, navodeći da je po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju postala vlasnik celokupne imovine pok. tužioca-protivtuženog.

Opštinski sud je rešenjem P. 1221/05 od 9. decembra 2005. godine odbio predlog za nastavak postupka, navodeći da ona nije naslednik koji je ovlašćen da traži nastavak postupka.

Okružni sud u Zaječaru je rešenjem Gž. 128/06 od 13. februara 2006. godine ukinuo prvostepeno rešenje.

U periodu od 12. septembra 2006. do 18. maja 2009. godine sud nije preduzeo nijednu parničnu radnju niti je održao ročište.

Peta po redu prvostepena presuda Opštinskog suda u Boru P. 1221/05 doneta je 4. juna 2009. godine. Navedenom prvostepenom presudom je odlučeno sledeće: u stavu prvom izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje Milice Jankucić kojim je traženo da se utvrdi da tuženi-protivtužilac nije stekao pravo službenosti postavljanja vodovodnih cevi; u stavu drugom izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje Milice Jankucić kojim je traženo da tuženi-protivtužilac ukloni vodovodne cevi iz zemljišta; u stavu trećem izreke utvrđen je prekid parničnog postupka po protivtužbi tuženog-protivtužioca Blagoja Milovanovića protiv tužioca-pr otivtuženog Save Jovića, radi konstituisanja stvarne službenosti, zbog smrti tužioca-protivtuženog. Tužbeni zahtev je odbijen zbog nedostatka aktivne legitimacije, s obzirom na to da se tužilja ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezala da pruži usluge izdržavanja pok. tužiocu-protivtuženom i njegovoj supruzi koja je još živa , tako da predmet ugovora o doživotnom izdražavanju još nije prešao u svojinu tužilje-protivtužene.

Apelacioni sud u Beogradu je osporenom presudom Gž. 13496/10 od 30. juna 2011. godine potvrdio prvostepenu presudu. Drugostepena presuda je dostavljena punomoćniku podnositeljke ustavne žalbe 20. januara 2012. godine.

U predmetnom parničnom postupku zakazano je i održano 29 ročišta za glavnu raspravu. U toku parničnog postupka sproveden je dokazni postupak veštačenjem, uviđajem na lice mesta i saslušanjem stranaka.

5. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pra vo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni glasnik SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je važio u vreme kada je prvobitni tužilac pokrenuo predmetni parnični postupak , bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku .

Zakonom o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br . 125/04 i 111/09 ), koji je počeo da se primenjuje 23. februara 2005. godine, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.) .

6. Polazeći od toga da je ustavna žalba izjavljena i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre konstatuje da je ustavna žalba kao pravni institut za zaštitu zajemčenih lju dskih i manjinsk ih prava ustanovljena Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, te je stoga i Ustavni sud , ratione temporis, nadležan da ispituje postojanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u periodu nakon stupanja na snagu Ustava. Međutim, parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak pravnosnažno okončava . Pri tome , Ustavni sud ukazuje da podnositeljka ustavne žalbe nije imala svojstvo univerzalnog sukcesora, te je za ocenu postojanja povrede prava podnositeljke na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju relevantan period od 9. decembra 2005. godine, kada je podnositeljka pristupila parničnom postupku, do 20. januara 2012. godine kada je presuda Apelacionog sud a u Beogradu Gž. 13496/10 od 30. juna 2011. godine dostavljena punomoćniku podnositeljke ustavne žalbe. Dakle, parnični postupak je za podnositeljku ustavn e žalbe pravnosnažno okončan za sedam godina.

Navedeno trajanje parničnog postupka, samo po sebi , može ukazivati na to da predmetni postup ak u odnosu na podnositeljku nije okončan u okviru razumnog roka. Pri tom, pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne ž albe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioce. Međutim, Ustavni sud smatra da i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od navedenih činalaca, trajanje predmetnog postupka sedam godina u odnosu na podnositeljku ustavne žalbe ne može se opravdati bilo kojim od prethodno navedenih činilaca.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je podnositeljki ustavne žalbe u parničnom postupku koji j e vođen pred Opštinskim sudom u Boru u predmetu P. 1221/05 (ranije u predmetu P. 1251/95) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) .

7. Kako podnositeljka ustavne žalbe nije tražila naknadu nematerijalne štete, to Ustavni sud ocenjuje da je u konkretnom slučaju utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku dovoljna i adekvatna satisfakcija za podnositeljku ustavne žalbe.

8. U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obraz loženje koje je dato, pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.