Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog neisplaćenog kosovskog dodatka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na povredu prava na suđenje u razumnom roku, a u ostalom delu je odbacio. Nije dokazana diskriminacija niti povreda prava na pravično suđenje u sporu za isplatu tzv. kosovskog dodatka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4495/2019
02.02.2023.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov , dr Milan Škulić i dr Nataša Plavšić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. J . iz sela Todorovce kod Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 2. februara 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba G. J . i utvrđuje da je presudom Osnovnog suda u Leskovcu Prr1. 93/17 od 15. novembra 2018. godine i pr esudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 47/19 od 19. marta 2019. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 47/19 od 19. marta 2019. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr1. 93/17 od 15. novembra 2018. godine.

3. Odbija se kao neosnovan zahtev podnosi oca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

5. Odbacuje se zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. G. J . iz sela Todorovce kod Leskovca je , 24. aprila 201 9. godine, preko punomoćnika S. Z , advokata iz Vučja kod Leskovca, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr1. 93/17 od 15. novembra 2018. godine i presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 47/19 od 19. marta 2019. godine, zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da mu je pre pokretanja parničnog postupka, u kome su donete osporene presude, utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10, pa da mu je nepostupanjem stečajnog suda pričinjena materijalna šteta u vidu nerealizovanog potraživanja iz radnog odnosa. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporenu drugostepenu presudu, kao i da mu utvrdi pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete i naknadi troškove za sastavljanje ove ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalb e povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Privredni sud u Leskovcu je doneo rešenje R4 st. 256/16 od 27. aprila 2016. godine, kojim je utvrdio da je predlagaču, ovde podnosiocu ustavne žalbe, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred istim sudom u predmetu St. 11/10.

Tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, je na osnovu odredaba člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, podne o Osnovnom sudu u Leskovcu tužbu protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo pravde, radi naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku koja se ogleda u nerealizovanom potraživanju iz radnog odnosa koje je utvrđeno u navedenom stečajnom postupku.

Osnovni sud u Leskovcu je 15. novembra 2018. godine doneo osporenu presudu Prr1. 93/17, kojom je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tuži oca, nalazeći da nije dokazao koja mu je imovinska šteta izazvana zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi u pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10.

Odlučujući o njegovoj žalbi, Viši sud u Leskovcu je osporenom presudom Gžrr. 47/19 od 19. marta 2019. godine odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio prvostepenu presudu, prihvatajući pravno stanovište Osnovnog suda u Leskovcu da tužilac nije dokaza o postojanje uzročno -posledične veze između radnji organa tužene i nastale štete i ističući da za naknadu imovinske štete nije dovoljno postojanje odluke kojom je tužiocu utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku.

4. Uzimajući u obzir suštinu navoda ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da podnosilac ustavne žalbe praktično ukazuje da je pogrešna ocena parničnih sudova da on nije dokaza o postojanje uzročno -posledične veze između nedelotvornog postupanja stečajnog suda i pretrpljene materijalne štete u vidu nerealizovanog potraživanja koje mu je priznato u stečajnom postupku koji se vodi nad DP „V.“ Vučje. Stoga je Ustavni sud ispitivao osnovanost ustavne žalbe isključivo sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava.

U navedenom kontekstu, Ustavni sud upućuje na pravne stavove i ocene koje je detaljno izneo u Odluci Už-9242/2020 od 7. aprila 2022. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju. Ustavni sud je u pomenutoj Odluci podsetio na praksu Evropskog suda za ljudska prava, koju je i sam prihvatio u svojoj praksi prilikom odlučivanja o ustavnim žalbama, u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom i pravom na naknadu materijalne štete. Takođe, Ustavni sud je konstatovao da su, u međuvremenu, nadležni sudovi u svojim odlukama zauzeli isto pravno stanovište u vezi sa pitanjem odgovornosti Republike Srbije za naknadu ove vrste imovinske štete, pozivajući se upravo na relevantnu praksu Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda, kao i na Zaključak o odgovornosti Republike Srbije za naknadu materijalne štete nastale zbog neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka, koji je usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 2. novembra 2018. godine.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je u Odluci Už-9242/2020 od 7. aprila 2022. godine zaključio da je sama činjenica da je sudskom odlukom utvrđeno da neko lice zbog neefikasnog i nedelotvornog postupanja suda nije u mogućnosti da u razumnom roku naplati svoje potraživanje iz radnog odnosa u izvršnom, odnosno stečajnom postupku, prema dužniku, koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni, odnosno državni kapital, dovoljna da bi se utvrdila odgovornost države za naknadu imovinske štete. Drugim rečima, pretpostavka za zasnivanje objektivne odgovornosti Republike Srbije za naknadu ove vrste imovinske štete nastale iz potraživanja iz radnog odnosa prema dužniku koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni, odnosno državni kapital, jeste prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom, odnosno stečajnom postupku. U tom kontekstu, Ustavni sud je naglasio da kod ovog oblika objektivne odgovornosti Republike Srbije za štetu važi pretpostavka uzročnosti, tako da oštećeno lice ne snosi teret dokazivanja postojanja uzročno-posledične veze, već se ona pretpostavlja.

Iz tih razloga, Ustavni sud je ocenio da je osporenim presudama povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

5. Po oceni Ustavnog suda, posledice utvrđene povrede ustavnog prava su, u konkretnom slučaju, takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem osporene presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 4 7/19 od 19. marta 2019. godine i određivanjem da taj sud ponovo odluči o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Leskovcu Prr1. 93/17 od 15. novembra 2018. godine. Stoga je Sud , saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu , odlučio kao u tački 2. izreke.

6. Odlučujući o zahtevu podnosi oca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je zaključio da je utvrđivanje povrede prava na pravično suđenje dovoljno pravično zadovoljenje za podnosi oca. Polazeći od toga, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. st . 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, odbio kao neosnovan ovaj zahtev, odlučujući kao u tački 3. izreke.

7. Što se tiče istaknutog zahteva za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je pre svega imao u vidu da je prethodno odredio da će se štetne posledice zbog učinjene povrede ustavnog prava otkloniti poništajem osporene drugostepene presude, te da će se u parničnom postupku ponovo odlučivati o pravu podnosioca ustavne žalbe na naknadu imovinske št ete. Iz navedenih razloga nema uslova da se odredi naknada materijalne štete, zbog čega je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u tački 4. izreke odbacio taj zahtev.

8. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83 .). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio zahtev, rešavajući kao u tački 5. izreke.

9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog neisplaćenog kosovskog dodatka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti