Povreda prava na pravično suđenje zbog arbitrernog odbacivanja žalbe

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, poništio rešenje Višeg suda i vratio predmet na ponovno odlučivanje. Odbacivanje žalbe na rešenje o prigovoru radi ubrzanja postupka, sa obrazloženjem da je prvostepeni postupak okončan, predstavlja proizvoljno tumačenje zakona i povredu prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Vesna Ilić Prelić i Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. K . ( S. K .) iz Gnjilana, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. novembra 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. K . ( S. K .) i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Ržg. 66/21 od 19. februara 2021. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Beogradu Ržg. 66/21 od 19. februara 2021. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenu protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu R4P. 492/20 od 25. decembra 2020. godine .

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. K . ( S. K .) iz Gnjilana podneo je Ustavnom sudu, 7. aprila 2021. godine, preko punomoćnika T . M , advokata iz Beograda , ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Ržg. 66/21 od 19. februara 2021. godine, zbog po vrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje Višeg suda u Beogradu Ržg. 66/21 od 19. februara 2021. godine kojim je odbačena kao nedozvoljena žalba podnosioca izjavljena protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu R4P. 492/20 od 25. decembra 2020. godine, a kojim je odbijen podnosiočev prigovor radi ubrzavanja parničnog postupka koji je vođen u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 21748/13. Osporeno drugostepeno rešenje je doneto sa obrazloženjem da je postupak pred prvostepenim sudom okončan donošenjem odluke koja je ekspedovana iz suda, a da se žalba, u smilu odredbe člana 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, može izjaviti samo do okončanja postupka.

Tvrdnja podnosioca ustavne žalbe o povredi označenih ustavnih prava zasniva se na tome da je podnosilac podneo prigovor radi ubrzavanja postupaka 29. oktobra 2020. godine, dakle pre nego što je okonačan prvostepeni postupak 2. decembra 2020. godine, zbog čega je pravno stanovište u osporenom drugostepenom pravnom aktu ustavnopravno neprihvatljivo, kao i to da podnosilac nije mogao odmah da podnese novi prigovor radi ubrzavanja postupka po prijemu osporenog drugostepenog akta upravo zbog pravn og stanovišta koje je zauazeto u osporenom aktu.

Podnosilac ustavne žalbe je predl ožio Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporeno rešenje. Istako je i zahtav za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom na sajt Portala pravosuđe Srbije i drugu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe S. K . je 29. oktobra 2020. godine podneo prigovor radi ubrzavanja parničnog postupka koji je vođen u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 21748/13.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem R4P. 492/20 od 25. decembra 2020. godine odbio kao neosnovan prigovor

Podnosilac ustavne žalbe je 5. januara 2021. godine izjavio žalbu protiv navedenog rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Viši sud u Beogradu je osporenim rešenjem Ržg. 66/21 od 19. februara 2021. godine odbacio kao nedozvoljenu žalbu podnosioca, sa obrazloženjem da je Prvi osnovni sud u Beogradu u parničnom postupku doneo presudu P. 21748/13 od 2. decembra 2020. godine koja je ekspedovana iz suda 16. decembra 2020. godine, te da je postupak pred prvostepenim sudom okončan sa donošenjem odluke koja je ekspedovana iz suda, a da se žalba, u smilu odredbe člana 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, može izjaviti samo do okončanja postupka.

Parnični postupak pred Apelacionom sudom u Beogradu, kao drugostepenim sudom, je bio u toku u trenutku donošenja osporenog akta.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda i vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka (član 4.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.); da stranka ima pravo na žalbu ako je njen prigovor odbijen (član 14. stav 1.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava , prema kojem g reška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica načinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, najpre , konstatuje da se u stavnom žalbom osporava rešenje Višeg suda u Beogradu Ržg. 66/21 od 19. februara 2021. godine kojim je odbačena kao nedozvoljena žalba podnosioca izjavljena 5. januara 2021. godine protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu R4P. 492/20 od 25. decembra 2020. godine, a kojim je odbijen podnosiočev prigovor podnet 29. oktobra 2020. godine radi ubrzavanja parničnog postupka koji je vođen u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 21748/13. Osporeno drugostepeno rešenje je doneto sa obrazloženjem da je Prvi osnovni sud u Beogradu doneo presudu P. 21748/13 od 2. decembra 2020. godine koja je ekspedovana iz suda 16. decembra 2020. godine, te da je postupak pred prvostepenim sudom okončan sa donošenjem odluke koja je ekspedovana iz suda, a da se žalba, u smilu odredbe člana 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, može izjaviti samo do okončanja postupka.

Ustavni sud, dalje, konstatuje da je u sprovedenom postupku utvrdio da je prvostepena parnična presuda u predmetu P. 21748/13 doneta 2. decembra 2020. godine, a da je podnosilac ustavne žalbe prigovor radi ubrzavanja predmetnog parničnog postupka podneo 29. oktobra 2020. godine, a žalbu protiv prvostepenog rešenja o odbijanju prigovora 5. januara 2021. godine, znači podnosilac je pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku koristio u trenutku kada parnični postupak nije bio pravnosnažno okončan.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je pravno stanovište koje je zauzeto u osporenom rešenju Višeg suda u Beogradu Ržg. 66/21 od 19. februara 2021. godine da je parnični postupak pred prvostepenim sudom okončan sa donošenjem odluke koja je ekspedovana iz suda, a da se žalba u postupku radi ubrzavanja postupka, u smilu odredbe člana 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, može izjaviti samo do okončanja prvostepenog postupka, ustavnopravno neprihvatljivo ( ovako se Ustavni sud u bitno slič noj pravnoj situaciji izjasnio u o dlukama Už-2005/2018 od 29. septembra 2022. godine, Už-1507/2018 od 24. oktobra 2019. godine i Už-11078/2020 od 29. juna 2023. godine , videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

Ustavni sud, takođe, i u ovom predmetu ukazuje da Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku kao jedan od zakonskih kriterijuma za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku propisuje celokupno trajanje postupka (član 4.)(ovako se Ustavni sud izjasnio u Odluci Už-8103/2020 od 29. juna 2023. godine, videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

6. Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 , 10/23 i 92/23 ), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Ržg. 66/21 od 19. februara 2021. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povre de navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog drugostepenog rešenja i određenjem da isti sud donese novu odluku o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenu protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu R4P. 492/20 od 25. decembra 2020. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

7. Kako je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio otklanjanje štetnih posledica povrede prava , to nije posebno razmatrao istaknutu povred u prava prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

8. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud dosudi naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ukazuje na to da će se o njegovom prigovoru radi ubrzavanja postupka ponovo odlučivati, a saglasno odredbi člana 26. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku , stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje za neimovinsku štetu u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje, te da pravo na pravično zadovoljenje, saglasno ovom zakonu, ima stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu, zatim stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora i stranka čija je žalba usvojena (član 22. stav 1.) Imajući u vidu navedeno, Sud je odbacio zahtev podnosioca za naknadu nematerijalne štete, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

9. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje zbog arbitrernog odbacivanja žalbe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti