Ustavni sud utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Usvojena je ustavna žalba i utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao osam godina i devet meseci. Odlučujući doprinos dužini postupka dao je prvostepeni sud svojim neefikasnim postupanjem i odlaganjima ročišta.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko već e, u sastavu: zamenik predsednika Suda dr Goran P. Ilić, zamenik predsednika Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. G. iz Čačka na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. aprila 2015. godine, donelo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba R. G. i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P. 1331/10 (inicijalno predmet P. 55/04 ranijeg Opštinskog suda u Čačku) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. G. iz Čačka podnela je Ustavnom sudu, 4. juna 2012. godine, preko punomoćnika Želimira Jeremića, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vo đen u predmetu P. 1331/10 pred Osnovnim sudom u Čačku (prethodno P. 55/04 ranijeg Opštinskog suda u Čačku).

U ustavnoj žalbi podnositeljka osporava "neopravdano dugo" trajanje postupka prouzrokovano propustima suda, što je dovelo da postupak, iako pokrenut još 2004. godine, u trenutku podnošenja ustavne žalbe još nije pravosnažno okončan. Zahtev za naknadu nematerijalne štete nije podnela.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Ukoliko se zbog trajanja postupka ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US), kojom se uređuje postupak po ustavnoj žalbi, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena sva pravna sredstva, dakle pre nego što je postupak okončan.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupk u, izvršio uvid u spise predmeta P. 1331/10 Osnovnog suda u Čačku i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe, kao tužilja, je podnela 16. januara 2004. godine Opštinskom sudu u Čačku (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu radi činidbe protiv tuženog JKP "Č. " iz Čačka.

Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 55/04.

Do donošenja prve prvostepene presude Opštinskog suda P. 312/08 od 26. februara 2008. godine, Opštinski sud je zakazao 26 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je održano 15 ročišta, na kojima je izvršen uvid u spise parničnog predmeta toga suda P. 1068/02 i P. 97/03, kao i spise krivičnog predmeta K. 1/04, te izveo druge dokaze veštačenjem preko veštaka građevinske struke i saslušanjem svedoka i tužilje u svojstvu parnične stranke. Rešenjem Opštinskog suda P. 55/04 od 25. decembra 2007. godine je odlučeno da se tužba smatra povučenom, ali je na sledećem ročištu zakazanom po predlogu punomoćnika tužilje za vraćanje u pređašnje stanje, održanom 26. februara 2008. godine, dozvoljeno vraćanje u pređašnje stanje i zaključena glavna rasprava. Preostalih 11 ročišta za glavnu raspravu nije održano jer četiri puta traženi spisi predmeta nisu bili združeni radi uvida, zato što je punomoćnik podnositeljke četiri puta tražio odlaganje ročišta zbog sprečenosti, odnosno zbog izostanka uredno pozvanog svedoka i nedostatka dokaza da je podnositeljka platila troškove veštačenja. U ovom delu postupka Opštinski sud je preko deset puta tražio združivanje spisa drugih predmeta radi uvida, koje nije uspevao da pribavi, te više puta nalagao podnositeljki da uplati troškove veštačenja. Navedenom prvostepenom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužilje, ali je, odlučujući o žalbi tuženog, Okružni sud u Čačku rešenjem Gž. 1314/08 od 23. septembra 2009. godine ukinuo presudu Opštinskog suda P. 312/08 od 26. februara 2008. godine i predmet vratio na ponovni postupak.

U ponovnom prvostepenom postupku predmet je pred Opštinskim sudom dobio novi broj P. 1577/09, a jedino ročište zakazano u 2009. godini nije održano jer je punomoćnik tuženog tražio odlaganje. Nakon uspostavljanja nove mreže sudova, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Čačku, a predmetu je dodeljen novi broj P. 1331/10. Do donošenje druge po redu prvostepene presude Osnovnog suda u Čačku P. 1331/10 od 18. januara 2012. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilje, bilo je zakazano deset ročišta za glavnu raspravu, od kojih je održano pet. Na održanim ročištima sud je saslušao jednog svedoka, kao i tužilju u svojstvu parničke stranke, te izvršio uvid u spise parničnog predmeta toga suda P. 1068/02. Preostalih pet ročišta za glavnu raspravu nije održano jer je punomoćnik tužilje jednom tražio odlaganje, jednom je izostao pozvani svedok, jednom zbog sprečenosti postupajućeg sudije, kao i dva puta jer sudu nisu bili dostavljeni traženi spisi predmeta na uvid. Odlučujući o žalbi tužilje, Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž. 2768/12 od 25. septembra 2012. godine odbio njenu žalbu i potvrdio prvostepenu presudu Osnovnog suda u Čačku P. 1331/10 od 18. januara 2012. godine, te odbio kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka. Navedena presuda je 11. oktobra 2012. godine dostavljena punomoćniku tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe.

4. Odredbom člana 32. stav 1.Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02 ), koji je bio na snazi u vreme podnošenja tužbe, bilo je propisano da je sud je dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04, 111/09 i 36/11), koji se primenjivao do okončanja predmetnog postupka, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10 .).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe, krećući se u granicama postavljenog zahteva ustavnom žalbom, sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je konstatovao da je označeni parnični postupak okončan nakon osam godina i nepunih devet meseci.

U odnosu na period za koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 18. novembra 2003. godine, jer sudski postupak, od dana njegovog pokretanja do dana okončanja, predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo 16. januara 2004. godine, podnošenjem tužbe podnositeljke O pštinskom sudu u Čačku i da je okončan 11. oktobra 201 2. godine, uručivanjem punomoćniku tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2768/12 od 25. septembra 201 2. godine.

Prilikom odlučivanja o tome da li je podnositeljki ustavne žalbe u konkretnom slučaju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Ustavni sud je našao da složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari ne mogu opravdati navedeno trajanje postupka. Pri tome, Ustavn i sud konstatuje da je i podnositeljka ustavne žalbe svojim ponašanjem u izvesnoj meri doprinela dužini trajanja postupka, iako je imala legitiman interes da sud u razumnom roku okonča predmetni postupak. Naime, njen punomoćnik je pet puta tražio odlaganje zakazanih ročišta zbog sprečenosti, a podnositeljka je osam meseci kasnila sa uplatom troškova veštačenja.

Po oceni Ustavnog suda, odlučujući doprinos neprihvatljivo dugom trajanju prvostepenog postupka, bez obzira na izvestan doprinos podnositeljke, dao je nadležni prvostepeni sud. U prilog oceni o ne razumno dugom trajanju predmetnog parničnog postupka upravo govori činjenica da je prva prvostepena presuda doneta nakon više od četiri godine od podnošenja tužbe, a druga po redu nakon još dve i po godine od ukidanja prethodne prvostepene presude. Nedelotvorno postupanje suda ogleda se u tome što je spise drugih predmeta radi uvida, u prvom prvostepenom postupku uspeo da pribavi tek nakon više od dve godine traženja od pisarnice istog suda, odnosno Trgovinskog suda u Čačku, a u ponovnom prvostepenom postupku su još dva ročišta odložena, opet, zbog nezdruživanja traženih spisa. Na strani drugostepenih sudova, koji su odlučivali u žalbenom postupku, nije bilo doprinosa nerazumno dugom trajanju postupka.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P. 1331/10 (inicijalno predmet P. 55/04 ranijeg Opštinskog suda u Čačku). Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, krećući se u granicama postavljenog zahteva, ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u izreci.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1 . tačka 1) i člana 45. ta čka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENIK

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Goran P. Ilić, s.r.