Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je utvrdio da su redovni sudovi pružili dovoljne i relevantne razloge za produženje pritvora, zasnovane na zakonskim osnovima, te da prava podnosioca nisu povređena.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Gorana Petrovića, iz Vajske, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. jula 2011. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Gorana Petrovića izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kr.Po1. 10/10 od 10. septembra 2010. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kž2. Po1. 230/2010 od 27. septembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Goran Petrović iz Vajske, preko punomoćnika Srđana Lakića i Miroja Jovanovića, advokata iz Novog Sada, podneo je Ustavnom sudu 18. oktobra 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kr.Po1. 10/10 od 10. septembra 2010. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kž2. Po1. 230/10 od 27. septembra 2010. godine, zbog povrede prava zajemčenih odredbama člana 27. stav 1, člana 30. stav 1. i člana 31. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi da je podnosilac žalbe okrivljeni u krivičnom postupku koji se vodi pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu Ki.Po1. 296/10 zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. i krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 2. Krivičnog zakonika. Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kr.Po1. 10/10 od 10. septembra 2010. godine je prema podnosiocu ustavne žalbe, kao i okrivljenima B.S, T.V, A.I. i S.S, produžen pritvor za još tri meseca, i to na osnovu odredaba člana 142. stav 1. tač. 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku. Protiv rešenja o produženju pritvora branilac okrivljenog, ovde podnosioca je izjavio žalbu koja je odbijena kao neosnovana osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kž2. Po1. 230/2010 od 27. septembra 2010. godine. Ističe da mu je produžen pritvor na osnovu člana 142. stav 1. tačka 2) ZKP a da nisu dati razlozi u pogledu osobitih okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni ometati postupak istrage. Smatra da ne postoji ovaj pritvorski osnov, jer su osporena rešenja "zasnovana na razlozima koji su nejasni i u znatnoj meri protivurečni", zbog toga što: delimično su netačni podaci o vlasništvu nad privrednim društvima preko kojih se odvijao nezakonit poslovni odnos; nije moguć uticaj na svedoke koje okrivljeni i ne poznaje; u rešenju se ne navode razlozi zašto svedoci nisu saslušani a produžava se pritvor; u prvostepenom, kao ni u drugostepenom rešenju ne navodi se zašto je u konkretnom slučaju pritvor neophodan radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka po osnovu iz člana 142. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, na koji način su prekršena njegova Ustavom zagarantovana prava iz člana 27. stav 1, člana 30. stav 1. i 31. stav 1. Ustava. Predložio je da se ustavna žalba usvoji i utvrdi povreda navedenih prava, kao i da se osporena rešenja ponište i podnosilac pusti na slobodu, te da mu se utvrdi pravo na naknadu štete uz objavljivanje odluke Suda.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

Pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu vodio se istražni postupak u predmetu Ki.Po1. 296/10 protiv Gorana Petrovića, i još petoro okrivljenih. Istražni sudija doneo je rešenje o sporovođenju istrage zbog postojanja osnovane sumnje da je okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, izvršio po jedno krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 3. Krivičnog zakonika (u daljem tekstu: KZ) u sticaju sa produženim krivičnim delom zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi sa članom 61. KZ.

Okrivljeni se nalazi u pritvoru po rešenju istražnog sudije Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Ki. Po1. 296/10 od 14. juna 2010. godine, a koji mu se računa od 12. juna 2010. godine, kada je, zajedno sa ostalim okrivljenima, lišen slobode i koji mu je određen na osnovu odredaba člana 142. stav 1. tač. 1) i 2) ZKP. Rešenjem Višeg suda u Beogradu - Posebno odeljenje Kv.Po1. 1264/10 od 12. jula 2010. godine pritvor mu je produžen po istom zakonskom osnovu.

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kr.Po1. 10/10 od 10. septembra 2010. godine, prema podnosiocu ustavne žalbe i prema ostalih četvoro okrivljenih, produžen je pritvor za još tri meseca, na osnovu odredaba člana 142. stav 1. tač. 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: ZKP). Obrazlažući svoju odluku, sud je, pored ostalog, naveo da „iz dosada prikupljenih podataka i dokaza proizlazi osnovana sumnja da su okrivljeni Goran Petrović i još četvoro okrivljenih, izvršili predmetna krivična dela i radnjama opisanim zahtevom za sprovođenje istrage pribavili za sebe protivpravnu imovinsku korist u iznosu od oko 10.061.402,88 dinara, na ime provizije za novčane transkacije sa računa različitih preduzeća na račune preduzeća koja su bila pod kontrolom okrivljenih". Kako novac nije pronađen, okrivljeni bi ga mogli iskoristiti za skrivanje i beg, ukoliko bi se našli na slobodi. Pored toga, postoji osnovana sumnja da su okrivljeni izvršenjem predmetnih krivičnih dela pribavili protivpravnu imovinsku korist većem broju preduzeća koja su navedene uplate vršila u ukupnom iznosu od 90.552.626,03 dinara, koji novac, takođe nije pronađen, pa bi okrivljeni korišćenjem i ovog novca mogli finansirati svoje skrivanje. Okrivljeni su i osnovano sumnjivi da su izvršili krivična dela za koja su zaprećene visoke kazne zatvora do 12 godina", pa kako Goran Petrović neprijavljeno boravi na drugoj adresi a ne onoj koja je prijavljena kao prebivalište, ovo sve, po oceni suda, ukazuje na opasnost od bekstva ukoliko bi se našao na slobodi, zbog čega je njegovo dalje zadržavanje u pritvoru, po osnovu člana 142. stav 1. tačka 1) ZKP nužno, radi nesmetanog vođenja i okončanja ovoga postupka. Za okrivljenog Gorana Petrovića postoji i sumnja da je posredovao i dogovarao se sa odgovornima iz fabrike akumulatora u Somboru, koja je poslovala sa preduzećima za koje postoji osnovana sumnja da su pod kontrolom organizatora kriminalne grupe, okrivljenih B.S. i T.V, koji su uplaćeni novac dalje transferisali, po tvrdnji Tužioca, preduzećima pod faktičkom kontrolom ostalih okrivljenih. Vlasnici i odgovorna lica tih preduzeća su svedoci koji nisu saslušani, zbog čega postoje osobite okolnosti koje ukazuju na to da bi okrivljeni Goran Petrović, ukoliko bi se našao na slobodi, mogao ometati postupak uticanjem na svedoke, kao i da bi lično ili korišćenjem stečenih poznanstava i veza mogao uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela, zbog čega je i prema njemu neophodno dalje produženje pritvora po istom osnovu - član 142. stav 1. tačka 2) ZKP.

Protiv navedenog rešenja branilac podnosioca ustavne žalbe je izjavio žalbu Apelacionom sudu u Beogradu-Posebno odeljenje, koja je osporenim rešenjem Kž2. Po1. 230/2010 od 27. septembra 2010. godine odbijena kao neosnovana, sa obrazloženjem da je „prvostepeni sud za svoju odluku dao jasne i uverljive razloge, koje je nedvosmisleno, potpuno i argumentovano obrazložio, a koje u svemu prihvata i ovaj sud". U obrazloženju ovog osporenog rešenja se navodi da je prvostepeni sud pravilno okrivljenom Goranu Petroviću produžio pritvor na osnovu člana 142. stav 1. tačka 1) ZKP, jer postoji osnovana sumnja da je kroz delovanje u okviru kriminalne grupe preduzimao protivpravne radnje (opisane u zahtevu za sprovođenje istrage) i tako za sebe i druge stekao nezakonitu dobit (pri čemu taj novac nije pronađen), da se on tereti za izvršenje krivičnih dela za koja su zaprećene visoke kazne zatvora (do 12 godina) i da ne boravi na adresi na kojoj ima prebivalište, te da je pravilan zaključak suda da ove činjenice zajedno ukazuju na opasnost od bekstva i skrivanja okrivljenog koji bi, ukoliko bi se našao na slobodi, mogao postati nedostupan sudskim organima i na taj način ometatati dalji tok sudskog postupka, pa je i po nalaženju ovoga suda, prema istom, nužno i neophodno produžiti pritvor po navedenom osnovu. Takođe, drugostepeni sud je u potpunosti prihvatio razloge prvostepenog suda za produženje pritvora prema okrivljenom i po osnovu člana 142. stav 1. tačka 2) ZKP jer istražni postupak nije okončan, imenovani svedoci još nisu saslušani, a u daljem postupku je potrebno prikupiti preostalu dokumentaciju za brojna preduzeća, te izvršiti i odgovarajuća veštačenja pa zbog toga postoje osobite okolnosti koje ukazuju na to da bi on, ukoliko bi se našao na slobodi, mogao ometati postupak uticanjem na pomenute svedoke, kao i da bi lično, ili korišćenjem stečenih poznanstava i veza, mogao uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela. Drugostepeni sud se detaljno izjasnio o svim žalbenim navodima branioca dajući razloge zbog kojih ih smatra neosnovanim.

Podnosilac ustavne žalbe je ponovio u ustavnoj žalbi navode iz žalbe na prvostepeno rešenje o produženju pritvora.

4. Odredbom člana 27. stav 1. Ustava zajemčeno je da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom.

Odredbom člana 30. stav 1. Ustava utvrđeno je da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka.

Odredba člana 31. stav 1. Ustava jemči da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, kao i da se okrivljeni pušta na slobodu ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica.

Zakonikom o krivičnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'', br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09 i 72/09) propisano je: da se pritvor može odrediti samo odlukom suda pod uslovima propisanim u ovom zakoniku, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka i ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom (član 141. stav 1.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako se krije ili ako se ne može utvrditi njegova istovetnost, ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva (član 142. stav 1. tačka 1)); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, veštake, saučesnike ili prikrivače (član 142. stav 1. tačka 2)).

Ostalim relevantnim odredbama ZKP propisano je: da se žalba podnosi sudu koji je doneo rešenje (član 399. stav 1.); da o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, ako ovim zakonikom nije drukčije određeno (član 401. stav 1.).

5. Donoseći odluku u ovom ustavnosudskom predmetu, Ustavni sud, kao i u svojim ranijim odlukama (videti, pored ostalih, Odluku Už-314/2007 od 23. aprila 2009. godine) naglašava da je, sa aspekta zaštite ljudskih prava, pravo na slobodu jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom i da pritvor predstavlja posebno osetljivu meru njegovog ograničenja.

Ustavom je utvrđeno da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, iz čega proizlazi da je neophodno kumulativno postojanje dva uslova da bi lišenje slobode bilo zakonito. Prvi, da lišenje slobode mora biti zasnovano na razlozima predviđenim zakonom, i drugi, da se lice lišava slobode u skladu sa zakonom propisanim postupkom. Saglasno odredbama člana 27. stav 1. i člana 30. stav 1. Ustava i člana 142. stav 1. ZKP, pritvor se prema nekom licu može odrediti, odnosno produžiti, samo ukoliko su kumulativno ispunjena dva uslova: da postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo i razlozi koji pritvaranje mogu činiti neophodnim radi vođenja krivičnog postupka, koji su propisani u tač. 1) do 5) člana 142. stav 1. ZKP (obezbeđenje prisustva okrivljenog – tačka 1) i sprečavanje dokazne opstrukcije – tačka 2).

Iz navedenog, po oceni Ustavnog suda, nedvosmisleno proizlazi da sud može produžiti pritvor prema nekom licu samo ukoliko istovremeno oceni da postoji osnovana sumnja da je ono izvršilo krivično delo i da je njegovo pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka, te da potom, u rešenju o određivanju, odnosno produžavanju pritvora, detaljno obrazloži koji su to razlozi koji zadržavanje lica u pritvoru čine neophodnim radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka.

6. Polazeći od svega navedenog, a ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi, koji su identični sa navodima i razlozima žalbe na prvostepeno rešenje o produženju pritvora, o kojima se podrobno izjasnio drugostepeni sud donoseći odluku osporenu ustavnom žalbom, Ustavni sud je utvrdio, u odnosu na osporena rešenja Apelacionog suda u Beograd, da je podnosiocu ustavne žalbe pritvor produžen iz razloga predviđenih odredbama člana 142. stav 1. tač. 1) i 2) ZKP. U odnosu na ove pritvorske razloge, u obrazloženju osporenog rešenja Apelacionog suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kr.Po1. 10/10 od 10. septembra 2010. godine je, pored ostalog, navedeno da postoji osnovana sumnja da je podnosilac ustavne žalbe izvršio krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 3. KZ u sticaju sa produženim krivičnim delom zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi sa članom 61. KZ, a budući da je podnosilac kroz delovanje u okviru kriminalne grupe preduzimao protivpravne radnje (opisane u zahtevu za sprovođenje istrage) i tako za sebe i druge stekao nezakonitu dobit (pri čemu taj novac nije pronađen), da se tereti za izvršenje krivičnih dela za koja su zaprećene visoke kazne zatvora (do 12 godina) i da ne boravi na adresi na kojoj ima prebivalište, to navedene okolnosti predstavljaju okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva. Takođe, i okolnosti da istražni postupak nije okončan, da imenovani svedoci još nisu saslušani, da je u daljem postupku potrebno prikupiti preostalu dokumentaciju za brojna preduzeća i izvršiti i odgovarajuća veštačenja, jesu okolnosti koje ukazuju na to da bi on, ukoliko bi se našao na slobodi, mogao ometati postupak uticanjem na svedoke, kao i da bi lično, ili korišćenjem stečenih poznanstava i veza, mogao uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela. Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu-Posebno odeljenje Kž2. Po1. 230/2010 od 27. septembra 2010. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca podnosioca ustavne žalbe i potvrđeno je prvostepeno rešenje o produženju pritvora po navedenom pritvorskom osnovu, jer je veće utvrdilo da je prvostepeni sud donoseći odluku o produženju pritvora cenio sve činjenice i okolnosti koje su bitne za donošenje odluke o pritvoru, pa je pravilno postupio kada je prema podnosiocu ustavne žalbe produžio pritvor iz razloga predviđenih članom 142. stav 1. tač. 1) i 2) ZKP.

Sledom iznetog, Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, osporena rešenja Apelacionog suda u Beogradu zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog procesnog prava, te da su nadležni sudovi postupali u skladu sa ZKP kada su utvrdili da postoje uslovi za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe po označenim zakonskim osnovima. Sudovi su argumentovano obrazložili da navedene okolnosti predstavljaju one okolnosti koje opravdavaju bojazan od bekstva podnosioca i dokazne opstrukcije u ovom istražnom postupku, te da je zbog toga protiv podnosioca neophodno zadržati na snazi meru pritvora. Polazeći od prethodno navedenog, Ustavni sud smatra da su nadležni sudovi, u skladu sa svojim zakonskim obavezama, pažljivo ispitali opravdanost produženja pritvora prema okrivljenima, pa tako i prema podnosiocu ustavne žalbe u toku istražnog postupka, s obzirom na sve okolnosti konkretnog slučaja i razložno cenili dalje postojanje zakonskih osnova za pritvor, te podrobno obrazložili zbog čega smatraju da legalni i legitimni ciljevi pritvora i nadalje postoje.

Ustavni sud je, zbog toga, ocenio da se lišenje slobode i zadržavanje podnosioca ustavne žalbe u pritvoru ne mogu pripisati nezakonitom, proizvoljnom ili nepravičnom postupanju sudova, te da osporenim rešenjima nisu povređena prava podnosioca ustavne žalbe iz člana 27. stav 1. i člana 30. stav 1. Ustava, pri čemu se odredbe člana 30. Ustava i ne odnose na trajanje pritvora, već jedino na njegovo inicijalno određivanje.

7. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 31. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjima nije povređeno ustavno pravo podnosioca ustavne žalbe garantovano ovom odredbom.

Ustavni sud je pri tome našao da su osporena rešenja doneta u zakonito sprovedenom postupku i da su zasnovana na zakonom propisanim razlozima iz kojih se prema licu za koje postoji osnovana sumnja da je izvršilo krivično delo može preduzeti pritvor kao jedna od zakonom propisanih mera za nesmetano vođenje krivičnog postupka. Polazeći od toga da je pravo na slobodu jedno od osnovnih ljudskih prava, Ustavni sud je cenio da li je osporenim pojedinačnim aktima podnosiocu ustavne žalbe povređena ustavna garancija da se trajanje pritvora svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, kao i da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen. U tom smislu, a imajući u vidu fazu postupka - da je istraga još trajala i analizu iznetih pravnih propisa kojima je uređen institut pritvora, Ustavni sud je ocenio da dotadašnje postupanje nadležnih sudova u smislu ukupne dužine trajanja krivičnog postupka ne ukazuje da se time uticalo na trajanje pritvora duže nego što je to neophodno. Takođe, Sud konstatuje: da je pritvor okrivljenom određen u junu 2010. godine i produžen u septembru 2010. godine za još tri meseca i da u postupku kontrole daljeg zadržavanja na snazi mere pritvora nadležni sudovi imaju pravo i obavezu da ispituju postojanje svih zakonom predviđenih razloga za pritvor, iz čega proizlazi da se pritvor ukida kada ti razlozi prestanu, da je nadležni sud dužan da po službenoj dužnosti ukine pritvor čim prestanu razlozi za njegovo zadržavanje, što znači, bez obzira da li je istekao vremenski period za koji je pritvor određen ili produžen, odnosno da ga zameni blažom merom kad za to nastupe uslovi; da sud ima zakonsko ovlašćenje da zadrži na snazi preduzetu meru pritvora ako postoji neki od zakonom propisanih razloga, a nisu nastupili uslovi da se zameni blažom merom (npr. jemstvom); da je prema podnosiocu ustavne žalbe mera pritvora zadržana u skladu sa osnovima iz tač. 1) i 2) stava 1. člana 142. ZKP, za šta su u osporenim rešenjima dati detaljni i jasni razlozi i da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe u fazi istrage produžavan u rokovima koje Ustav predviđa pre podizanja optužnice, te da osporenim rešenjima nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe iz člana 31. stav 1. Ustava.

8. S obzirom da nije utvrdio povrede Ustavom zajemčenih prava podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), odbio ustavnu žalbu u celini kao neosnovanu.

9. Na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti