Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog pogrešne primene procesnih normi

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući da je Vrhovni sud Srbije pogrešnom primenom procesnih odredaba o dozvoljenosti revizije povredio pravo podnosioca na pravično suđenje. Naloženo je Vrhovnom kasacionom sudu da ponovo odluči o reviziji.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Nikole Zubelića iz Starog Žednika, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. februara 2010. godine, doneo je

O D L U KU

1. Usvaja se ustavna žalba Nikole Zubelića i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. II 136/08 od 7. februara 2008. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje garantovano odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbija.

2. Poništava se rešenje Vrhovnog suda Srbije iz tačke 1. i nalaže se Vrhovnom kasacionom sudu da donese novu odluku po reviziji koju je Nikola Zubelić izjavio protiv presude Okružnog suda u Subotici Gž1. 215/07 od 31. oktobra 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nikola Zubelić iz Starog Žednika je, preko punomoćnika Đorđa Mrkića, advokata iz Subotice, podneo Ustavnom sudu 18. aprila 2008. godine blagovremenu i dopuštenu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. II 136/08 od 7. februara 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na rad, garantovanih odredbama člana 32. stav 1. i člana 60. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi: da je osporenim rešenjem Vrhovnog suda odbačena kao nedozvoljena revizija tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, jer je, prema stavu Vrhovnog suda, u sporovima o novčanim potraživanjima iz radnih odnosa revizija dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje; da je Vrhovni sud primenom odredbe člana 491. stav 4. važećeg Zakona o parničnom postupku, na osnovu odredbe člana 382. Zakona o parničnom postupku koji je važio u vreme podnošenja predmetne tužbe prvostepenom sudu, na konkretan slučaj primenio stav 2. člana 382. ranije važećeg Zakona o parničnom postupku, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi 300.000 dinara; da je vrednost predmeta ovog spora bila 298.608 dinara, te je Vrhovni sud rešenjem odbacio reviziju kao nedozvoljenu. Podnosilac ustavne žalbe ističe da je Vrhovni sud zanemario odredbu člana 382. stav 4. tačka 2) ranije važećeg Zakona o parničnom postupku, prema kojoj je, izuzetno, i kada se radi o tužbenom zahtevu iz st. 2. i 3. ovog člana, revizija bila uvek dozvoljena u sporovima o naknadi štete za izgubljeno izdržavanje usled smrti davaoca izdržavanja i zbog izgubljene zarade i drugih prihoda po osnovu rada. Na opisani način je, po mišljenju podnosioca ustavne žalbe, Vrhovni sud odbacivanjem izjavljene revizije povredio njegovo pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, kao i prava po osnovu rada garantovana članom 60. Ustava.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom sporu:

Presudom Opštinskog suda u Subotici P1. 109/07 od 29. maja 2007. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, pa je obavezan tuženi "Dinamotransport" A. D. Subotica da tužiocu na ime neisplaćenih zarada i naknade zarada isplati ukupan iznos od 75.480 dinara i na ime otpremnine iznos od 223.128 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom i troškovima parničnog postupka.

Presudom Okružnog suda u Subotici Gž1. 220/07 od 31. oktobra 2007. godine uvažena je žalba tuženog i preinačena presuda Opštinskog suda u Subotici P1. 109/07 od 29. maja 2007. godine tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca.

Vrhovni sud Srbije je osporenim rešenjem Rev. II 136/08 od 7. februara 2008. godine, na osnovu odredaba člana 401. stav 2. tačka 5) i člana 491. stav 4. Zakona o parničnom postupku, u vezi sa odredbom člana 8. Zakona o izmenama Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SRJ", broj 3/02), odbacio kao nedozvoljenu reviziju tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe izjavljenu protiv navedene presude Okružnog suda u Subotici. U obrazloženju osporenog rešenja izražen je pravni stav da se, saglasno odredbi člana 8. Zakona o izmenama Zakona o parničnom postupku, u imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu dozvoljenost revizije ceni prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude koji mora prelaziti 300.000 dinara. Vrhovni sud Srbije je na osnovu činjenice da je tužbeni zahtev podneskom od 21. maja 2007. godine smanjen na iznos od 298.608 dinara došao do zaključka da je vrednost spora u konkretnom slučaju manja od propisanog cenzusa i da je zbog toga revizija nedozvoljena.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, a odredbom člana 60. stav 4. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, te da se niko tih prava ne može odreći.

Odredbom člana 491. stav 4. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', broj 125/04) (u daljem tekstu: ZPP), propisano je da će se o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne odluke drugostepenog suda, u postupku koji je pokrenut pre početka primene ovog zakona, odlučivati po pravilima parničnog postupka koja su važila do stupanja na snagu ovog zakona. U vreme podnošenja predmetne tužbe prvostepenom sudu – 13. oktobra 2004. godine, na snazi je bio Zakon o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/80, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02) (u daljem tekstu: ranije važeći ZPP), čijom je odredbom člana 382. stav 2. bilo propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanja u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi 300.000 novih dinara, dok je stavom 4. tačka 2) istog člana bilo propisano da je izuzetno, i kad se radi o tužbenom zahtevu iz st. 2. i 3. ovog člana, revizija uvek dozvoljena u sporovima o naknadi štete za izgubljeno izdržavanje usled smrti davaoca izdržavanja i zbog izgubljene zarade ili drugih prihoda po osnovu rada. Odredbom člana 8. Zakona o izmenama Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SRJ", broj 3/02) bilo je propisano da se u članu 382. st. 2. i 3. broj: „15.000“ zamenjuje brojem: „300.000“.

Iz navedenih zakonskih odredaba proizlazi da je ranije važećim ZPP bilo propisano da je revizija, bez obzira na vrednost predmeta spora, uvek dozvoljena kad su u pitanju tužbeni zahtevi u sporovima zbog izgubljene zarade ili drugih prihoda po osnovu rada.

5. Analizirajući osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije sa stanovišta citiranih odredaba ZPP i ranije važećeg ZPP, Ustavni sud je ocenio da njime nije na pravilan način odlučeno o reviziji podnosioca ustavne žalbe.

Naime, iz obrazloženja osporenog rešenja proističe da je, prema stavu Vrhovnog suda, u sporovima o novčanom potraživanju iz radnog odnosa revizija dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinsko-pravnim sporovima koji se odnose na novčana potraživanja. Ovakav stav Vrhovnog suda je, po oceni Ustavnog suda, ispravan kada se radi o izjavljenim revizijama o kojima se odlučuje primenom odredaba važećeg ZPP, ali se ne može primeniti kada se o izjavljenoj reviziji, u smislu prelaznih odredaba člana 491. ZPP, odlučuje primenom odredaba ranije važećeg ZPP, jer je protivan odredbi člana 382. stav 4. tačka 2) ranije važećeg ZPP, koja, izuzetno, i kada se radi o tužbenom zahtevu iz stava 2. istog člana, dozvoljava mogućnost podnošenja revizije protiv pravnosnažne presude u sporovima zbog izgubljene zarade ili drugih prihoda po osnovu rada bez obzira na vrednost premeta spora. U konkretnom slučaju, predmet spora upravo čini neisplaćena zarada iz radnog odnosa i isplata otpremnine, što jesu prihodi i materijalna prava po osnovu rada, tako da sama vrednost predmeta spora nije mogla biti opredeljujuća prilikom odlučivanja o dozvoljenosti predmetne revizije.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud ocenjuje da revizija koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio nije nedozvoljena u pogledu zakonskog osnova za njeno izjavljivanje, odnosno nije podneta protiv presude protiv koje se po zakonu ne može podneti, kako je to Vrhovni sud utvrdio osporenim rešenjem. Ustavni sud stoga smatra da je Vrhovni sud morao odlučiti u meritumu o osnovanosti izjavljene revizije, primenom odredbe člana 382. stav 4. tačka 2) ranije važećeg ZPP, a na koji upućuje odredba člana 491. stav 4. važećeg ZPP.

6. Ocenjujući navode i razloge u ustavnoj žalbi sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, a imajući u vidu sve prethodno izneto, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. II 136/08 od 7. februara 2008. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje.

Na osnovu izloženog i odredbe člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) Ustavni sud je žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje i poništio osporeno rešenje kao meru otklanjanja utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava, uz određivanje da nadležni sud o izjavljenoj reviziji podnosioca ustavne žalbe protiv pobijane drugostepene presude Okružnog suda u Subotici donese novu odluku.

7. Zahtev podnosioca ustavne žalbe kojim je traženo da Ustavni sud utvrdi i povredu prava po osnovu rada iz člana 60. stav 4. Ustava, za sada je preuranjen, imajući u vidu da će o reviziji podnosioca ustavne žalbe biti ponovo odlučivano, čime će i eventualna povreda ovog prava biti preispitana po vanrednom pravnom sredstvu u parničnom postupku pred Vrhovnim kasacionim sudom, zbog čega je Ustavni sud ustavnu žalbu u ovom delu odbio.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog pogrešne primene procesnih normi

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti