Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u postupku dugom 26 godina

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za podelu bračne tekovine koji traje 26 godina. Naložena je hitna radnja nadležnom sudu i dosuđena naknada nematerijalne štete podnositeljki u iznosu od 2.600 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće , u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Darinke Radić iz sela Tabanović, opština Šabac, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. novembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. R. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Rumi u predmetu P. 86/87, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu P. 799/10, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 2.600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

4. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Darinka Radić iz sela Tabanović, opština Šabac, je 5. juna 2012. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Rumi u predmetu P. 86/87.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela: da predmetni parnični postupak pokrenut po njenoj tužbi za podelu bračne tekovine traje od 16. januara 1987. godine i da i dalje nije okončan; da je prvostepena presuda doneta posle 16 godina od dana podnošenja tužbe; da je drugostepeni sud usvojio žalbu tuženog, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak; da je nova prvostepena presuda doneta 2006. godine ali je drugostepeni sud posle dve godine ponovo usvojio žalbu tuženog i prvostepenu presudu u jednom delu preinačio tako što je presuda ukinuta u jednom delu i u ukinutom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak; da prvostepeni sud u ponovnom postupku nije odlučio do podnošenja ustavne žalbe. Zahteva naknadu materijalne i nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS" br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US) je po sadržini istovetan odredbi člana 170. Ustava , dok je stavom 2. istog člana propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P. 799/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 16. januara 1987. godine podnela tužbu Opštinskom sudu u Rumi protiv tuženog M. J, bivšeg supruga, radi utvrđenja isplate na ime sticanja bračne tekovine. Tužbeni zahtev je preciziran 10. marta 1999. godine.

Pred Opštinskim sudom u Rumi održano je 16 ročišta za glavnu raspravu, dok 13 ročišta nije bilo održano iz procesnih razloga. Na ročištima su izvedeni dokazi saslušanjem parničnih stranaka, saslušanjem više svedoka kao i veštačenjem od strane veštaka građevinske struke.

Presudom Opštinskog suda u Rumi P. 86/87 od 11. novembra 2002. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je utvrđeno da je posebna imovina tužilje novčani iznos od 40.000,00 DEM, pa je tuženi obavezan na isplatu dinarske protivvrednosti ovog iznosa po najpovoljnijem kursu po kome Narodna banka Jugoslavije otkupljuje valutu na dan isplate, kao i na obavezu isplate novčanog iznosa od 150.789,12 dinara na ime doprinosa u sticanju zajedničke imovine sa zakonskom, zateznom kamatom, od 24. septembra 1998. godine pa do konačne isplate, kao i na naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 76.000,00 dinara; odbijen je tužbeni zahtev za isplatu iznosa od 37.696,88 dinara po osnovu zajedničkog sticanja, kao i za iznos od 242.000,00 dinara na ime troškova parničnog postupka; utvrđeno je povlačenje tužbe za isplatu novčanog iznosa od 1.000.000,00 dinara, kao i za isplatu novčane protivvrednosti kafanskog inventara. Navedena presuda je ispravljena rešenjem P. 86/87 od 4. maja 2004. godine, zbog očigledne greške u pisanju.

Odlučujući o žalbi tuženog, Okružni sud u Sremskoj Mitrovici je rešenjem Gž. 805/05 od 10. maja 2005. godine žalbu tuženog usvojio, pa je presudu Opštinskog suda u Rumi P. 86/87 od 11. novembra 2002. godine, sa ispravkom presude od 4. maja 2004. godine, ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Zatim je u ponovnom postupku pred Opštinskim sudom u Rumi predmet dobio broj P. 417/05 i održana su dva ročišta, dok dva ročišta nije bilo održano iz procesnih razloga. Na ročištima su čitani spisi predmeta i saslušane su parnične stranke. Presudom Opštinskog suda u Rumi P. 417/05 od 13. februara 2006. godine usvojen je tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi da tužilji na ime sticanja u braku isplati iznos od 20.460 evra, u dinarskoj protivvrednosti po kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, sa odgovarajućom domicilnom kamatom, iznos od 150.789,12 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24. septembar1998. godine pa do konačne isplate, kao i troškove parničnog postupka u iznosu od 527.008,00 dinara.

Navedena presuda je ispravljena rešenjem Opštinskog suda u Rumi P. 417/05 od 1. septembra 2006. godine i rešenjem P. 417/05 od 21. aprila 2008. godine zbog očigledne greške u pisanju.

Odlučujući o žalbi tuženog, presudom Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 1056/08 od 3. jula 2008. godine žalba tuženog je usvojena pa je presuda Opštinskog suda u Rumi P. 417/05 od 13. februara 2006. godine sa ispravkama od 1. septembra 2006. i 21. aprila 2008. godine preinačena u delu odluke kojom je tuženi obavezan da tužilji isplati iznos od 20.460 evra u dinarskoj protivvrednosti po kursu Narodne banke Srbije na dan isplate sa domicilnom kamatom na iznos od 40.000 DEM u dinarskoj protivvrednosti počev od 10. marta 1999. godine do 31. decembra 2001. godine, a od 1. januara 2002. godine odgovarajuću kamatu na iznos od 20.460 evra obračunate na isti način pa do konačne isplate tako što se zahtev tužilje kao neosnovan odbija, a ukinuta je u delu odluke kojom je tuženi obavezan na isplatu novčanog iznosa od 150.789,12 dinara sa zakonskom kamatom počev od 24. septembra 1998. godine pa do konačne isplate i u delu odluke o troškovima parničnog postupka i spis je u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom, sada nadležnim Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici, predmet je dobio broj P. 799/10 i održano je dva ročišta, dok dva ročišta nisu bila održana. Tužbeni zahtev je preciziran 19. aprila 2011. godine. Na ročištima je naloženo izvođenje dokaza veštačenjem od strane veštaka građevinske struke.

Poslednje ročište je održano 12. jula 2012. godine na kome je određeno da će sud zakazati glavnu raspravu nakon izvršenog veštačenja od strane sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke. Veštak je dostavio sudu svoj nalaz i mišljenje 15. avgusta 2012. godine. Podnositeljka je 6. septembra 2012. godine predložila da veštak izvrši dopunu veštačenja, i dalje, u spisima nema dokaza o sprovođenju parničnog postupka.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe poz iva, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja j e bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i ("Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09 ) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen 19 godin a, tako da je za ocenu eventualnog postojanja povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u postupku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe , 16. januara 1987. godine, pa nadalje .

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču i na ocenu dužine sudskog postupka.

Ocenjujući do sada sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud j e utvrdio da nadležni sudovi u konkretnom postupku nisu delotvorno i efikasno postupali da bi se osporeni parnični postupak koji traje 26 godina i koji i dalje nije okončan, okončao u razumnom roku.

Naime, nakon podnošenja tužbe, prvostepena presuda je doneta posle skoro 16 godina i u tom periodu bilo je održano 16 ročišta za glavnu raspravu, dok 13 ročišta nije bilo održano, drugostepeni sud je posle dve i po godine odlučio tako što je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovni postupak; zatim je u ponovnom postupku prvostepeni sud odlučio posle godinu dana i u tom periodu su održana dva ročišta dok dva ročišta nisu održana, a drugostepena odluka kojom je ponovo prvostepena odluka ukinuta doneta je posle dve godine. Dalje, u ponovnom postupku pred prvostepenim sudom, taj sud do dana razmatranja ustavne žalbe dakle pet godina nije odlučio i u tom periodu bila su održana dva ročišta, dok dva ročišta nisu bila održana. Ustavni sud nalazi da posebnu odgovornost za neopravdano trajanje predmetnog postupka snosi Opštinski sud u Rumi koji je odlučio nakon skoro 16 godina od dana podnošenja tužbe. Dakle, postupak traje 26 godina, i a i dalje nije okončan, što je nerazumno dug period trajanja parničnog postupka, kako po praksi Ustavnog suda, tako i po merilima i kriterijumima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava.

Po oceni suda podnositeljka ustavne žalbe nije doprinela dužini trajanja postupka jer se uredno odazivala pozivima za glavnu raspravu, postupala je po nalozima suda i pri tome nije zloupotrebljavala svoja procesna ovlašćenja. Takođe, i predmet spora je bio od egzistencijalnog značaja za podnositeljku.

Ustavni sud nalazi da je i ukidanje prvostepenih odluka od strane drugostepenog suda u dva navrata značajno doprinelo dužini trajanja postupka i ističe da se ovakvo postupanje sudova, saglasno kako praksi ovog Suda, tako i Evropskog suda za ljudska prava, ocenjuje kao "neopravdana aktivnost sudova", s obzirom na to da je vraćanje predmeta na ponovno suđenje često rezultat grešaka koje su počinili prvostepeni sudovi. Takođe, ponavljanje naloga drugostepenog suda u okviru jednog postupka, može ukazati na ozbiljne nedostatke u pravosudnom sistemu.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, na osnovu člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, dok je u tački 2. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica zbog povrede navedenog ustavnog prava naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u što kraćem roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede ustavnog prava ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 2.600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom postupku, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosi teljka ustavne žalbe pretrpe la zbog neažurnog postupanja nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

7. Polazeći od toga da podnositeljka nije dostavila dokaz o pretrpljenoj materijalnoj šteti, Ustavni sud je ocenio da nema osnova za odlučivanje o ovom zahtevu, rešavajući kao u tački 4. izreke.

8. Polazeći od svega iznetog, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u postupku dugom 26 godina

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti