Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu zbog propusta države da izvrši presudu protiv preduzeća u većinskom državnom vlasništvu. Podnosiocu je utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete u visini dosuđenog iznosa.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4505/2015
21.12.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ž. J . iz Čačka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. decembra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ž. J . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 11448/10 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne š tete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvrše nju Osnovnog suda u Čačku I. 11448/10 od 1. marta 2010. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba Ž. J. izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 179/14 od 20. februara 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 323/15 od 1. aprila 2015. godine.

4. Odbija se kao neosnovan zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ž. J . iz Čačka podneo je Ustavnom sudu , 10. jula 201 5. godine, preko punomoćnika R. G , advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku P1. 411/08, izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 11448/10 i postupku Višeg suda u Čačku R4-I. 179/14, kao i zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava u postupku Višeg suda u Čačku R4-I. 179/14.

Ustavnom žalbom se, zbog povrede označenih ustavnih prava, osporavaju i rešenja nadležnih redovnih sudova doneta u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog , navedeno : da postupak ostvarivanja prava iz radnog odnosa podnosioca još uvek nije okončan, a da podnosilac ni delimično nije naplatio svoja potraživanja; da odluka o visini naknade predstavlja povredu prava podnosioca na pravično suđenje i prava na imovinu, s obzirom na to da sud nije imao u vidu nerazumno dugo trajanje parničnog postupka u radnom sporu, te mu nije dosudio naknadu za sedam godina, odnosno da se izvršni postupak ne može posmatrati izolovano; da mu je postupanjem Višeg suda u Čačku povređeno pravo na jednaku zaštitu prava u odnosu na mnogobrojne podnosioce ustavnih žalbi u istovetnim predmetima kojima je utvrđena naknada u znatno višem iznosu. Istakao je zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete, kao i zahtev za naknadu troškova za sastav ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Osnovnog suda u Čačku I. 11448/10 od 1. marta 2010. godine usvojen je predlog za izvršenje ovde podnosioca ustavne žalbe na osnovu prav nosnažne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 411/08 od 13. aprila 2009. godine, kojom je obavezan tuženi AD F . „A.“ d.o.o, Čačak, da tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, isplat i na ime duga po vansudskom poravnanju od 18. aprila 2008. godine, na ime neisplaćene razlike do minimalne zarade i na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade iznose opredeljene izrekom navedene presude , sa zako nskom zateznom kamatom, kao i da nadležnoj filijali Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za tužioca uplati pripadajuće doprinose, te da tužiocu naknadi troškov e parničnog postupka .

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4-I. 179/14 od 20. februara 2015. godine, u stavu prvom izreke , usvojen je zahtev predlagača , ovde podnosioca ustavne žalbe, za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 11448/10 povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku; u stavu drugom izreke naloženo je Osnovnom sudu u Čačku da preduzme odgovarajuće mere kako bi se navedeni izvršni po stupak okončao u najkraćem roku; u stavu trećem izreke podnosiocu je dosuđena naknada u iznosu od 140 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu NBS na dan isplate, dok je u stavu četvrtom izreke odbijen, kao neosnovan , zahtev podnosioca za naknad u preko naknade dosuđene u stavu trećem izreke u iznosu od još 860 evra , a u stavu petom izreke podnosiocu su dosuđeni troškovi postupka u iznosu od 6.000 dinara .

Odlučujući o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv navedenog rešenja Višeg suda u Čačku, Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž

g. 323/15 od 1 . aprila 2015. godine odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio ožalbeno prvostepeno rešenje u stavovima četvrtom i petom izreke, te odbio zahtev podnosioca za naknadu troškova drugostepenog postupka. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je uvidom u spi se Osnovnog suda u Čačku I. 11448/10 utvrđeno da je izvršni postupak u konkretnom slučaju započeo 26. februara 20 10. godine, podnoše njem predloga za izvršenje, da je 1. marta 2010. godine usvojen predlo g rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 11448/10, te da izvršni postupak još uvek nije okončan, a poverilac nije ni delimično naplatio svoja potraživanja; da je sud analizirajući dužinu trajanja postupka ispitivao ispunjenost kriterijuma za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku i našao da je osnovni razlog neprimereno dugom trajanju postupka neažurno postupanje Osnovnog suda u Čačku; da je na osnovu člana 8a st. 1. i 2. Zakona o uređenju sudova, prvostepeni sud odredio primerenu naknadu za povredu prava na suđe nje u razumnom roku u iznosu od 140 ev ra, u dinarskoj protivvrednosti ; da Vrhovni kasacioni sud smatra da dosuđena naknada predstavlja primerenu naknadu uz izrečenu meru za ubrzanje postupka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 36. stav 1. Ustava utvrđeno je da se svakom jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da propust izvršnog suda da izvrši presudu donetu u korist podnosioca ustavne žalbe, a protiv dužnika AD F. „A .“ d.o.o, Čačak, koje je u većinskom vlasništvu države, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčeno g odredbom člana 58. stav 1. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u predmetu Ustavnog suda Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava shodno odredbi člana 18. stav 3. Ustava , Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2 . izreke utvrdio pravo podnosiocu ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 11448/10 od 1. marta 2010. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Odlučujući o ustavnoj žalbi u delu izjavljenom protiv rešenja rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 179/14 od 20. februara 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 323/15 od 1 . aprila 2015. godine, kojima je odbijen kao neosnovan zahtev podnosioca za naknadu nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku preko dosuđenog iznosa od 140 e vra, Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe u suštini nezadovoljan visinom dosuđene naknade.

Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno- kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. P rimarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaj a spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

Podnosiocu ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnosilac može tvrditi da je „žrtva “ povrede prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je iznos koji je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije , broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006- V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39 .).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u ovom slučaju podnosiocu dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Ustavni sud takođe primećuje da je dosuđena naknada niža u poređenju sa iznosima koje u sl ičnim predmetima utvrđuje ovaj sud. Međutim, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih p rilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 140 evra , koliko je dosuđeno podnosiocu, nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne št ete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju O snovnog suda u Čačku. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove ( videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už- 2287/2015 od 15. jula 2015. godine).

Takođe, Ustavni sud je imao u vidu da su Viši sud u Čačku i Vrhovni kasacioni sud propustili da uzmu u obzir i ocene period traja nja parničnog postupka koji j e vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 411/08. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da se taj postupak zajedno sa prinudnim izvršenjem koje je pokrenuto na osnovu izvršne isprave donete u parnici mora sagledavati kao jedinstvena celina (stav Evropskog suda za ljudska prava izražen u predmetima Hornsby protiv Grčke i Jeličić protiv Bosne i Hercegovine). Međutim, ovakav propust sudova u predmetnom vanparničnom postupku, po oceni Ustavnog suda, nije od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, uzimajući u obzir da su nadležni sudovi, odlučujući o više zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koje su podneli kolege podnosioca i koji se zasnivaju na gotovo identičnom činjeničnom i pravnom stanju, tim predlagačima utvrdili sličnu visinu naknade koja je dosuđena i podnosiocu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, ceneći značaj parničnih postupaka koji su prethodili izvršnim postupcima, iz čega proizlazi da podnosi lac ustavne žalbe ni je doveden u neravnoprav an položaj.

Sledom iznetog, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 179/14 od 20. februara 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 323/15 od 1. aprila 2015. godine odbacio kao očigledno neosnovanu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. Budući da je podnosiocu usvojena ustavna žalba zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, te da mu je utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete, Ustavni sud je, u smislu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, našao da je to dovoljno kako bi se, u konkretnom slučaju, postiglo pravično zadovoljenje, zbog čega je u tački 4. izreke zahtev za naknadu nematerijalne štete odbio kao neosnovan, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 3. istog zakona.

8. Što se tiče zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da za to nema osnova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (s tim u vezi videti , pored mnogih drugih, Odluku Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).

9. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („ Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti