Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na imovinu privrednog društva zbog nenamirenja potraživanja u stečaju protiv dužnika sa većinskim državnim kapitalom. Podnosiocu je utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete u visini utvrđenog potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4507/2016
17.11.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „Alba Trade International“ d.o.o. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. novembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba privrednog društva „Alba Trade International“ d.o.o. i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 15/10 (ranije pred Trgovinskim sudom u Čačku u predmetu St. 8/07) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u navedenom stečajnom postupku, umanjenog za iznose koji su eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo „Alba Trade International“ d.o.o. iz Beograda podnelo je Ustavnom sudu, 25. januara 2013. godine , ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 15/10 (ranije pred Trgovinskim sudom u Čačku u predmetu St. 8/07).

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4. St. 70/14 od 30. marta 2016. godine utvrđeno je da je predlagaču - privrednom društvu „Alba Trade International“ d.o.o, ovde podnosiocu ustavne žalbe, u postupku stečaja koji se vodio pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 15/10 (ranije pred Trgovinskim sudom u Čačku u predmetu St. 8/07), povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Nakon pravnosnažnosti navedenog rešenja, Privredni apelacioni sud je dopisom R4. St. 70/14 od 25. maja 2016. godine Ustavnom sudu ustupio predmet, radi odlučivanja o povredi prava na imovinu podnosiocu ustavne žalbe, kao i o zahtevu za naknadu materijalne štete. Nakon ustupanja, predmet je u Ustavnom sudu dobio novi broj Už-4507/2016.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, utvrdio da je Privredni apelacioni sud rešenjem R4. St. 70/14 od 30. marta 2016. godine, u stavu prvom izreke, utvrdio da je predlagaču - privrednom društvu „Alba Trade International“ d.o.o, ovde podnosiocu ustavne žalbe, u postupku stečaja koji se vodio pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 15/10 (ranije pred Trgovinskim sudom u Čačku u predmetu St. 8/07), povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, te je, u stavu drugom izreke, delimično usvojio zahtev predlagača i odredio primerenu naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu NBS na dan isplate, dok je, u stavu trećem izreke, odbio kao neosnovan zahtev predlagača za naknadu zbog povrede navedenog prava u iznosu od 4.500 evra, a, u stavu petom izreke je konstatovao da će po pravnosnažnosti ovog rešenja spisi biti dostavljeni Ustavnom sudu, radi odlučivanja o zahtevu predlagača da mu se utvrdi pravo na naknadu materijalne štete, kao i da se utvrdi povreda prava na mirno uživanje imovine.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Analizirajući navode ustavne žalbe o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine, doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Navedeni stav Evropski sud je ponovio u presudama Brany i Jugokoka protiv Srbije i Majs Eksport-Import protiv Srbije a koje se odnose na pravna lica koja nisu mogla da ostvare svoja potraživanja prema preduzeću sa većinskim društvenim kapitalom. Evropski sud je u obrazloženju odluke Marinković protiv Srbije napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa sudskom praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja, na način što je svojim odlukama, pored utvrđene povrede „prava na suđenje u razumnom roku“ i povrede „prava na mirno uživanje imovine“, naložio državi da isplati naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih u domaćim presudama.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje podnosioca ustavne žalbe utvrđeno u stečajnom postupku, a protiv dužnika „Tehnos“ a.d. Čačak, koji ima pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog u predmetnom stečajnom postupku, a koji nije isplaćen podnosiocu (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke, utvrdio pravo podnosioca na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u predmetnom stečajnom postupku, umanjenog za iznose koji su eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti