Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe protiv presuda u sporu o isplati otpremnine

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu podnetu protiv presuda kojima je odbijen zahtev za isplatu otpremnine. Sud je ocenio da podnosilac nije naveo ustavnopravne razloge za povredu prava, već je tražio da Ustavni sud preispituje pravilnost primene prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4511/2010
09.06.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vojislava Nedeljkovića iz Šašinaca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. juna 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Vojislava Nedeljkovića izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 586/10 od 25. avgusta 2010. godine i presude Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P1. 333/07 od 7. aprila 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vojislav Nedeljković iz Šašinaca izjavio je Ustavnom sudu 19. oktobra 2010. godine, preko punomoćnika Zorice Cundra, advokata iz Sremske Mitrovice, ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 586/10 od 28. avgusta 2010. godine i presude Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P1. 333/07 od 7. aprila 2008. godine zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe u ustavnoj žalbi navodi da je parnični postupak vođen povodom tužbe radi utvrđenja obaveze njegovog bivšeg poslodavca za isplatu otpreminine nakon što mu je otkazom o radu prestao radni odnos. Takođe, navodi da su otkazom povređeni kriterijumi tumačenja "nejasnih" odredaba Ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije kojim je izvršena privatizacija društvenog preduzeća tako što navedeni ugovor nije cenjen kao teretni ugovor.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna članu 170. Ustava.

3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je Opštinski sud u Sremskoj Mitrovici doneo osporenu presudu P1. 333/07 od 7. aprila 2008. godine kojom je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, kojim je tražio da sud obaveže tuženog, kao bivšeg poslodavca tužioca, da mu isplati iznos od 694.405,00 dinara.

Tokom parničnog postupka je utvrđeno: da je 19. juna 2003. godine od strane Opštinskog suda u Novom Sadu overen ugovor o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije koji je zaključen između Agencije za provatizaciju Republike Srbije kao prodavca i tuženog kao kupca, koji je postao vlasnik 70% akcija; da je odredbom tačke 6.3.5. ugovora predviđeno da kupac mora da postupa u potpunosti u skladu sa Kolektivnim ugovorom koji su zaključeni sa subjektom privatizacije i u skladu sa svim radno-pravnim propisima, s tim što se kupac obavezuje: 1. da neće vršiti otpuštanje zaposlenih kao lica za čijim radom je prestala potreba u periodu od jedne godine od dana zaključenja ugovora, 2. da može otpustiti zaposlene kao lica za čijim radom je prestala potreba samo ukoliko svima koji budu otpušteni po tom osnovu, za svaku punu godinu radnog staža provedenu u subjektu isplati iznos prosečne bruto zarade tog zaposlenog koja je ostvarena u periodu poslednjih 6 meseci koji prethode mesecu u kojem je zaposleni otpušten, 3. da ukoliko kupac ne postupi u skladu sa Kolektivnim ugovorom ili otpusti zaposlene protivno prethodnom stavu, kupac se obavezuje da svakom zaposlenom otpuštenom po ovom osnovu plati iznos jednak iznosu od 36 bruto zarada tog zaposlenog u roku od mesec dana od dana donošenja akta kojim zaposlenom prestaje radni odnos; da je tuženi 12. avgusta 2004. godine doneo Pravilnik o radu kojim je uredio prava, obaveze, i odgovornosti iz oblasti rada i radnih odnosa; da član 58. stav 4. ovog Pravilnika predviđa visinu otpremnine koja se isplaćuje radniku prilikom prestanka radnog odnosa usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena; da je tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe bio radnik tuženog; da je tuženi nakon donošenja novog Pravilnika tužiocu otkazao ugovor o radu kao radniku za čijim radom je prestala potreba, na osnovu odluke br. 1387 od 26. avgusta 2004. godine, zaključno sa 2. septembrom 2004. godine; da je tuženi isplatio tužiocu otpremninu u iznosu od 87.370,00 dinara.

U postupku po žalbi Apelacioni sud u Novom Sadu je doneo osporenu presudu Gž1. 586/10 od 25. avgusta 2010. godine, kojom je žalbu tužioca odbio i potvrdio presudu Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici. U obrazloženju osporene drugostepene presude je navedeno: da je tužiocu prestao radni odnos 2. septembra 2004. godine, dakle po proteku godine dana od zaključenja ugovora, te tužilac, shodno navedenom nema pravo na isplatu po osnovu odredbe člana 6.3.5. ugovora, jer je tuženi postupio u skladu sa navedenom odredbom; da iz ugovora o prodaji društvenog kapitala proizilazi da tuženi u toku jedne godine od zaključenja ugovora ne može otpuštati zaposlene po osnovu tehnološkog viška, a da ukoliko to ipak učini ima obavezu da zaposlenima koji su dobili otkaz po ovom osnovu ispalti iznose predviđene spornom odredbom; da se sporna odredba ugovora o privatizaciji odnosi samo na one slučajeve kada poslodavac, odnosno kupac ne postupi u skladu sa kolektivnim ugovorom ili otpusti zaposlene u periodu u kome zabrana postoji, kada se obavezuje da plati iznos jednak iznosu od 36 bruto zarada tog zaposlenog u roku od mesec dana od dana donošenja akta kojim zaposlenom prestaje radni odnos; da pravila tumačenja odredaba ugovora nalažu da se ove odredbe shvate u skladu sa ostalim odredbama ugovora.

4. Podnosilac ustavne žalbe smatra da su mu osporenim presudama Apelacionog suda u Novom Sadu u Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici povređena prava zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Prema odredbi člana 36. stav 1. Ustava jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

5. Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe nije naveo razloge, niti pružio dokaze za svoje navode da su mu osporenim presudama kojima je njegov tužbeni zahtev odbijen povređena ustavna prava označena u ustavnoj žalbi. Naime, podnosiocu ustavne žalbe je u parničnom postupku odbijen tužbeni zahtev kojim je tražio da sud obaveže tuženog - bivšeg poslodavca podnosioca da mu isplati iznos od 694.405,00 dinara, sa pripadajućom kamatom, s obzirom da mu je radni odnos prestao na osnovu odluke tuženog. Apelacioni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe radni odnos prestao nakon perioda u kome je saglasno ugovoru o privatizaciji tuženom bilo zabranjeno da otpušta radnike i u osporenoj odluci naveo razloge zbog kojih je smatrao da je prvostepeni sud pravilno odlučio i odbio tužbeni zahtev. Podnosilac ustavne žalbe nije naveo razloge koji bi ukazivali na to da su osporene odluke donete proizvoljnim ili pogrešnim tumačenjem i primenom materijalnog prava, te da ne ispunjavaju zahteve pravičnosti iz člana 32. stav 1. Ustava. U odsustvu valjanih razloga iz kojih bi proizlazilo da su u parničnom postupku povređene ustavne garancije pravičnog suđenja, Ustavni sud ne može preispitivati ocenu redovnih sudova o primeni odredbe ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije kojom se reguliše otpremnina zaposlenima kojima je prestao radni odnos.

Ustavni sud je cenio navode podnosioca da mu u navedenom parničnom postupku nije obezbeđeno pravo na pravno sredstvo i konstatovao da je prvostepeni sud odlučio povodom podnete tužbe podnosioca, kao i da je obezbeđena dvostepenost u parničnom postupku. Takođe, Ustavni sud je konstatovao da podnosilac nije dostavio dokaze za navode da mu je osporenim presudama povređeno pravo na jednaku zaštitu prava. Naime, podnosilac nije dostavio pravnosnažne presude kojima bi dokazao svoju tvrdnju da su u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji sudovi tužbene zahteve usvajali, odnosno da je drugostepeni sud o istom spornom pravnom pitanju zauzeo drugačiji pravni stav.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe protiv presuda u sporu o isplati otpremnine

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti