Odluka Ustavnog suda o obustavi izvršnog postupka zbog neuplate predujma troškova

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o obustavi izvršenja. Obustava je usledila jer izvršni poverilac nije u zakonskom roku dostavio dokaz o uplati predujma troškova, što po oceni Suda ne predstavlja povredu prava na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „GENS“ d.o.o. iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. oktobra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba privrednog društva „GENS“ d.o.o. izjavljena protiv rešenja o obustavi izvršenja Privrednog suda u Nišu Iv. 1529/08 od 15. aprila 2013. godine i IPV(I). 106/13 od 26. aprila 2013. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo „GENS“ d.o.o. iz Niša je , 7. juna 2013. godine , preko punomoćnika Milana Pavlovića, advokata iz Niša, Ustavnom sudu podnelo ustavnu žalbu protiv rešenja o obustavi izvršenja Privrednog suda u Nišu Iv. 1529/08 od 15. aprila 2013. godine i IPV(I). 106/13 od 26. aprila 2013. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na naknadu štete iz člana 35. stav 2. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava i prava na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava. U ustavnoj žalbi je istovremeno istaknuta povreda prava iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i prava iz člana 1. Protokola 1 uz navedenu Evropsku konvenciju. Ustavni sud ukazuje da su označenim odredbama Evropske konvencije garantovana prava na pravično suđenje i na imovinu čiju zaštitu pruža i Ustav Republike Srbije, te se ocena postojanja povrede ili uskraćivanja ovih prava vrši u odnosu na odgovarajuće odredbe Ustava.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da je osporenim rešenjima izvršnog suda pravnosnažno obustavljen izvršni postupak, zbog nepostupanja podnosioca, kao izvršnog poverioca, po zaključku suda da u ostavljenom roku uplati predujam troškova za izlazak službenog lica suda i upotrebu sopstvenog vozila sudskog izvršitelja u službene svrhe; da osporena rešenja izvršnog suda ne sadrže sve razloge o bitnim činjenicima; da je predujam troškova podnosilac uplatio šest dana pre sprovođenje navedene izvršne radnje i da je usmeno o tome obavestio sudskog izvršitelja; da nije postajao zakonski razlog za traženje uplate predujma.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporena rešenja izvršnog suda. Podnosilac ustavne žalbe je tražio naknadu materijalne štete, kao i troškove za sastavljanje ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Privredni sud je zaključkom Iv. 1529/08 od 27. marta 2013. godine zakazao sprovođenje izvršenja popisom i procenom pokretnih stvari izvršnog dužnika za 11. april 2013. godine, te je naložio izvršnom poveriocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, da uplati predujam u iznosu od 700,00 dinara, na ime troškova izlaska službenog lica suda i upotrebu sopstvenog vozila sudskog izvršitelja, na tekući račun suda sa pozivom na broj predmeta i da dokaze o tome dostavi sudu u roku od tri dana po prijemu zaključka, u smislu člana 26a stav 2. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima. Navedenim zaključkom izvršni poverilac je upozoren da će sud, na osnovu člana 34. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, obustaviti izvršenje ukoliko u ostavljenom roku ne dostavi dokaz o uplati predujma.

Navedeni zaključak je dostavljen izvršnom poveriocu 29. marta 2013. godine, te je rok za dostavljanje dokaza o uplati predujma istekao 1. aprila 2013. godine, a podnosilac je uplatio predujam 5. aprila 2013. godine.

Privredni sud u Nišu je osporenim rešenjem Iv. 1529/08 od 15. aprila 2013. godine obustavio postupak izvršenja, u smislu člana 34. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, jer podnosilac nije dostavio dokaz o uplati troškova predujma.

Privredni sud u Nišu je osporenim rešenjem IPV(IV). 106/13 od 26. aprila 2013. godine odbio kao neosnovan prigovor izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrdio prvostepeno rešenje sudije podjedinca. U obrazloženju osporenog akta je navedeno: da je dokaz o uplati predujma troškova dostavljen sudu uz prigovor na rešenje o obustavi postu pka izvršenja; da je prigovor izvršnog poverioca neosnovan pošto isti nije uplatio predujam u roku od tri dana i dostavio dokaz o tome sudu; da odredba člana 26a stav 2. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima nedvosmisleno zahteva da poverilac preduzme dve radnje: da izvrši u platu i da dostavi dokaz o tome sudu, s tim da obe radnje okonča u roku od tri dana po prijemu naloga suda; da je neosnovana tvrdnja da je sud usmeno obavešten o izvršenoj uplati, pošto se dostava dokaza o uplati, shodno navedenoj odredbi Pravilnika, vrši pismenim putem.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pra vo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11) (u daljem tekstu: ZIO) je propisano: da rokovi koje određuje sud za preduzimanje određenih radnji ne mogu biti duži od pet radnih dana, osim ako ovim zakonom nije drugačije propisano, a da stranka koja nije preduzela radnju u roku koji je određen zakonom ili koji je odredio sud, gubi pravo na preduzimanje te radnje (član 7. st. 1. i 2.); da troškove postupka u vezi sa određivanjem i sprovođenjem izvršenja snosi izvršni dužnik i da je izvršni poverilac dužan da predujmi troškove postupka, u skladu sa zakonom i propisom koji uređuje troškove postupka, da dokaz o uplaćenom predujmu izvršni poverilac je dužan da dostavi uz predlog za izvršenje i da će sud, odnosno izvršitelj obustaviti izvršenje ako izvršni poverilac ne dostavi dokaz o uplaćenom predujmu, osim ako je po zakonu oslobođen ili ga je sud oslobodio plaćanja postupka (član 34. st. 1. i 2.).

Odredbama člana 26a Pravilnika o dopuni Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima („Službeni glasnik RS”, broj 69/11) propisano je: da se predujam za troškove izvršenja uplaćuje na depozitni račun suda (stav 1.); da dokaz o uplati predujma za troškove izvršenja izvršni poverilac dostavlja sudu u skladu sa predlogom za izvršenje, odnosno u roku od tri dana od prijema zaključka kojim je sud odredio ili promenio sredstvo izvršenja (stav 2.); da u slučaju da predujmljena sredstva nisu dovoljna za sprovođenje izvršenja, sud će pozvati izvršnog poverioca da u određenom roku izvrši doplatu do potrebnog iznosa (stav 3.); da izvršni poverilac može uz predlog za izvršenje, odnosno zaključak iz stava 2. ovog člana, da dostavi profakturu za uslugu i zatraži od suda odobrenje, odnosno nalog za uplatu utvrđenog iznosa u određenom roku, ukoliko nije siguran u vrstu i visinu troškova koje bi trebalo da predujmi (stav 4.); da kada je izvršni poverilac uz predlog za izvršenje podneo i zahtev za oslobađanje od plaćanja troškova postupka, obaveza uplate predujma odlaže se do donošenja odluke o tom zahtevu (stav 5.).

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud, pre svega, naglašava da je pravilnu primenu merodavnog prava nadležan da ceni instancioni (viši) sud u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna, odnosno arbitr erna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i utemeljenosti iznetih ustavnopravnih razloga, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene materijalnog odnosno procesnog prava. Na ovakav zaključak upućuje i stav Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP) izražen u presudi Khamidov protiv Rusije, od 15. novembra 2007. godine (broj aplikacije 72118/01, stav 170.), u kojoj je taj sud konstatovao da nije njegov zadatak da donosi odluku umesto domaćih sudova koji su u najboljoj poziciji da ocene prezentovane dokaze, ustanove činjenično stanje i tumače domaće pravo, te da, u principu, Sud neće intervenisati, osim ukoliko su odluke domaćih sudova arbitr erne ili očigledno neosnovane.

Prema stavu ESLjP, pravičnost suđenja ostvaruje se kroz isključenje proizvoljnosti u postupanju i odlučivanju od strane redovnih sudova, što podrazumeva obavezu tih sudova da se pridržavaju utvrđenih procesnih pravila tokom postupka. Naime, ESLjP je u presudi Sotiris i Nikos Koutras Attee protiv Grčke, broj predstavke 39442/98, od 16. novembra 2000. godine, pored ostalog, istakao da stranke uvek imaju pravo da očekuju da će se postojeća pravila primeniti na njihov slučaj (videti stav 20. pomenute presude). Ustavni sud smatra da je izneti stav od izuzetne važnosti, jer strankama u postupku omogućava da svoje ponašanje usklade sa postojećim procesnim pravilima, u kom slučaju na njihovoj strani postoji i legitimno očekivanje da se na njihov slučaj ta postojeća, predvidljiva pravila zaista i primene.

Ustavni sud ocenjuje da su osporena rešenja izvršnog suda o obustavi izvršenja doneta, u smislu člana 34. stav 2. ZIO, zbog nepostupanja podnosioca ustavne žalbe po zaključku suda od 27. marta 2013. godine da uplati predujam troškova, u roku od tri dana. Suština instituta predujma troškova jeste da se unapred obezbede novčana sredstva neophodna za sprovođenje neke konkretne radnje sprovođenja izvršenja, te nedostatak potrebnih novčanih sredstava za određenu radnju izvršenja sprečava njeno izvršenje.

Međutim, ono što se može postaviti kao sporno pitanje u konkretnom slučaju jeste da li je izvršno procesno pravilo o obustavi izvršenja zbog neuplate predujma troškova, primenjeno na preterano formalistički način. Naime, podnosilac ustavne žalbe je uplatio traženi predujam troškova pre donošenja rešenja sudije pojedinca o obustavi izvršenja, a dokaz o uplati je dostavio uz prigovor izjavljen protiv rešenja sudije pojedinca. Kad je reč o primeni procesnih pravila, Ustavni sud ukazuje da su sudovi obavezni da primene pravila postupka izbegavajući kako preterani formalizam koji bio ugrozio pravično st postupka , tako i potpunu fleksibilnost koja bi obesmislila proceduralne zahteve predviđene zakonima ( videti presudu ESLjP: Esim protiv Turske, br oj 59601/09, 17. septembra 2013. godine, stav 21.). Ustavni sud je ocenio da , u konkretnom slučaju, procesno pravilo o obustavi postupka izvršenja, nije primenjeno na krajnje formalistički način, bez obzira što je podnosilac pre donošenja rešenja sudije pojedinca uplatio traženi predujam. Naime, zaključak sudije pojedinca kojim je naloženo podnosiocu da uplati traženi predujam troškova sadržao je sve podatke za blagovremeno i uredno postupanje po tom zaključku, i to: zakonski razlog za izdavanje naloga, iznos koji je potreban da se uplati, rok za dostavljanje dokaza o uplati, broj žiro računa na koji je trebalo da se izvrši uplata, kao i upozorenje na procesne posledice propuštanja. Podnosilac u ostavljenom roku nije uplatio traženi predujam (podnosilac ustavne žalbe je primio predmetni zaključak 29. marta 2013. godine, rok od tri dana je istekao 1. aprila 2013. godine, a podnosilac je uplatio predujam troškova 5. aprila 2013. godine). Međutim, i da je uplatio predujam troškova u ostavljenom roku, to u procesnom smislu nema nikakav značaj, s obzirom na to da je kod izvršenja obaveze uplate predujma troškova od značaja ne sam čin uplate, već dostavljanje dokaza o uplati predujma troškova u ostavljenom roku, jer samo ova radnja sprečava nastupanje procesne sankcije na koju je upozorena stranka, a podnosilac ustavne žalbe je tek uz prigovor protiv rešenja o obustavi izvršenja (znači nakon primene procesne sankcije) dostavio dokaz o uplati. Obaveza dostavljanja dokaza uplate traženog predujma je bila propisana u svim zakonima o izvršenju , te ona predstavlja ustaljeno i dugotrajno pravilo u izvršnom postupku i sudskoj praksi. Navedeno je pojačano činjenicom da je podnosilac ustavne žalbe u predmetnom izvršnom postupku imao punomoćnika iz reda advokata, koji je to morao da zna. Na kraju, sama visina novčanog iznosa koji je podnosilac ustavne žalbe trebalo da uplati na ime predujma troškova izvršenja (700 dinara), s obzirom na ekonomsko-socijalne prilike u našoj zemlji, nije predstavljala preterano finansijsko opterećenje za podnosioca, koji je privredno društvo, a što bi moglo eventualno da predstavlja razlog neblagovremenog postupanja podnosioca po zaključku izvršnog suda.

6. Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je ocenio da osporenim rešenjima o obustavi izvršenja Privrednog suda u Nišu Iv. 1529/08 od 15. aprila 2013. godine i IPV(I). 106/13 od 26. aprila 2013. godine, podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu u tom delu odbio kao neosnovanu , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - US), odlučujući kao u prvom delu izreke .

U vezi sa tvrdnjom podnosioca ustavne žalbe da mu je povređeno pravo na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da podnosilac nije dostavio nijedan dokaz o tome da izvršni sudovi postupaju na drugačiji način kada je reč o uplati predujma troškova. Zatim, podnosilac ustavne žalbe je imao i iskoristio pravo na pravno sredstvo u izvršnom postupku, te je, stoga, neosnovana njegova tvrdnja o povredi prava iz člana 36. stav 2. Ustava . U vezi sa tvrdnjom podnosioca ustavne žalbe da mu je povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je do obustave postupka izvršenja, kao vida okončanja ove vrste sudskog postupka, došlo zbog nepostupanja podnosioca ustavne žalbe po zaključku izvršnog suda da uplati predujam troškova. Najzad, pravo na naknadu štete iz člana 35. stav 2. Ustava ne može se dovesti u vezu sa sadržinom osporenih rešenja izvršnog suda.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud, je saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u tom delu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka , rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o obustavi izvršnog postupka zbog neuplate predujma troškova

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti