Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neisplaćenih potraživanja u stečaju

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu. Neizvršenje naplate priznatih potraživanja u stečajnom postupku nad dužnikom sa većinskim društvenim kapitalom predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine, za šta je odgovorna država.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4512/2016
29.09.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović An drić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi J. H, V. N, Lj. N, M. S, S. Dž, E. Š, Z. K, F. Š, S. Š, E. D, E. C. i A. Š, svih iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. septembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba J. H, V. N, Lj. N, M. S, S. Dž, E. Š, Z. K, F. Š, S. Š, E. D, E. C. i A. Š. i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 3/10 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , zajemčeno odredbom člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u iznosima koji su im priznati u stečajnom postupku iz tačke 1 , umanjeni m za iznose koji su po tom osnovu isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. J. H, V. N, Lj. N, M. S, S. Dž, E. Š, Z. K, F. Š, S. Š, E. D, E. C. i A. Š, sv i iz Novog Pazara, podneli su Ustavnom sudu, u periodu od 7. do 19. marta 201 4. godine, preko punomoćnika Emira Fetahovića, advokata iz Novog Pazara, ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodi o pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 3/10. Ustavne žalbe su objedinjene i zavedene pod brojem Už-4232/2013.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 948/14 od 29. oktobra 2015. godine je odlučeno o zahtevima podnosi laca ustavne žalbe za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i o pravu na naknadu nematerijalne štete zbog učinjene povrede Ustavom zajemčenog prava.

Nakon pravosnažnosti tog rešenja, Privredni apelacioni sud je Ustavnom sudu dostavio ustavne žalbe navedenih podnosilaca, radi donošenja odluke o istaknutoj povredi prava na imovinu iz člana 58. Ustava . Ovaj podnesak je zaveden pod brojem Už- 4512/2016.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 948/14 od 29. oktobra 2015. godine, u stavu I izreke , usvojen je zahtev predlagača J. H, V. N, Lj. N, M. S, S. Dž, E. Š, Z. K, F. Š, S. Š, E. D, E. C. i A. Š, ovde podnosilaca ustavne žalbe, za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 3/10 predlagačim povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava ; u stavu II izreke je predlagačima određena novčana naknada svakom u iznosu od po 30.000 dinara; u stavu III su odbijeni zahtevi predlagača za isplatu naknade preko dosuđenog do traženog iznosa od 5.000 evra; u stavu IV izreke su utvrđeni troškovi postupka predlagača u ukupnom iznosu od 390 dinara; u stavu V izreke je odbačen zahtev predlagača kojim su tražili da se utvrdi da je u predmetnom stečajnom postupku povređeno i njihovo pravo na imovinu iz člana 58. Ustava, kao i zahtev za naknadu materijalne štete u visini potraživanja utvrđenih rešenjem Privrednog suda u Kraljevu St. 2868/02 od 27. novembra 2003. godine .

Postupajući po žalbi predlagača, Vrhovni kasacioni sud je doneo rešenje Rž Gp. 735/15 od 18. februara 2016. godine, kojim je ožalbeno prvostepeno rešenje preinačio u delu odluke o troškovima postupka, tako što je predlagačima dosudio još 33.000 dinara, a ukinuo u stavu V izreke, naloživši Privrednom apelacionom sudu da spis e predmeta , nakon uručenja drugostepenog rešenja, dostav i Ustavnom sudu radi odlučivanja o istaknutoj povredi prava na imovinu, kao i o zahtevu za naknadu materijalne štete.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“', br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13), kojima je bilo propisano: da s tranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.); da se na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

5. Ustavni sud je ceneći istaknutu povredu prava na imovinu, pošao od stava da svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje namirenja potraživanj a koj a su dosuđena sudskim odlukama, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-1499/2008 od 16. jula 2009. godine). Ustavni sud ukazuje da i prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, propust države da izvrši pravnosnažnu sudsku odluku izrečenu u korist podnosioca, predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine (videti odluke istog suda u predmetima Kačapor i dr. protiv Srbije i Burdov protiv Rusije).

Takođe, Ustavni sud je imao u vidu da je Evropski sud za ljudska prava 29. januara 2013. godine doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, a 22. oktobra 2013. godine i presudu u istom predmetu, u kojima je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni ili društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola 1 uz Evropsku konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama.

Sledom izloženog, u situaciji kada podnosioci ustavne žalbe nisu u celini naplatil i potraživanj a priznata u stečajnom postupku, ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda i standardima Evropskog suda za ljudska prava, te okolnosti da je stečajni dužnik bio pravno lice sa većinskim društvenim kapitalom, potvrđuje da je u stečajnom postupku povređeno i njihovo pravo na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosi laca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u iznosima koji su im priznati u predmetnom stečajnom postupku, umanjenim za iznose koji su im po tom osnovu isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neisplaćenih potraživanja u stečaju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti