Odbacivanje ustavne žalbe iz više procesnih razloga

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu protiv akata izvršnog i stečajnog postupka. Delovi žalbe su odbačeni kao nedopušteni jer se odnose na akte donete pre stupanja Ustava na snagu, dok su drugi delovi odbačeni kao neblagovremeni i zbog nepostojanja pojedinačnog akta.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4517/2010
24.03.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mirjane Jeremić, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. marta 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Odbacuje se ustavna žalba Mirjane Jeremić izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Čaku I. 5467/05 od 10. aprila 2006. godine, rešenja Opštinskog suda u Čačku I. 5467/05 od 3. jula 2006. godine, zaključka Opštinskog suda u Čačku I. 5467/05 od 18. jula 2006. godine, rešenja Opštinskog suda u Čačku I. 5467/05 od 13. aprila 2007. godine i zahteva za namirenje potraživanja razlučnih poverilaca od 8. juna 2007. godine.

2. Odbacuje se ustavna žalba Mirjane Jeremić izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u stečajnom postupku koji se vodio u predmetu Trgovinskog suda u Čačku St. 1/07, a sada se vodi u predmetu Privrednog suda u Čačku St. 10/10.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mirjana Jeremić iz Čačka, preko punomoćnika Želimira Jeremića, advokata iz Čačka, podnela je Ustavnom sudu 19. oktobra 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Čačku I. 5467/05 od 10. aprila 2006. godine, rešenja Opštinskog suda u Čačku I. 5467/05 od 3. jula 2006. godine, zaključka Opštinskog suda u Čačku I. 5467/05 od 18. jula 2006. godine, rešenja Opštinskog suda u Čačku I. 5467/05 od 13. aprila 2007. godine i zahteva za namirenje potraživanja razlučnih poverilaca od 8. juna 2007. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i prava na delotvorni pravni lek iz člana 13. Evropske konvencije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 6. Evropske konvencije.

2. Ustavni sud konstatuje da je članom 6. i članom 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda garantovanao pravo na pravično suđenje i pravo na delotvorni pravni lek, čiju zaštitu pruža i Ustav u članu 32. stav 1. i članu 36. stav 2, te se ocena eventualne povrede ili uskraćivanja ovog prava vrši u odnosu na navedene članove Ustava.

3. Kako je zaštita Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, to sledi da se ustavnom žalbom može isticati povreda ili uskraćivanje nekog od zajemčenih ustavnih prava samo ukoliko je osporeni akt kojim je povređeno ili uskraćeno pravo donet posle stupanja na snagu Ustava.

Imajući u vidu da se zaključak o prodaji u izvršnom postupku donosi po pravosnažnosti rešenja o izvršenju i rešenja o utvrđivanju vrednosti nepokretnosti, saglasno odredbi člana 116. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, 124/05), to su osporeno rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Čaku I. 5467/05 od 10. aprila 2006. godine i osporeno rešenje Opštinskog suda u Čačku I. 5467/05 od 3. jula 2006. godine o utvrđivanju vrednosti nepokretnosti postali pravnosnažni pre donošenja osporenog zaključka o prodaji Opštinskog suda u Čačku I. 5467/05 od 18. jula 2006. godine. Dakle, rešenja po žalbi protiv osporenih prvostepenih rešenja, od kojih se računa dopuštenost ustavne žalbe, doneta su pre osporenog zaključka o prodaji Opštinskog suda u Čačku.

S obzirom na to da se podnetom ustavnom žalbom osporava pravnosnažno rešenje Opštinskog suda u Čaku I. 5467/05 od 10. aprila 2006. godine, pravnosnažno rešenje Opštinskog suda u Čačku I. 5467/05 od 3. jula 2006. godine i zaključak o prodaji Opštinskog suda u Čačku I. 5467/05 od 18. jula 2006. godine, dakle akti koji su doneti pre stupanja na snagu Ustava, to je Ustavni sud ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao nedopuštena saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za postupanje po njoj.

3. Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava, dok je u stavu 2. navedenog člana Zakona propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Odredbama člana 113. st. 2. i 3. istog zakona, je propisano: da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i da se ustavna žalba u tom slučaju može izjaviti u roku od 30 dana od dana stuapanja na snagu zakona.

4. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je izvršio uvid u spise predmeta Privrednog suda u Čačku St. 10/10 i ostalu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio da je osporenim rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 5467/05 od 13. aprila 2007. godine prekinut postupak izvršenja po predlogu izvršnih poverilaca protiv izvršnog dužnika d.o.o. „Etno art“ Čačak u predmetu tog suda I. 5467/05, zbog pokretanja stečajnog postupka.

Podnositeljka ustavne žalbe kao razlučni poverilac, zajedno sa drugim razlučnim poveriocima, podnela je Trgovinskom sudu u Čačku 8. juna 2007. godine osporeni zahtev za namirenje potraživanja izdvajanjem iz stečajne mase nepokretnosti označene kao upravna zgrada sa magacinskim prostorom i robni magacin u Čačku ulica Mutapova broj 14.

Zaključkom Trgovinskog suda u Čačku od 13. jula 2007. godine utvrđena su razlučna potraživanja, uključujući potraživanje podnositeljke ustavne žalbe, na nepokretnoj imovini stečajnog dužnika d.o.o. „Etno art“ Čačak, i to na Upravnoj zgradi i Magacinu u Čačku u ulici Mutapovoj broj 14.

Javnim nadmetanjem prodata je celokupna imovina nad kojom je ostvareno razlučno pravo namirenja po označenoj ceni i to oktobra 2007. godine.

Punomoćnik razlučnih poverilaca je podneskom od 21. novembra 2007. godine obavestio Trgovinski sud u Čačku da nema primedbi na obračun za isplatu poverilaca sa razlučnim pravom od 19. novembra 2007. godine. Stečajni postupak se trenutno vodi pred Privrednom sudom u Čačku u predmetu St. 10/10.

5. U vezi sa osporenim rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 5467/05 od 13. aprila 2007. godine, Ustavni sud je utvrdio da je punomoćnik podnositeljke ustavne žalbe rešenje po žalbi protiv osporenog prvostepenog rešenja primio pre 8. juna 2007. godine, kada je podnet zahtev za namirenje potraživanja razlučnih poverilaca, a da je ustavna žalba izjavljena 19. oktobra 2010. godine, dakle nakon isteka roka iz člana 113. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu. Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona, ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu u ovom delu.

Zahtev za namirenje potraživanja razlučnih poverilaca od 8. juna 2007. godine ne predstavlja pojedinačni akt iz člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu i člana 170. Ustava protiv kojeg se može izjaviti ustavna žalba, te je Sud ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) navedenog zakona, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

U vezi sa istaknutom povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi u predmetu Privrednog suda u Čačku St. 10/10, Ustavni sud najpre ukazuje na odredbu člana 38. stav 4. Zakona o stečajnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 84/04 i 85/05), koji je važio u vreme pokretanja stečajnog postupka i namirenja podnositeljke ustavne žalbe. Navedenom odredbom Zakona bilo je propisano da ako je visina potraživanja razlučnih poverilaca veća od visine iznosa dobijenog unovčenjem stvari ili prava na kojima postoji razlučno pravo, pravo na razliku u visini iznosa ostvaruju kao stečajni poverioci. Iz navoda ustavne žalbe i spisa predmeta ne proizlazi da je podnositeljka ustavne žalbe nakon okončane prodaje nepokretnosti na kojoj je ostvarila razlučno pravo zahtevala da joj se ostatak nenamirenog potraživanja svrsta u grupu neobezbeđenih potraživanja stečajnih poverilaca. Kako je podnositeljka ustavne žalbe kao razlučni poverilac formalno namirena krajem novembra 2007. godine, pri čemu u ustavnoj žalbi nije ukazala da je naknadno podnela zahtev za ostvarivanje nenamirenog potraživanja, a kojim bi inicirala dalje trajanja stečajnog postupka u odnosu na nju, to je stečajni postupak u odnosu na podnositeljku ustavne žalbe okončan krajem novembra 2007. godine. Imajući u vidu navedeno, kao i to da je ustavna žalba izjavljena 19. oktobra 2010. godine, dakle nakon isteka roka iz člana 113. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona, ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu u ovom delu.

Ustavni sud ističe da na drugačije rešenje u ovom predmetu ne utiče ni činjenica da se ustavnom žalbom ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku. Ovo iz razloga što Zakon o Ustavnom sudu dopušta mogućnost da se ustavna žalba zbog povrede navedenog prava izjavi i pre nego što su iskorišćena sva pravna sredstva, dakle dok postupak čije se trajanje osporava još nije okončan, ali kada je, kao u konkretnom slučaju, ustavna žalba izjavljena nakon što je postupak okončan u odnosu na podnositeljku, onda se blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan preduzimanja poslednje radnje kojom se okončava stečajni postupak u pogledu prava i obaveza podnositeljke kao razlučnog poverioca u stečajnom postupku.

6. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe iz više procesnih razloga

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti