Nedopuštenost ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i neodgovarajućih akata

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv akta javnog tužilaštva, nečinjenja suda i pravnosnažnih presuda. Akt tužilaštva i nečinjenje suda nisu pojedinačni akti podložni žalbi, dok je žalba protiv presuda neblagovremena jer je podneta nakon isteka roka od 30 dana.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Preduzeća za proizvodnju, promet i usluge "Stobeks" d.o.o. iz Loznice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 2. novembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Preduzeća za proizvodnju, promet i usluge "Stobeks" d.o.o. izjavljena protiv akta Republičkog javnog tužilaštva broj GT-I-831/10 od 28. septembra 2010. godine, radnje nečinjenja Opštinskog suda u Loznici da dostavi spise predmeta P. 699/08 Republičkom javnom tužilaštvu, presude Višeg suda u Šapcu Gž. 196/10 od 7. maja 2010. godine i presude Opštinskog suda u Loznici P. 699/08 od 25. februara 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Preduzeće za proizvodnju, promet i usluge "Stobeks" d.o.o. iz Loznice je, preko punomoćnika Stanoja Filipovića, advokata iz Loznice, izjavilo Ustavnom sudu 19. oktobra 2010. godine ustavnu žalbu protiv akta Republičkog javnog tužilaštva broj GT-I-831/10 od 28. septembra 2010. godine, radnje nečinjenja Opštinskog suda u Loznici da dostavi spise predmeta P. 699/08 Republičkom javnom tužilaštvu, presude Višeg suda u Šapcu Gž. 196/10 od 7. maja 2010. godine i presude Opštinskog suda u Loznici P. 699/08 od 25. februara 2009. godine, zbog povrede prava zajemčenih odredbama čl. 32, 36. i 58. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona sledi da su pretpostavke za izjavljivanje ustavne žalbe, između ostalog, da je ustavna žalba podneta protiv pojedinačnog akta ili radnje kojima je odlučivano o pravima i obavezama podnosioca, jer samo takvim aktom ili radnjom može biti učinjena povreda ili uskraćivanje njegovih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, kao i da je ustavna žalba izjavljena u Zakonom propisanom roku.

Odredbom člana 418. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 125/04 i 111/09) propisano je da ukoliko javni tužilac ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti u rokovima predviđenim zakonom, stranka koja je podnela predlog, ovlašćena je da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti sama izjavi ovaj pravni lek.

3. Iz navoda ustavne žalbe i dokaza koji su uz nju priloženi, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Opštinskog suda u Loznici P. 699/08 od 25. februara 2009. godine odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, dok je osporenom presudom Višeg suda u Šapcu Gž. 196/10 od 7. maja 2010. godine odbijena kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je prvostepena presuda.

Tužilac je protiv navedenih presuda 8. septembra 2010. godine podneo Republičkom javnom tužiocu predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti. Osporenim dopisom Republičkog javnog tužioca broj GT-I-831/10 od 28. septembra 2010. godine tužilac je obavešten da je rok za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv navedenih presuda istekao.

4. Ustavni sud je utvrdio da osporenim aktom Republičkog javnog tužioca nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već da je istim aktom podnosilac samo obavešten da je rok za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti istekao iz čega sledi da Tužilaštvo nema uslova za podizanje zahteva. Po oceni Ustavnog suda, osporeni dopis Republičkog javnog tužioca ne predstavlja pojedinačni akt protiv koga se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, može izjaviti ustavna žalba, te je stoga utvrdio da je u ovom delu ustavna žalba nedopuštena.

Saglasno prethodno iznetom, ni osporena radnja nečinjenja Opštinskog suda u Loznici da dostavi spise predmeta P. 699/08 Republičkom javnom tužilaštvu nije radnja protiv koje se može izjaviti ustavna žalba, jer je podnosilac ustavne žalbe, nezavisno od toga što je spis Opštinskog suda u Loznici dostavljen Republičkom javnom tužiocu po isteku roka u kome navedeni državni organ može da podigne zahtev za zaštitu zakonitosti imao mogućnost da, saglasno odredbi člana 418. Zakona o parničnom postupku, u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja Republičkog javnog tužioca broj GT-I-831/10 od 28. septembra 2010. godine, sam izjavi ovaj vanredni pravni lek i na taj način zaštiti svoja eventualno povređena prava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu, u ovom delu, odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Prema stavu Ustavnog suda, ukoliko Republički javni tužilac ili stranka u postupku saglasno odredbi člana 418. Zakona o parničnom postupku, podnesu zahtev za zaštitu zakonitosti, rok za izjavljivanje ustavne žalbe se računa u odnosu na dan dostavljanja sudske odluke kojom je meritorno odlučeno o tom vanrednom pravnom leku. Međutim, u slučaju kada stranka ne iskoristi svoje pravo iz člana 418. navedenog zakona i izjavi ustavnu žalbu odmah po prijemu obaveštenja da javni tužilac neće podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Ustavni sud ceni blagovremenost ustavne žalbe u odnosu na dan dostavljanja drugostepene sudske odluke.

Kako je podnosilac ustavne žalbe osporenu drugostepenu presudu Višeg suda u Šapcu Gž. 196/10 od 7. maja 2010. godine, primio pre 8. septembra 2010. godine kada je podneo predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, a ustavnu žalbu je izjavio 19. oktobra 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba, u delu kojim se osporavaju presude Višeg suda u Šapcu i Opštinskog suda u Loznici, neblagovremena, jer je podneta po isteku roka od 30 dana, propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Ustavni sud je, stoga, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog zakona.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Nedopuštenost ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i neodgovarajućih akata

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti