Odluka Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu pravnosnažno osuđenog lica. Žalba nije sadržala ustavnopravne razloge za povredu prava, već je predstavljala izraz nezadovoljstva utvrđenim činjeničnim stanjem i zahtev da Ustavni sud deluje kao instancioni sud.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mladena Čula, koji se nalazi na izdržavanju kazne u Kazneno popravnom zavodu Sremska Mitrovica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. februara 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Mladena Čula izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. I 3596/2010 od 23. juna 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mladen Čulo, koji se nalazi na izdržavanju kazne u Kazneno popravnom zavodu Sremska Mitrovica, je 20. oktobra 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu, koju je dopunio podneskom koji je prispeo u Ustavni sud 6. januara 2011. godine, protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. I 3596/2010 od 23. juna 2010. godine zbog povrede prava iz člana 24. stav 1, člana 32. stav 1, člana 33. st.1 5, 6. i 8. i člana 34. st. 3 i 5. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je ustavnu žalbu protiv osporenog rešenja podneo iz razloga „što nije imao časno i pošteno suđenje i u skladu sa zakonom" i „što mu se pripisuje delo koje nije počinio". Predlaže da se „osporena presuda proglasi nevažećom i da se postupak obnovi pred časnim i poštenim većem i da se pusti da se brani sa slobode ili da se oslobodi krivične odgovornosti".

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) sadrži odredbu koje je po svojoj sadržini istovetna odredbi čl. 170. Ustava.

3. Ustavni sud je u postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, uvidom u priloženu dokumentaciju utvrdio da je osporenom presudom Apelacionog suda potvrđena prvostepena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K. 2121/2010 od 5. marta 2010. godine, u delu kojom je podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim za krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. u vezi stava 1. i člana 33. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09), s tim da je prvostepena presuda preinačena u delu odluke o kazni, tako što je podnosilac ustavne žalbe osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci, u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 6. jula 2009. godine.

4. Odredbom člana 24. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo na život i utvrđeno da je ljudski život neprikosnoven.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje i utvrđeno da svako ima pravo na nezavistan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 33. Ustava na koje se poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo da u najkraćem roku, u skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv njega (stav 1.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane (stav 5.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja (stav 6.); da sva prava koja ima okrivljeni za krivično delo ima, shodno zakonu i u skladu sa njim, i fizičko lice protiv koga se vodi postupak za neko drugo kažnjivo delo (stav 8.)

Odredbama člana 34. Ustava utvrđuje se da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravosnažnom odlukom suda (stav 3.) i da je izuzetno, ponavljanje postupka dopušteno u skladu sa kaznenim propisma, ako se otkriju dokazi o novim činjenicama koje su, da su bile poznate u vreme suđenja, mogle bitno da utiču na njegov ishod ili ako je u ranijem postupku došlo do bitne povrede koja je mogla uticati na njegov ishod (stav 5.).

5. Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe, kao pravnosnažno osuđeno lice u krivičnom postupku, ovom sudu obraća nezadovoljan odlukom krivičnog suda kojom je utvrđeno da je učinio krivično delo i izrečena mu je krivična sankcija. Podnosilac ustavne žalbe izričito osporava činjenično stanje utvrđeno u predmetnom krivičnom postupku i primenu materijalnog prava. Od Ustavnog suda zahteva da „osporenu presudu proglasi nevažećom i da se krivični postupak obnovi". Ustavni sud i u ovom konkretnom slučaju ukazuje na to da o osnovanosti pokretanja krivičnog postupka protiv nekog lica i o postojanju krivičnog dela i krivične sankcije koja se izriče, odlučuje isključivo nadležni sud u sprovedenom krivičnom postupku u kojem je utvrdio pravilno i potpuno činjenično stanje.

Ustavni sud ukazuje da formalno pozivanje na povredu određenog Ustavom zajemčenog prava ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dozvoljenim pravnim sredstvom. Naime, podnosilac ustavne žalbe nije naveo razloge koji bi ukazivali da mu je povređeno pravo zajemčeno odredbama člana 24. stav 1. Ustava, niti je izneo argumente koji bi doveli u sumnju da je krivični postupak u kome su donete osporene presude bio pravičan u smislu člana 32. stav 1.Ustava, niti je naveo razloge koji bi mogli biti osnov za povredu posebnih prava okrivljenog zajemčenih odredbama člana 33. st. 1, 5, 6. i 8, kao i prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu zajemčenog odredbama člana 34. st. 3. i 5. Ustava.

Ustavni sud nalazi da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom.

Prema tome, ustavna žalba ne sadrži relevantne ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na postojanje povrede istaknutih ustavnih prava podnosioca, već iz razloga kojima se obrazlaže ustavna žalba, proizilazi da se od Ustavnog suda zahteva da kao instancioni sud ispita zakonitost odluka redovnih sudova. Naime, iz navoda podnosioca proizilazi da se zahteva da Ustavni sud kao instancioni sud, ispita zakonitost i pravilnost odluke Apelacionog suda.

Ustavni sud je ocenio da iz svih razloga koji su navedeni, ustavna žalba ne sadrži pretpostavke utvrđene Ustavom i zakonom za vođenje postupka i odlučivanje. Po oceni Ustavnog suda, izneti razlozi podnosioca ustavne žalbe su izraz njegovog shvatanja o pogrešno primenjenom materijalnom pravu, a ne i dokaz o povredi ustavnih prava na koje se poziva u ustavnoj žalbi.

Ustavni sud ukazuje da u postupku pružanja ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, ovaj sud nije nadležan da preispituje pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocenjuje valjanost zaključaka u postupku pred redovnim sudovima, niti da vrši instancionu kontrolu zakonitosti donetih sudskih odluka. Otuda, samo formalno pozivanje na povredu zajemčenih ustavnih prava, bez navođenja ustavnopravnih razloga kojima se sa stanovišta sadržine konkretnog zajemčenog prava potvrđuju navodi ustavne žalbe, ne čini izjavljenu ustavnu žalbu dopuštenim pravnim sredstvom.

Na osnovu navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti