Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u katastarskom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda o ispravci upisa u katastru. Navodi žalbe nisu se odnosili na osporeni akt, već na raniju odluku o komasaciji, te nisu bili zasnovani na ustavnopravnim razlozima.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-453/2009
09.12.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrć, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vitomira Petrovića i Gordane Milojević, oboje iz Aleksinca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. decembra 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Vitomira Petrovića i Gordane Milojević izjavljena protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda 07 broj 952-02-190/08 od 9. marta 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Vladica Milojević i Stanko Milojević, oboje iz Aleksinca, su 25. marta 2009. godine, bez priloženog posebnog punomoćja za izjavljivanje ustavne žalbe, u ime Vitomira Petrovića i Gordane Milojević, oboje takođe iz Aleksinca, Ustavnom sudu podneli ustavnu žalbu protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda 07 broj 952-02-190/08 od 9. marta 2009. godine, zbog povrede prava imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije i načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava.

U ustavnoj žalbi se, između ostalog, navodi: da je nadležni organ juna 1991. godine poništio rešenje Komisije za komasaciju Skupštine opštine Aleksinac od januara 1988. godine, pa su iznete primedbe drugostepenog organa bile obavezujuće, ali da po njima nije postupljeno, tako da i rešenje koje se osporava ustavnom žalbom „svesno ignoriše naredbu nadležnog Sekretarijata“; da „na licu mesta“ ne postoji sporna parcela; da nadležni organi podnosioca ustavne žalbe Vitomira Petrovića nisu uveli u posed, a bili su dužni da to učine i „da mu pokažu međe“; da on plaća porez na nepostojeću imovinu, a da mu je komasacijom nezakonito oduzeta pripadajuća imovina. Od Ustavnog suda se traži da „primora RGZ da izvrši svoju obavezu koju mu je nametnuo osnovano Sekretarijat svojim rešenjem, da omeđe parcele koje Vita (podnosilac ustavne žalbe Vitomir Petrović) ne zna da se nalaze u toj površini, da mu uruče zapisnik o uvođenju u parcelu ...“, kao i da, pored poništaja osporenog akta Republičkog geodetskog zavoda, Ustavni sud naredi „da se Petrović Vitomiru nameri imovina za koju oni tvrde da postoji na licu mesta sa međnicima prisutnim, da se izvrši poreska refakcija nezakonitog zaduživanja i Petrović Vitomira i Milojević Gordane za jednu istu parcelu, da se zabrani bilo kakvo uknjiženje na bilo koga dok se Petrović Vitomir ne namiri po zakonu komasacije ... da se obavežu na nadoknadu nekorišćenja iskazane nepostojeće imovine na licu mesta od 1983. godine do donošenja odluke Ustavnog suda“, kao i da se podnosiocima ustavne žalbe naknadi šteta „za nezakonito zaduživanje“.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije je utvrđeno da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, saglasno odredbi člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) istovetna je odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ispituje zakonitost pojedinačnih akata državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, da im nalaže kako će rešiti sporni pravni odnos, niti da umesto njih rešava sporne odnose, već samo da ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja Ustavom zajemčenog prava ili slobode na koje se u ustavnoj žalbi ukazuje. Stoga i navodi ustavne žalbe moraju, sa jedne strane, biti u direktnoj vezi sa pravom, odnosno obavezom o kojoj se osporenim pojedinačnim aktom odlučivalo, a sa druge strane, moraju biti zasnovani na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava, ukazuje na njegovu povredu ili uskraćivanje.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio sledeće:

Rešenjem Sekretarijata za vršenje poverenih upravnih i inspekcijskih poslova Međuopštinske regionalne zajednice Niš broj 06-461-310/90 od 6. juna 1991. godine, u postupku po žalbi Vitomira Petrovića, ovde podnosioca ustavne žalbe, poništeno je rešenje Komisije za komasaciju SO Aleksinac broj 461-13/88-98 od 19. januara 1988. godine, kojim je utvrđeno da žaliocu prestaje pravo svojine, raspolaganja, upravljanja i korišćenja na zemljištu unetom u komasacionu masu i da mu se iz komasacione mase raspodeljuje drugo rešenjem navedeno zemljište na kome stiče pravo svojine, raspolaganja, upravljanja i korišćenja. Drugostepeni organ je svoju odluku obrazložio time da je podnosilac žalbe osporio kvalitet i kvantitet zemljišta koje je dobio iz komasacione mase u odnosu na zemljište koje je u komasacionu masu uneo, a kako se iz spisa predmeta ne može na pouzdan način utvrditi pravna osnovanost navoda žalbe, to je potrebno da prvostepeni organ u ponovnom postupku raspravi ove činjenice uz obavezno učešće žalioca u postupku.

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda 07 broj 952-02-190/08 od 9. marta 2009. godine, koje se osporava ustavnom žalbom, odbijena je kao neosnovana žalba koju su podnosioci ustavne žalbe izjavili protiv rešenja Službe za katastar nepokretnosti Aleksinac broj 952-02/06-564 od 14. januara 2008. godine, a kojim je odbijen kao neosnovan njihov zahtev za ispravku upisa nosioca prava u katastarskom operatu KO Rutevac na katastarskim parcelama upisanim u list nepokretnosti broj 1066, 88, 710 i 1028. Republički geodetski zavod nalazi da je prvostepeni organ pravilno postupio, jer je u sprovedenom postupku, nakon održane usmene rasprave, utvrdio da je rešenje o raspodeli iz komasacione mase postalo pravnosnažno 27. oktobra 1999. godine i da je upis u katastar izvršen na osnovu pravno valjane isprave, te da je stoga zahtev za ispravku upisa neosnovan. U obrazloženju ovog rešenja, kao i u obrazloženju prvostepenog rešenja povodom koga je bila izjavljena žalba, detaljno se navode činjenice koje su tokom postupka utvrđene, a koje su, sa stanovišta Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima, bile od značaja za ocenu da li su prilikom upisa čija se ispravka tražila učinjeni propusti ili ne.

4. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da se navodi ustavne žalbe u suštini ne odnose na odlučivanje nadležnog državnog organa o ispravci upisa u katastru nepokretnosti, već na odluku o raspodeli zemljišta iz komasacione mase kojom su podnosioci ustavne žalbe nezadovoljni. Imajući u vidu da je u postupku u kome je doneto osporeno rešenje utvrđeno da je navedena odluka postala pravnosnažna još 1999. godine, dakle nakon rešenja od 1991. godine na koje se u ustavnoj žalbi poziva, te da je upis u katastar čija je ispravka tražena izvršen na osnovu te odluke i ugovora o poklonu koji su 1988. godine međusobno zaključili sami podnosioci ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da se navodi ustavne žalbe ne zasnivaju na ustavnopravnim razlozima koji bi se mogli dovesti u vezu sa povredom zajemčenog prava na mirno uživanje svojine iz člana 58. stav 1. Ustava, niti sa ustavnim načelom zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava. Takođe, Sud ukazuje da zahtevi koji se u ustavnoj žalbi postavljaju izlaze izvan okvira nadležnosti Ustavnog suda i upućuju na to da se od ovog Suda traži da umesto nadležnih državnih organa reši niz pitanja za koje podnosioci ustavne žalbe smatraju da su kao sporna nastala u vezi sa izvršenom komasacijom zemljišta.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka. S obzirom na razloge odbačaja, nije nalagano uređenje ustavne žalbe u smislu dostavljanja urednog punomoćja, već je postupano kao da su je podnosioci izjavili lično.

5. Saglasno izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Slični dokumenti

• Už 242/2007: Odbijanje i odbacivanje ustavne žalbe u vezi sa upisom prava u katastar
• Už 1450/2011: Povreda prava na imovinu odbijanjem upisa svojine nakon privatizacije
• Už 7614/2013: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom postupku komasacije
• Už 5971/2012: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku vraćanja zemljišta