Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne sudske presude

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude kojom je podnosiocu dosuđeno novčano potraživanje. Dosuđena mu je naknada materijalne štete u visini neizvršenog potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4530/2015
11.05.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Ivanova iz Bosilegrada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. maja 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Zorana Ivanova i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1109/14 povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem Osnovnog suda u Vranju I. 1109/14 od 19. maja 2014 . godine, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Ivanov iz Bosilegrada podneo je Ustavnom sudu, 10. jula 2015. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, prava na jednaku zaštitu prava, prava na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1, članom 36. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije , u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1109/14 .

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da je neizvršenjem rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Vranju I. 1109/14 od 19. maja 2014. godine, donetog na osnovu pravnosnažne i izvršne presude na osnovu priznanja Osnovnog suda u Surdulici – Sudska jedinica u Bosilegradu P1. 45/14 od 5. marta 2014 . godine, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, kao i pravo na imovinu. Predložio je da Ustavni sud naloži „nadležnim državnim organima da sprovedu rešenje o izvršenju radi ostvarenja novčanog potraživanja“. Zahtev za naknadu nematerijalne štete nije istakao.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Vranju I. 1109/14 i dopis Narodne Banke Srbije broj IX/14817/16 od 22. decembra 2016. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo je 17. aprila 2013. godine Osnovnom sudu u Vranju predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika „Jumko“ AD iz Vranja , i to plenidbom novčanih sredstava izvršnog dužnika i njihovim prenosom na račun izvršnog poverioca. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude na osnovu priznanja Osnovnog suda u Surdulici – Sudska jedinica u Bosilegradu P1. 45/14 od 5. marta 2014. godine, kojom je obavezan tuženi „Jumko“ AD iz Vranja da tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, na osnovu sporazuma o regulisanju međusobnih prava i obaveza po osnovu rada isplati određeni novčani iznos. Osnovni sud u Vranju je rešenjem I. 1109/14 od 19. maja 2014. godine usvojio predlog za izvršenje .

Osnovni sud u Vranju je 30. maja 2014. godine doneo zaključak I. 1109/14 u kome je konstatovano da je predmet završen i da ga treba arhivirati.

Dopisom Narodne banke broj IX/14817/16 od 2 2. decembra 2016. godine, Ustavni sud je obavešten da je rešenje Osnovnog suda u Vranju I. 1109/14 od 19. maja 2014. godine primljeno u Narodn oj ban ci Srbije - Odeljenje za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga u Kragujevcu 22. maja 2014. godine, ali da do 22. decembra 2016. godine nije izvršeno zbog višegodišnje blokade tekućih računa izvršnog dužnika.

4. Analizirajući navode ustavne žalbe u delu kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Vranju I. 1109/14 od 19. maja 2014. godine , Ustavni sud ocenjuje da propust suda da namiri potraživanje podnosioca ustavne žalbe utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom, a protiv dužnika „Jumko“ AD iz Vranja koji ima pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju predstavlja povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno sudskom odlukom (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15 ), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog , a uzimajući u obzir praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog u stečajnom postupku, a koji nije isplaćen podnosiocu ( videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem Osnovnog suda u Vranju I. 1109/14 od 19. maja 2014. godine, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („ Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak čije se trajanje osporava, započet podnošenjem predloga za izvršenje 17. aprila 2013. godine, a okončan donošenjem zaključka Osnovnog suda u Vranju I. 1109/14 od 30. maja 2014. godine, formalno trajao manje od dva meseca. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da bez obzira na to što je razumna dužina trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od okolnosti svakog konkretnog slučaja, trajanje postupka koji se osporava ustavnom žalbom se objektivno ne može smatrati nerazumno dugim. Stoga se ni navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

U vezi sa istaknutom povredom prava na jednaku zaštitu prava i pravno sredstvo iz člana 36. stav Ustava, Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe nije naveo ustavnopravne razloge koji bi se mogli dovesti u vezu sa tvrdnjom da su mu u osporenom izvršnom postupku povređena navedena prava.

Polazeći od izloženog, Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu u ovom delu odbacio ustavnu žalbu jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka , i rešio kao u odnosnom delu tačke 1. izreke.

6. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42 b. stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 8 9. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne sudske presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti